Šta Vladimir Putin zapravo pokušava pričom o "prljavoj bombi": Treba li svet da strahuje?

Konvencionalne metode ratovanja Vladimira Putina nisu se pokazale uspešnim na terenu, pošto njegova vojska gubi od mnogo manje vojne sile - koju Zapad podržava i naoružava.

Dokazima nepotkrepljene i besmislene tvrdnje ruskog predsednika o tome da Ukrajina planira da upotrebi "prljavu bombu", eksplozivnu napravu sa radioaktivnim materijalom, sugeriše da se Putin sprema da upotrebi nekonvencionalne metode ratovanja.

Preporučujemo

Ovo ne bi trebalo mnogo da iznenadi, piše Guardian, s obzirom na rezultate, odnosno nedostatak rezultata ruske vojske na terenu, što je očigledno vidljivo i samom Putinu.

Odluka o imenovanju generala Surovikina, kojeg nazivaju Armagedon, za komandanta u Ukrajini i tvrdnje o "prljavoj bombi", stižu pravu iz kuhinje Surovkina, navodi Hamiš de Breton Gordon, bivši komandant CBRN snaga Ujedinjenog Kraljevstva i NATO-a, i stručnjak za hemijsko i nuklearno oružje.

Kako ističe u autorskom tekstu, koncept "prljave bombe" je potpuna fantazija osmišljena da zastraši ljude u Ukrajini i omogući Rusiji da eskalira nekonvencionalni rat. Francuska, Britanija i SAD su tu tvrdnju odbacile, a UN šalju inspektore na zahtev Ukrajine na dve nuklearne lokacije da dokažu da je neosnovana.

"Do sada nije bilo uspešnog napada prljavom bombom, ali njihov psihološki uticaj je deset puta veći od fizičkog, a Putin mora da se nada da će to slomiti volju Ukrajinaca. Putinov stil nekonvecionalnog ratovanja zasniva se na tome da civilno stanovništvo postane meta, a ne protivnička vojska. I ovo ima smisla, pošto je otkriveno da ruski vojnici ne žele da se bore protiv ukrajinske vojske", navodi on.

Fokus je sada na napadima na civile dok se vojnici bore na frontu: ubijajući ih na putu do posla ili decu na putu do škole.

"Rusi zatim napadaju bolnice kako bi sprečili lečenje ranjenih. Svetska zdravstvena organizacija navodi da se 500 bolnica našlo na meti do sada", dodaje.

Rusija je testirala i razvila koncept nekonvencionalnog ratovanja u Siriji. To je uključivalo korišćenje hemijskog oružja, kojem se Asadov režim okretao svaki put kada bi poraz izgledao neizbežno.

Pobunjenici je trebalo da upadnu u Damask u avgustu 2013. godine, kada je Asada bacio smrtonosni nervi agens sarin u predgrađu Gute. Stradalo je više od 1.000 ljudi, a napredovanje pobunjenika je osujećeno.

Takođe je prekinuo šestogodišnju konvencionalnu opsadu Dume bombama sa bačvama sa hlorom 2018. godine. Oružje poput hlora i prljavih bombi je morbidno efikasno zbog terora koji izazivaju.

Autor teksta u Guardianu navodi da lično smatra da su male šanse da dođe do globalnog nuklearnog rata, sve druge opcije mogu doći u obzir, pogotovo ako neko "nagazi" Krim, što deluje sve izvesnije.

- U nekonvencionalnom ratovanje postoji mnogo prljavih nuklearnih pretnji, koje mogu biti razarujuće kao i nuklearno oružje na bojnom polju, tako što pretvaraju nuklearne elektrane u improvizovano oružje jeste u biti "masivna prljava bomba" - piše Breton Gordon.

U teoriji, Ženevska konvencija i pravila ratovanja zabranjuju nekonvencionalno ratovanje - ali izgleda da su Putin i njegovi generali više nego spremni da to ignorišu.

(Telegraf.rs)