Može li Putinov general da spasi Rusiju novog poraza? Čeka ga jedan od najtežih vojnih manevara

Ruskom generalu Sergeju Surovikinu (56) nisu strana masovna ubistva i širenje terora. U Čečeniji je obećao da će "uništiti tri čečenska borca za svakog poginulog ruskog vojnika". A u severnoj Siriji ga se gorko sećaju po tome što je veći deo grada Alepa pretvorio u ruševine.

General je nadgledao i nemilosrdno gađanje klinika, bolnica i civilne infrastrukture u Idlibu pod kontrolom pobunjenika 2019. godine, u pokušaju da se slomi volja protivnika i pošalju izbeglice koje beže u Evropu preko susedne Turske.

Kampanja koja je trajala 11 meseci "pokazala je bezosećajno zanemarivanje života otprilike tri miliona civila u toj oblasti", ističe Human Rights Watch u oštrom izveštaju.

Sada u Ukrajini ponavlja scenario iz Sirije, piše Politico.

Pre dve nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin odredio je Surovikina za komandanta ruske operacije u Ukrajini, na oduševljenje jastrebova iz Moskve. Čečenski lider Ramzan Kadirov pohvalio je Surovikina kao "pravog generala i ratnika".

- On će poboljšati situaciju - dodao je Kadirov u objavi na društvenim mrežama.

Ali preokretanje niza zapanjujućih ukrajinskih pobeda na bojnom polju i pomeranje toka rata možda prevazilaze čak i nemilosrdnog Surovikina. Ukrajinci su tokom cele godine pokazivali da su čvrsti i da ih neće uplašiti ratni zločini - i ranije su trpeli bombardovanje od strane jednako beskrupuloznih ruskih generala.

Međutim, zapadni vojni zvaničnici i analitičari primećuju da već postoje znaci više taktičke koherentnosti nego što se to videlo pod njegovim prethodnikom generalom Aleksandrom Dvornikovim.

- Njegove ratne taktike potpuno krše pravila ratovanja ali su se nažalost pokazale efikasnim u Siriji. Kao ratni strateg, on ima evidenciju o efikasnosti - koliko god bila podla - rekao je za Politico viši britanski vojni obaveštajac.

Surovikin i drugi zvaničnici ukazuju na gađanje ukrajinske energetske infrastrukture ogromnim talasom napada prošle nedelje. Napadi za vikend doveli su do nestanka struje širom zemlje, što je ostavilo više od milion domaćinstva bez električne energije, rekao je u subotu Kirilo Timošenko, zamenik šefa ukrajinskog predsedništva.

- Ovo su podli udari na kritične objekte. Svet može i mora da zaustavi ovaj teror - rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

On je dodao da je geografija poslednjeg masovnog napada veoma široka.

- Naravno da nemamo tehničku sposobnost da oborimo 100 odsto ruskih projektila i dronova. Siguran sam da ćemo to postepeno postići, uz pomoć naših partnera. Već sada obaramo većinu krstarećih projektila, većinu dronova - rekao je Zelenski.

Presretanje većine onoga što Rusi ispaljuju na energetsku infrastrukturu Ukrajine, međutim, nije dovoljno da zaustavi poremećaj koji Surovikin pokušava da izazove udarima.

Razmere štete nanete ukrajinskom elektroenergetskom sistemu tokom vikenda premašile su ono što je naneto u prvom talasu udara na energetsku infrastrukturu 10. oktobra, navodi se u telegramu Ukrenerga, državnog operatera mreže.

Jeftini napadi

Otprilike trećina termoelektrana u zemlji je uništena od početka napada, kažu ukrajinske vlasti.

Za Rusiju je cena vazdušnog napada jeftina, oslanjajući se kao i na iranske bespilotne letelice Shahed-136, u osnovi leteće bombe nazvane "dronovi kamikaze" jer se uništavaju pri udaru.

Bespilotne letelice, koje imaju domet leta od 2.500 kilometara, lutaju iznad mete dok im se ne naredi da napadnu. Sa rasponom krila od 2,5 metra, može biti teško identifikovati ih na radaru i koštaju samo oko 20.000 evra za izradu, u poređenju, recimo, sa krstarećim projektilima čija proizvodnja košta do dva miliona evra.

Prošle nedelje je Bela kuća rekla da su stručnjaci za iranske dronove - treneri i radnici tehničke podrške - razmešteni na Krimu, koji je pod kontrolom Rusije, kako bi pomogli u lansiranju napada na Ukrajinu.

- Teheran je sada direktno angažovan na terenu i kroz obezbeđivanje oružja koje utiče na civile i civilnu infrastrukturu u Ukrajini - rekao je portparol nacionalne bezbednosti Džon Kirbi.

Međutim, savetnik Pentagona kaže da je okretanje Iranu za pomoć takođe znak ruske slabosti. To što koriste iranske dronove sugeriše da im ponestaju rakete.

- Ne mislim da su njihove sposobnosti tako dobre kao što tvrde. Uvek sam mislio da su Rusi pomalo šuplja sila. Oni nemaju dubinu u dometu sa mogućnostima i ne mogu ih zaista efikasno primeniti. Činjenica da idu Irancima po tehnologiju bespilotnih letelica, to je prilično tužna izjava o nekada hvaljenom ruskom vojno-industrijskom ili sovjetskom vojno-industrijskom kompleksu - rekao je savetnik za Politico.

I dok bespilotne letelice pomažu u nanošenju znatne štete, njihova lagana eksplozivna nosivost od 36 kilograma predstavlja Rusima problem - nisu dovoljno moćni da izazovu štetu velikim elektranama i zato su usmereni na manje podstanice.

Zapadni zvaničnici kažu da će na kraju takođe zapadni i ukrajinski stručnjaci pronaći načine da ometaju GPS sistem od kojeg dronovi zavise kako bi ih pomerili sa cilja. Dakle, oni mogu imati kratak rok trajanja.

Nedovoljna dubina u pogledu sposobnosti nije jedini problem sa kojim se suočavaju ruski generali. Jedan od najvećih problema za Ruse bio je nedostatak rukovodstva malih jedinica i kompetentnog nadzora na bojnom polju.

Ukrajinci su od 2014. ogrezli u američkoj vojnoj doktrini i obuci, koja se fokusira na izgradnju profesionalnog korpusa kaplara i narednika koji razumeju širu sliku i imaju delegirana ovlašćenja da donose odluke na bojnom polju dok vode svoje jedinice, prema rečima Džona Baranka, analitičara Atlantskog saveta koji je nadgledao početne operacije američkih marinaca u Avganistanu nakon terorističkih napada 11. septembra i služio je u Iraku.

Neuspeh Rusa da izgrade takav kadar mučio ih je u Ukrajini i to nije nedostatak koji Surovikin ima vremena da ispravi. U stvari, situacija će se verovatno pogoršati jer Kremlj sada baca u borbu neadekvatno obučene regrute iz Putinovog naloga za delimičnu mobilizaciju.

Rusko povlačenje

Posle samo nekoliko dana obuke, regruti već umiru, prenose razni izveštaji. Regruti se šalju na ono što je sada ključni front u ovoj fazi rata - južni lučki grad Herson - gde su ruske vlasti naredile svim stanovnicima da odu pre približavanja ukrajinskih trupa.

Herson je jedina regionalna prestonica koju su Rusi uspeli da osvoje od početka rata. Bio je ključna nagrada u uspostavljanju kopnenog mosta između Krima i ukrajinskog juga, kao i za otvaranje puta za potencijalni napad na veliku luku Odesa.

Ali ukrajinska kontraofanziva koja je počela u leto sada se spušta na grad Herson. Taktička pozicija Rusije u toj oblasti je veoma ugrožena, sa jedinicama padobranaca ukopanim na zapadnoj obali reke Dnjepar, gde su veoma ranjive.

- Sa tačke gledišta geometrije bojnog polja, to je užasna pozicija za Ruse - rekao je Džek Votling, stručnjak za kopneno ratovanje na britanskom institutu Royal United Services.

Votling, koji je sprovodio operativnu analizu sa ukrajinskim generalštabom, kaže da su Rusi na zapadnoj obali među njihovim najsposobnijim trupama, ali da se ne mogu pouzdano snabdevati "u obimu potrebnom da bi bili konkurentni" i da neće moći u kontranapad.

- Ukrajinci imaju inicijativu i mogu da diktiraju tempo. Sa vojne tačke gledišta, Rusima bi bilo bolje da se povuku iz Hersona i fokusiraju se na zadržavanje reke (sa istočne obale), a zatim da stave glavninu svojih snaga na osovinu Zaporožja, ali iz političkih razloga su bili spori u tome - rekao je Votling.

Čini se da je to u skladu sa onim što je ukrajinski generalštab izvestio tokom vikenda. Pokret ruskih trupa se dešavao u oblasti Herson, a neke jedinice su se spremale za borbu u gradovima, dok su se druge povlačile.

Ukratko, Surovikin je primoran da pokuša da izvede jedan od najtežih vojnih manevara - uredno povlačenje ka snagama za repozicioniranje, uključujući regrute sa oskudnom obukom i jedinice koje nemaju koheziju. Kada su iskusnije ruske trupe pokušale isti potez u blizini Harkova na severoistoku Ukrajine prošlog meseca, pretrpele su poraz.

Ono što je bitno jeste da li Surovikin ima taktičke veštine da upravlja opasnim povlačenjem.

(Telegraf.rs)