Si Đinping je sada jači nego ikad: Šta to znači za svet?

Predsedniku Kine Si Đinpingu je i formalno poveren treći mandat na mestu generalnog sekretara Komunističke partije i tako postao najmoćniji kineski vođa posle Mao Cedunga.

I više je nego očigledno da je Si, posle Kongresa Komunističke partije izašao moćniji nego ikad, a tome u prilog govori i činjenica da je za najmoćnije ljude u zemlji postavio svoje saradnike i dugogodišnje saveznike.

Preporučujemo

Upravo taj krug lojalnih ljudi ojačao je njegovu moć i učvrstio gvozdenu ruku kojom će nastaviti da vlada u godinama koje dolaze.

U očima Si Đinpinga Kina je nikad bliža ostvarivanju sna o "podmlađivanju nacije" i vraćanju na mesto koje joj pripada. Međutim, čini se da će put do tog sna biti pun "jakih vetrova i snažnih oluja", upravo onim preprekama na koje je kineski predsednik upozorio sledbenike na početku i na kraju svog istorijskog obraćanja na Kongresu partije.

- Kina godinama ima složenu situaciju na međunarodnoj političkoj sceni, na kojoj se godinama suočava jer mnogi pokušavaju da suzbiju naš uticaj, koji u svakom trenutku može da eskalira - poručio je Si u izveštaju o svom radu koji je izložio na Kongresu.

Stručnjaci koji godinama proučavaju politiku kineskog lidera smatraju da će Si ubuduće žestoko nastaviti da radi na zaštiti kineskih interesa.

- On će verovatno ubuduće strogo kontrolisati sve šta se dešava u državi, a biće uključen i u sve spoljnopolitičke odluke. Njegovo imenovanje najbližih saradnika će mu pomoći da dodatno učvrsti svoj položaj i uticaj - smatra direktor Centra za strateške i međunarodne studije Boni Lin.

Sve u svemu, šta god da Si uradi, svakako će imati veliki uticaj ne samo na Kinu, već i na ceo svet.

Kina i Zapad

Si započinje svoj treći mandat u skroz drugačijoj atmosferi u odnosu na prethodna dva. Odnosi Kine i Zapada su drastično lošiji, najviše zbog žestokog trgovinskog i tehnološkog rata, tenzija oko Tajvana, korona virusa, poštovanja ljudskih prava, ali i zbog njegovog odbijana da osudi sukob u Ukrajini.

Sijev izveštaj o radu, detaljni akcioni plan koji je izložio na Kongresu, ukazuje na drastične promene u međunarodnom okruženju, uključujući "pokušaje ucene, obuzdavanja, blokade i maksimalnog pritiska na Kinu". Upravo ove termine Kina često koristi kada se na međunarodnoj političkoj sceni obračunava sa Zapadom, najviše sa SAD.

- Jasno je da Si vidi da se Kina sada nalazi u međunarodnoj areni borbe, a ne u periodu mogućnosti - kaže Endrju Smol, autor knjige "Bez granica: unutrašnja priča o ratu Kine sa Zapadom".

Prognoze stručnjaka su da će se veze Kine i Zapada u budućnosti pogoršavati, što će dovesti do toga da Kina postane aserativnija, ulagaće više napora da izgradi sopstvene koalicije koje će biti kontra Zapadu, a vršiće i veći pritisak da ojača poziciju Kine u svetu.

Ovi pritisci će verovatno dodatno da utiču na zbližavanje Moksve i Pekinga. Iako je Kina nastojala da se tokom sukoba u Ukrajini predstavi kao neutralni posmatrač, ona je odbila da osudi poteze ruskog predsednika i umesto toga okrivili su Zapad za potpirivanje sukoba.

- Čini se da je Si već otpisao mnoge "troškove" koji su se stvorili zbog odnosa Kine i Zapada, a posebno u odnosima sa Evropom - kaže Smol za CNN.

Pretnja Tajvanu

Na otvaranju Kongresa Komunističke stranke Si je dobio najduže i najglasnije ovacije. Više od 2.000 ljudi aplaudiralo mu je u prepunoj Velikoj dvorani naroda, posebno nakon njegove rečenice u kojoj je obećao da će "ponovo ujediniti kopno Kine i Tajvana".

- Kina će stremiti ka mirnom ujedinjenju Kine i podmlađivanju naše nacije. Potpuno ujedinjenje naše zemlje mora da bude ostvareno - poručio je Si svojim partijskim kolegama.

Tokom vladavine Si Đinpinga, Peking je pojačao vojni pritiska na Tajvan, slanjem vojnih aviona i izvođenjem vojnih vežbi u blizini ovog ostrva. Nakon što je Kina podržala Rusiju tokom rata u Ukrajini, u svetu je počeo da raste strah da bi Peking mogao da učini isto na Tajvanu.

Stručnjak Lin kaže da Sijev izveštaj o radu ne otkriva nikakvu veću promenu u politici Pekinga prema Tajvanu, ali bi rekonstrukcija rukovodstva u kineskoj vojsci mogla da pruži naznake o njegovoj "želji da ostvari veći napredak u ujedinjenju sa ostrvom".

He Vejdong, bivši komandant Istočne komande u kineskoj vojsci, koja nadgleda Tajvanski moreuz, neočekivano je unapređen u potpredsednika Centralne vojne komisije, uprkos tome što nikada ranije nije služio u tom telu.

- Ovo sugeriše da Si veoma ozbiljno shvata mogućnost vojne krize ili sukoba i želi da osigura da je vojska spremna. Ne verujem da je Si spreman da upotrebi značajnu silu protiv Tajvana, ali preduzima određene korake - kaže Lin.

Sijev izveštaj o radu takođe je pokazao ambiciju Kine da postane bolja u redovnom raspoređivanju svojih vojnih snaga što bi moglo da joj pomogne u "pobedi u građanskim ratovima".

- Si očigledno želi da vojska bude sposobna da pobedi u ratu kako bi preuzela kontrolu nad Tajvanom ako on to odluči, bez obzira da li on smatra da je to vredno riziikovanja. To je uvek glavni prioritet - rekao je analitičar Smol.

On je takođe ukazao na brojne rizične tačke koje mogu da dovedu do eskalacije u Tajvanskom moreuzu u narednim godinama, uključujući sledeće predsedničke izbore na ostrvu koje su zakazane za 2024. godinu.

- Međutim, ostaje činjenica da vojska nije bila ozbiljno testirana decenijama, a jedno od pitanja u narednom periodu biće da li mogu efikasno da se pripreme za eventualnu akciju - rekao je on.

(Telegraf.rs)