Misli da je najjači, najbolji, najpametniji? Najveći rizik za Si Đinpinga je - on sam

Ekonomija Kine posrće, nezaposlenost raste, beskonačni lokdaun zbog kovida pravi haos u poslovanju i životima ljudi. Sektor nekretnina je u krizi. Veze između Pekinga i velikih globalnih sila su zategnute, a spisak problema druge najveće ekonomije sveta se širi.

Mnogi od dugotrajnih problema samo su se pogoršali tokom decenije vladavine Si Đinpinga. Ipak, vlast kineskog lidera je nepokolebljiva, ocenjuje CNN.

Preporučujemo

U prethodnoj deceniji Si je konsolidovao svoju kontrolu u meri neviđenoj još od ere osnivača komunističke Kine, Mao Cedunga. Postao je šef Komunističke partije Kine, države, oružanih snaga i tolikog broja komiteta da su ga prozvali „predsedavajućim svega“. A sada se sprema da zakorači u treći mandat sa mogućnošću za doživotnu vladavinu.

Ali apsolutna moć često može značiti apsolutnu odgovornost, a kako se problemi povećavaju, analitičari upozoravaju da će Si imati manje prostora da izbegne krivicu, piše CNN.

- Mislim da je najgori neprijatelj Si Đinpingove dugovečnosti u vladanju Kinom sam Si Đinping - rekao je Stiv Cang, direktor Kineskog instituta SOAS u Londonu i dodaje da kad bude napravio ogromnu grešku u politici koja bi izazvala haos u Kini to bi potencijalno moglo da pokrene proces razotkrivanja Sijeve vladavine.

"Putin i Si pate od istog sindroma"

Vladavinu Mao Cedunga od 1949. do 1976. godine obeležile su ishitrene političke odluke koje su dovele do desetina miliona smrtnih slučajeva i uništile ekonomiju. Nakon tih decenija previranja, Komunistička partija je razvila sistem kolektivnog rukovodstva osmišljen da spreči uspon još jednog diktatora koji bi mogao da donosi proizvoljne i opasne odluke.

Kada je Si preuzeo vlast 2012. godine, kineska ekonomija je bila u procvatu i više se integrisala sa ostatkom sveta. Ali za Sija, partija je bila u stanju krize: preplavljena korupcijom, internim sukobima i neefikasnošću.

Sijevo rešenje je bilo da se vrati diktatorskoj i personalističkoj vladavini. Uklonio je političke neprijatelje u velikoj antikorupcijskoj kampanji, ućutkao unutrašnje neslaganje, ukinuo ograničenja predsedničkih mandata i uneo "misao Si Đinpinga“ u partijski manifest.

Prema analitičarima, mnoge diktature padaju u zamku obrasca zloupotrebe vlasti i lošeg odlučivanja kada do lidera ne stižu kritički saveti. Oni ukazuju na sve skuplji rat Vladimira Putina u Ukrajini kao zabrinutost da bi Sijeva moć, slično neupitna kao Putinova, mogla jednog dana dovesti do jednako katastrofalnih posledica.

Foto: Tanjug/AP

Putin i Si "pate od istog problema - sindroma moćnika", a to je da su krugove svojih političkih saveznika pretvorili u "eho-komore", tako da ljudi više ne mogu slobodno da izražavaju svoje mišljenje“, rekao je Cang i dodaje da se prave velike greške jer je debata o unutrašnjoj politici smanjena ili eliminisana.

Zamka zero kovid-politike

U novijoj istoriji nijedna zemlja se nije modernizovala tako brzo kao Kina. Komunistička partija tvrdi da je njeno rukovodstvo pomoglo da se stotine miliona ljudi izvuku iz siromaštva, pretvarajući zabačena sela u fascinantne megalopolise. Ali to čudo rasta se usporilo, a mnogi dugogodišnji izazovi u kineskoj ekonomiji samo su pogoršani Sijevom politikom.

Si je postavio za svoju misiju jačanje partije i njene kontrole nad poslovanjem i društvom. On je pokrenuo udar na nekada veoma živahan privatni sektor što je dovelo do masovnih otpuštanja. Peking tvrdi da stroži propisi ograničavaju previše moćne korporacije i štite potrošače, ali su te mere ugušile privatna preduzeća.

Ali ništa tokom Sijeve vladavine, nije toliko uzdrmalo kinesku ekonomiju i društvo kao nulta kovid-politika. Tokom tri godine pandemije, Kina je posegla za surovom politikom koja se zasniva na masovnom testiranju, produženi karantinom i čestim lokdaunima da bi se po svaku cenu izbeglo širenje infekcije, čak iako je ostatak sveta naučio da živi sa virusom.

Foto: Tanjug/AP

I dalje se čitavi gradovi "zaključavaju" zbog nekoliko slučaja infekcije, a pozitivni i njihovi bliski kontakti šalju se u karantin. Redovi za testiranje i zdravstveni kodovi za ulazak u javni prostor postali su normalna stvar.

Peking tvrdi da je ta politika sprečila da Kina zapadne u zdravstvenu katastrofu kao ostatak sveta, ali nulta kovid-politika ima ogromnu cenu.

 "Cilj partije sada nije razvoj već održavanje Sija na vlasti"

Konstantni lokdauni drastično su usporili rast kineske ekonomije. Stopa nezaposlenosti mladih dostigla je skoro 20 odsto. Teško zadužene lokalne vlade moraju da troše sredstva na masovna testiranja. Eksperti kažu da bi bilo bolje da se resursi troše na podizanje stope vakcinacije, umesto na izgradnju skupih objekata za testiranje i karantin.

Kina još uvek nije odobrila nijednu stranu mRNA vakcinu koja se pokazala efikasnijom od domaće protiv zarazne omikron varijante. Šangaj, metropola sa tri puta brojnijim stanovništvom od Njujorka, bio je u lokdaunu dva meseca. Ljudi su se mučili da nabave dovoljno hrane i osnovne potrepštine. Očajnički žitelji sukobili su se čak i sa policijom na uličnim protestima, a pacijenti nisu mogli da stignu do neophodne zdravstvene nege.

Kad je Svetska zdravstvena organizacija kritikovala kinesku nultu kovid-politiku kao "neodrživu", Kina je tu izjavu čak cenzurisala na društvenim medijima.

Foto: Tanjug/AP

Suzan Širk, direktorka Kineskog centra za 21. vek i autorka knjige o Sijevoj vladavini, kaže da se kineski lideri takmiče da dokažu koliko su mu lojalni jer Si unapređuje lojalne, a ne najkompetentnije ljude.

To se videlo sa nultom kovid-politikom, jer je Si direktno vezao svoju vlast sa tom strategijom, tako da su je lokalni zvaničnici sledili kako bi pokazali  lojalnost lideru i sačuvali svoje karijere.

- Kineski lider je sam naneo veliku patnju kineskoj ekonomiji. A ono što to ukazuje, a to je prilično uznemirujuća ideja, jeste da se Kineska komunistička partija ne presdstavlja više kao razvojna stranka čiji je primarni cilj ekonomski razvoj, već održavanje Si Đinpinga na vlasti - zaključila je Širk.

(Telegraf.rs)