Proganjani, mučeni, nestali: Iranske vlasti imaju priručnik za "ućutkivanje neposlušnih" i ponovo ga koriste

Nakon što je početkom oktobra bio uhapšen na ulicama Teherana zbog pridruživanja anti-vladinim protestima, a potom mučen od strane Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC), Arman više ne spava mnogo i kaže kako je njegov život tada zauvek promenjen.

- U mojim noćnim morama, vidim kako me neko prati u mraku. Sam sam i nema nikoga da mi pomogne - kaže on.

Preporučujemo

Zlostavljanje je bilo i psihičko i fizičko, uključujući elektro-šokove i kontrolisanje utapanje, ispričao je Arman za CNN.

Ovaj 29-godišnjak kaže da je držan u samici i povremeno tučen, pre nego što je na kraju smešten u prostoriju sa oko dvadesetak drugih demonstranata, uključujući ženu sa posekotinama po licu i vratu koja je rekla da je bila seksualno zlostavljanja od strane obezbeđenja.

Arman, čije je ime promenjeno radi njegove bezbednosti, kaže da je video amblem IRGC-a na stolu, i ponovo na uniformi jednog od ljudi koji su ga čuvali, ali da ne zna tačno gde se u Teheranu nalazio centar jer je bio omamljen elektrošokerom i izgubio je svest pre nego što su ga odvezli tamo.

Foto: Tanjug/AP

Da bi napustio pritvorski centar, Arman tvrdi da je bio primoran da potpiše lažno priznanje u kojem kaže da je primao novac od vlada SAD, Velike Britanije i Izraela da izađe i stvori "haos" u iranskom društvu. Tada mu je rečeno da će on i njegova porodica biti progonjeni i uhapšeni, ako se više bavi "aktivizmom", rekao je.

Ono što Arman tvrdi da se dogodilo njemu i onima koji su navodno bili privedeni pored njega nije izolovan incident. Umesto toga, to je deo isprobanog i testiranog priručnika koji iranska vlada koristi za uhođenje, mučenje i zatvaranje demonstranata, u tekućoj kampanji za gušenje političkih neslaganja.

U mesecima nakon iranskih demonstracija širom zemlje 2019. godine, koje su bile izazvane iznenadnom odlukom vlade da poveća cenu gasa za 50 odsto, ali su prerasle u pozive na pad Islamske Republike i njenih lidera, široko rasprostranjene priče o mučenju i hiljadama hapšenja bile su dokumentovane.

Dok se Iranci iz svih sfera života udružuju da se bore za svoja građanska prava - u protestima koje je prvi put izazvala smrt mlade žene u pritvoru verske policije prošlog meseca - čini se da se to ponovo dešava.

- Sada smo u najgorem trenutku našeg života. Pun stresa. Pun straha - rekla je 24-godišnja demonstrantkinja za CNN. Ona kaže da je nekoliko njenih prijatelja mučeno i da je jedan od njih takođe seksualno zlostavljan nakon što ih je IRGC pritvorio u gradu Raštu prošlog meseca.

- Još mi se ništa nije dogodilo i uspela sam da pobegnem. Ali to je moguće u svakom trenutku - objasnila je ona tokom video poziva o incidentu, pokrivenog lica kako bi zaštitila svoj identitet.

CNN je razgovarao sa skoro desetak Iranaca koji su iz prve ruke podelili priče o mučenju na protestima 2019. i 2022. godine ili kojima su voljeni umrli ili nestali dok su bili pod nadzorom vlasti.

"Bilo je silovanja, mučenja"

Fardžad, 37-godišnji otac dvoje dece, intimno razume ličnu cenu govora protiv iranske vlade, ali ga to nije sprečilo da se pridruži demonstracijama koje traju već više od mesec dana i izgleda da prevazilaze iranske društvene i etničke podele.

U protestima u novembru 2019., on kaže da je gledao nekoliko njegovih prijatelja kako ginu na ulicama Teherana nakon što su ih snage bezbednosti upucale iz vatrenog oružja, u četvorodnevnom "divljanju" širom zemlje radi utišavanja neslaganja u kojem je na kraju poginulo više od 300 civila, prema Amnesty International.

Tek 2. decembra, nakon krvoprolića, Fardžad kaže da su mu policajci u civilu razvalili vrata usred noći da bi ga uhapsili zbog učešća u demonstracijama.

Foto: Tanjug/AP

Fardžad, čije je ime takođe promenjeno zbog njegove bezbednosti, kaže da je IRGC koristio snimke protesta sa BBC-a da ga identifikuje.

Tvrdi da je bio mučen ukupno 16 dana i da je, kao i Arman, znao da je pritvorski centar u Teheranu u kojem je bio zatvoren pod kontrolom IRGC-a zbog znaka na jednom od njegovih zidova koji je prikazivao njegove prepoznatljive oznake.

Prema Fardžadovom pričanju, nekoliko stotina ljudi je bilo zatočeno i mučeno zajedno s njim. Još uvek čuje njihove vriske.

- Sa mnom su bile zatvorene stotine ljudi. Postojao je krevet, ljudi su vezani za njega i zlostavljani. Bilo je silovanja, mučenja elektrošokovima i kipućom vodom… vešali su ljude o plafon da bi ih tukli - rekao je za CNN.

Fardžadovo poslednje sećanje iz vremena u toj mračnoj prostoriji je kada su ga policajci u civilu obesili i besmisleno pretukli pre nego što su ga bacili u zadnji deo automobila, odvezli na nepoznatu lokaciju i bacili na ivicu puta.

Nekoliko dana kasnije probudio se u medicinskoj klinici u blizini svoje kuće u Teheranu, rekao je. On ne zna kako je dospeo tamo, ali navodi člana šire porodice koji je povezan sa iranskom vladom kao mogući razlog zašto mu je pošteđen život.

- Zubi su mi bili polomljeni, usna mi je bila potpuno otkinuta. Pošto je moje krvarenje bilo tako jako, mislim da nisu očekivali da ću preživeti - ispričao je.

Fardžad je od tada napustio Teheran sa svojom užom porodicom radi njihove bezbednosti, ali kaže da i dalje kasno uveče prima telefonske pozive od iranskih vlasti u kojima prete da će mu silovati ženu i ubiti decu, kao i da mu je bankovni račun periodično blokiran.

On takođe tvrdi da je u mesecima nakon njegove torture, njegova nacionalna lična karta - primarni dokument koji se koristio za pristup osnovnim uslugama u Iranu – izbrisana iz sistema.

Uprkos tekućim rizicima za njegov život i egzistenciju, Fardžadova posvećenost trenutnim demonstracijama je nepokolebljiva.

- Moja zemlja i moj narod pate. Vlada Islamske Republike tlači u ime religije, ne mogu više da vidim da ljude ubijaju zbog svojih uverenja - rekao je on.

Istorija torture

U teheranskom muzeju Ebrat - preuređenom bivšem zatvoru - dramatični prikazi zločina koje je policija šaha Mohameda Reze Pahlavija izvršila nad muslimanskim sveštenicima tokom revolucije dugo su korišćeni kao propagandno sredstvo za proslavljanje "sloboda" osvojenih u Islamskoj Republici.

Pa ipak, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, koji je i sam bio zatvoren 1970-ih za vreme Pahlavijeve vladavine i njegov bezbednosni aparat, imaju decenijama dugo nasleđe da takođe koriste masovna hapšenja i mučenja da kontrolišu i ućutkaju političke disidente - čije se licemerje nad demonstrantima ni danas ne gubi.

Sadašnji pokret, predvođen i inspirisan ženama, ujedinio je Irance kroz generacije, u onome što se pretvara u najveću pretnju sa kojom se režim suočavao do sada.

Ali dok se skandiranje "žena, život, sloboda" nastavlja - poklič koji je počeo da obuhvata svakodnevno nasilje i kontrolu protiv kojih se iranske žene dižu - više od 1.000 ljudi je uhapšeno, navodi IRNA.

Analitičari i prognani aktivisti strahuju da će vlasti na kraju primeniti bilo koju nasilnu taktiku koju smatraju neophodnim da ponovo povrate neki privid kontrole.

Iranske snage bezbednosti su već ubile na desetinu dece  tokom demonstracija u septembru, prema Amnesty International, u jezivom podsećanju da nijedan život neće biti pošteđen. U međuvremenu, iranski ministar obrazovanja Jusef Nuri potvrdio je prošle nedelje da su studenti demonstranti sada pritvoreni u, kako je on nazvao, "psihološkim institucijama", kojima upravlja država.

Arman i dalje prima preteće telefonske pozive i poruke zbog svog aktivizma, ali kaže da ga to neće sprečiti.

- Oni nas muče i lažu svet, međunarodnu zajednicu… Iranci žele slobodu. Ne želimo diktaturu. Želimo da se povežemo sa svetom - zaključio je on.

(Telegraf.rs)