Dolazi zima, duga i hladna: Hoće li Putin uspeti da "smrzne" Ukrajinu?

Nakon najnovijih napada Rusije na Ukrajinu, pažnja je bila usmerena na civilne žrtve, ali i na činjenicu da su gađani ključni infrastrukturni objekti, tačnije energetski objekti.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je saopštio da je 30 odsto energetskih objekata u zemlji uništeno u samo osam dana, što je dovelo do toga da brojni delovi zemlje, pogotovo istočno od prestonice budu bez struje.

Ukrajina je u jednom trenutku, kao deo evropske mreže, bila izvoznik struje, u velikoj meri zbog toga što ima velike nuklearne stanice. Ali kako su Rusi zauzeli nuklearnu elektranu Zaporožje, suficit je, priznao je Zelenski, nestao.

Sada Ukrajinci treba da se pripreme za niz restrikcija, a građani bi trebalo da štede energiju, upozorio je zamenik šefa kabineta Zelenskog Kiril Timošenko u četvrtak. Kako je istakao, zemlja mora da se spremi za tešku zimu.

Političari u Ukrajini su mesecima upozoravali da će Rusi gađati elektro-mrežu kako se zima bude približavala, a temperature padale i do 20 stepeni Celzijusa ispod nule. Na pojedinim delovima fronta, posebno u Donbsu, već nema gasa za grejanje u zgradama gde živi veliki broj ljudi.

Širom zemlje su, nekako u tišini, uloženi napori da se osigura da bolnice i vojne lokacije imaju rezervne generatore. Ali to neće biti dovoljno za civile i jasno je da bi situacija, i sumorna početna efikasnost ruske strategije, mogli da izazovu veoma težak period za Ukrajince.

Neki stručnjaci se plaše da će doći do nove migrantske krize, jer će ljudi biti prinuđeni da napuste zemlju i da odu "u toplije krajeve". Jedna međunarodna humanitarna organizacija procenjuje da bi još oko dva miliona ljudi moglo da odluči da napusti Ukrajinu. Podsetimo, već 7,7 miliona ljudi je otišlo.

Ukrajina je u utorak nagovestila da veruje da je nova ruska strategija povezana sa ponudom Vladimira Putina o mirovnim pregovorima krajem septembra, iako tu ponudu Kijev vidi kao pokušaj da se odugovlače borbe kako bi se Rusiji omogućilo da se pregrupiše i da stabilizuje linije fronta dok ne stigne novi talas regruta.

Za to vreme, svet gleda kako da pomogne Ukrajini. Britanski ministri spoljnih poslova i odbrane, Džejms Kleverli i Ben Volas odleteli su u Vašington da razgovaraju, između ostalog, o novom paketu vojne pomoći Ukrajini, fokusirajući se na poboljšanje vazdušne odbrane. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je da bi pomoć mogla doći za nekoliko dana.

Iako se smatra da bespilotne letelice iranske proizvodnje "Shahed-136" imaju ograničenu upotrebu na bojnom polju, a oko tri četvrtine ih je oboreno, očigledno je da ih je prošlo dovoljno da utiču na proizvodnju električne energije. Bez hitne nabavke novog oružja za njihovo obaranje, problemi bi uskoro mogli da postanu mnogo ozbiljniji.

Međutim, obezbeđivanje kontinuiteta snabdevanja vojske električnom energijom i toplotom prioritet je za Kijev, dok će sve poteškoće na frontu sa kojima se Ukrajinci suočavaju verovatno deliti i ruske trupe.

To znači da će civili snositi najveći teret. To je poznata ruska strategija - psihološki efekti imaju prioritet u odnosu na uspeh na bojnom polju – iako će za skoro sigurno biti potrebno mnogo više od hladne, mračne zime da bi se ugušila želja ukrajinskog naroda da se bori protiv Rusa, piše Guardian.

Ali pokušaj Rusije da izazove humanitarnu krizu tokom zime takođe će nametnuti dodatne troškove i Ukrajini i njenim prijateljima na Zapadu. Brzi uspeh napada na elektrane sugeriše da će naredni meseci biti teški, osim ako se ne pronađe hitno vojno rešenje.

(Telegraf.rs)