Posle skoro 60 godina, biće poznata potpuna istina o ubistvu Kenedija? Amerika pred istorijskim potezom

Fondacija "Meri Farel" tuži predsednika Džoa Bajdena i Nacionalni arhiv SAD kako bi primorali saveznu vladu da objavi sve preostale dokumente u vezi sa najmisterioznijim ubistvom predsednika SAD Džonom Kenedijem koji je ubijen pre skoro 60 godina.

Fondacija Meri Ferel podnela je saveznu tužbu u sredu, godinu dana nakon što je Bajden objavio memorandum kojim je odložio objavljivanje informacija sa 16.000 disketa koje su sakupljene u skladu sa Zakonom o prikupljanju dokumenata o ubistvu predsednika Džona Kenedija iz 1992. godine, koji je Kongres usvojio bez protivljenja.

Preporučujemo

Zakon o evidenciji, koji je potpisao predsednik Bil Klinton, zahtevao je da dokumenti budu objavljeni do 26. oktobra 2017. godine, ali je predsednik Donald Tramp odložio objavljivanje i prebacio odluku predsedniku Bajdenu, za koga kritičari kažu da je nastavio istu politiku prema ovim dokumentima koji nisu otkriveni još od Kenedijevog ubistva 22. novembra 1963. godine u Dalasu.

- Krajnje je vreme da se vlada sabere i poštuje zakon. Ovde se radi o našoj istoriji i našem pravu da je znamo - rekao je potpredsednik fondacije "Meri Farel" Džeferson Morli.

S njim su saglasni i istoričari, čak i neki članovi porodice Kenedi, koji obično ne komentarišu detalje o atentatu na bivšeg predsednika.

- Taj zločin je značajan za SAD, to je zločin protiv američke demokratije. A američki narod ima pravo da zna. Zakon zahteva da se evidencija objavi. To je bizarno. Prošlo je skoro 60 godina od smrti mog ujaka. Šta oni više kriju? - rekao je Robert Kenedi Mlađi, sin i imenjak Kenedijevog brata.

Šta kriju neobjavljeni dokumenti?

Većina stručnjaka veruje da neobjavljeni ili redigovani zapisi sigurno ne uključuju neoborivi dokaz koji pokazuje da je neko drugi bio saučesnik u ubistvu Kenedija zajedno sa optuženim Lijem Harvijem Osvaldom.

Stručnjaci zapravo veruju da bi ovi papiri dali više informacija o radu obaveštajnih službi, o odnosima SAD i Kube i zavera o ubistvu Fidela Kastre, kao i o ratu Kenedijevog brata Roberta sa mafijom. Robert je ubijen pet godina pre svog brata.

Misteriozni dokumenti, međutim, takođe mogu da pokažu nešto što bi moglo dodatno da kompromituje CIA-u. Postoji sumnja da je osumnjičeni za ubistvo Kenedija imao kontakte sa CIA-om, što je agencija prikrivala, tvrde stručnjaci, ali i jedan bivši agent te agencije, koji je na Univerzitetu Harvard ranije održao predavanje o ubistvu predsednika Kenedija.

Džon F. Kenedi / Foto: Wikimedia/Cecil Stoughton, White House

U izjavi za NBC News, CIA je saopštila da se pridržava zakona o evidenciji i Bajdenovog memoranduma, koji zahteva da se dokumenta objave najkasnije do 15. decembra. Nacionalna uprava za arhive i dokumente, takođe je saopštila da rade u skladu sa zakonom i procedurama koje je Bajden doneo.

Međutim u tužbi, koja je u sredu podneta federalnom sudu u San Francisku, tvrdi se da savezne agencije nisu poštovale zakon i da su i Bajdenov memorandum i Trampovo prethodno odlaganje prekršili statut iz 1992. godine, čime je stvorena mogućnost za nova odlaganja.

U tužbi se od sudije traži da proglasi Bajdenov memorandum nevažećim i otkrije zapise koje je Kongres nameravao da objavi još pre 30 godina. Bajdenov memorandum krivi pandemiju korona virusa za usporavanje procesa objavljivanja poverljivih informacioja o Kenedijevom ubistvu.

- Taj argument je jednak onom kada u školi kažete da vam je pas pojeo domaći zadatak. Ovde se radi o klasičnom odlaganju, a državne službe uvek imaju neke nove izgovore  - rekao je advokat pomenute fondacije.

Najpoznatija teorija zavere u zemlji

Fondacija strahuje da agencije nisu napravile dovoljan napredak u vezi sa memorandumom koji je doneo Bajden, pa su procenili da je neophodno da se podnese tužba.

Istoričar koji je posvetio godine istraživajući atentat na Kenedija rekao je da su mu obe strane ironične.

- Odlučili su da podmetnu Trampa jer je on sada politički neprijatelj, ali su sami krivi za kršenje zakona o evidenciji. Tramp je uzeo dokumenta u vlasništvu savezne vlade, ali oni kriju dokumenta koja pripadaju američkom narodu - kaže istoričar.

Trampov portparol odbio je da da komentar povodom ovog slučaja.

Istoričar tvrdi da je sporni zaključak Vorenove komisije , koji je objavljen 1964. godine, u kom se tvrdi da Osvald nije imao pomagače, samo naveo javnost da ne veruje vlastima u ovom slučaju.

Ekspert za teorije zavere, Džozef Uščinski kaže da su njegove ankete i istraživanja pokazali da većina Amerikanaca ne veruje da je Osvald atentat organizovao sam. Ova teorija zavere je godinama najpopularnija u SAD, tvrdi on.

On je odbio da potvrdi da je nepoverenje u vladu povezano sa oklevanjem da se objave dokumenti o Kenedijevom ubistvu, ali je naveo da su federalne službe u suštini same krive.

- Razlog zbog kog dokument nije objavljen je glup. CIA greši. Sve je to trebalo još davno da bude objavljeno, a sramotno je što vlada to još uvek nije uradila - kaže on.

(Telegraf.rs)