Mogu li Amerikanci da prežive nuklearni Armagedon: Da li su spremniji danas nego pre 60 godina?

Ako se u Njujorku zagledate dovoljno, uočićete izbledele žute znakove koji označavaju gde su skloništa. Ti znaci su ostaci hladnoratovskog programa, koji je signalizirao gde su prostori unutar običnih zgrada – od škola do banaka do Bruklinskog mosta – sa adekvatnim zalihama i zidovima dovoljno debelim da prežive nuklearnu eksploziju.

U mnogim od ovih skloništa bez prozora nije bilo ničeg više od fekalija i pacova još od 1979. godine. Gradsko odeljenje za obrazovanje 2017. godine naredilo je da se "obmanjujuće oznake" uklone sa zgrada, ali mnogi znakovi su ostali. To su tragovi straha od nuklearnog rata, koji se nikad nije dogodio.

Preporučujemo

Ipak, strahovi se sada ponovo bude, otkako Vladimir Putin iznova i iznova iznosi pretnje. U julu, kancelarija gradonačelnika Njujorka Erika Adamsa izdala je saopštenje u kojem se navodi šta treba činiti u slučaju eksplozije.

Pre nekoliko nedelja, nuklearna spremnost ponovo je postala prioritet kada je Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga objavilo da kupuje zalihe leka protiv radijacije Nplate, iako je agencija negirala da je to bio odgovor na bilo kakvu specifičnu pretnju.

Zbog toga se Amerikanci sa pravom pitaju da li su išta bolje pripremljeni da prežive nuklearni napad danas nego pre 60 godina, kada se činilo da sve što mogu da urade jeste da siđu u podrumu i da se mole.

Džef Šlegelmilh godinama pokušava da odgovori na ovo pitanje kao šef Nacionalnog centra za spremnost na katastrofe, istraživačkog programa Univerziteta Kolumbija koji radi sa vladinim agencijama.

- Ali dok su Sjedinjene Države dosta napredovale u nuklearnoj spremnosti od Hladnog rata, nešto je propalo zbog smanjenja finansiranja i pažnje koja je otišla negde drugde - rekao je on, prenosi Guardian.

Jedan od najvećih izazova je edukacija javnosti, što zahteva kontinuiranu komunikaciju – nešto što je postalo gotovo nemoguće s obzirom na današnju političku polarizaciju i kratak raspon pažnje, rekao je Šlegelmilh.

- Zbog toga, službenici za spremnost za katastrofe traže "trenutke za podučavanje“ kao što su veliki događaji u vestima da bi preneli svoje poruke. I dok trenutno nismo na nivou "svi u bunker, zgrabite kacige", ​​ovo je važna prilika da se ljudi informišu - rekao je on.

U slučaju nuklearnog incidenta, stručnjaci se slažu da treba da se sklonite u zgradu sa debelim zidovima i ostanete unutra najmanje 24 sata kako biste izbegli najgore radioaktivne padavine dok čekate dalja uputstva, odnosno - uđite unutra, ostanite unutra, budite u toku - fraza je izrečena u nedavnom saopštenju javnog servisa Njujorka.

Ako dođe do nuklearne eksplozije, verovatno će biti poslate tekstualne poruke pod nazivom Wireless Emergenci Alerts (WEAs).

Ono što bi trebalo da zabrinjava u domenu nuklearne spremnosti su pitanja koja će se verovatno pojaviti nakon bilo koje početne eksplozije. Osim scenarija totalnog Armagedona, verovatno će milioni ljudi preživeti, ali im je potrebna hitna nega. I dok je Šlegelmilh rekao da vladine agencije rade "veoma ozbiljan" posao iza scene već decenijama, on brine da to nije ni približno dovoljno.

- Kada su u pitanju posebne potrebe, kada je u pitanju više društvenih aspekata, još uvek nismo toliko spremni - rekao je on.

Dve najvažnije kancelarije koje nadgledaju napore SAD za nuklearnu spremnost – Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (Fema) i manje poznata Uprava za stratešku spremnost i reagovanje (ASPR), odeljenje za reagovanje na katastrofe Ministarstva zdravlja i ljudskih službi – sumirali su svoj pristup raspodeli oskudnih resursa nakon nuklearne katastrofe u dva ogromna vodiča.

Femin vodič za planiranje odgovora na nuklearnu detonaciju, poslednji put ažuriran u maju, i Asprov vodič za donosioce odluka od 212 stranica: medicinsko planiranje i odgovor na nuklearnu detonaciju, poslednji put osvežen 2017. godine, imaju za cilj da ponude stručne savete zvaničnicima u slučaju krize, od obrazaca nuklearnih padavina do preporučenih poruka do trijaže žrtava opekotina.

Obe agencije su takođe uložile velika sredstva u tehnološke alate, uključujući kontrolne table koje imaju za cilj da daju donosiocima odluka "živu vizuelizaciju" katastrofa koje se odvijaju. Tako postoji Femin „Improvised Nuclear Device City Planner Resource Tool“ – vrsta apokaliptičnog "SimCity-ja" koja omogućava zvaničnicima da vizuelno vide kako nuklearna eksplozija može izgledati i kako se na nju može odgovoriti.

Iako ova visoko-tehnološka ulaganja možda mogu da deluju "umirujuće", ona nisu dovoljna. Iako ASPR održava stratešku nacionalnu zalihu SAD - skladištenje lekove, uključujući i lekove protiv radijacije, Šlegelmilh je rekao da ga zdravstveni resursi nakon nuklearne eksplozije, ili sposobnost raspodele resursa koji postoje, veoma brinu.

On je posebno zabrinut da neće biti dovoljno usluga za mentalno zdravlje i socijalne usluge.

- To su oblasti za koje će ljudi uvek reći da su veoma važne, ali ne vidimo dodatne resurse. A nakon bilo koje potencijalne nuklearne katastrofe, biće mnogo više ljudi kojima su te usluge potrebne nego što će biti dostupno - rekao je on.

Jedan od glavnih problema je to što je došlo do ogromnih rezova u programima pripravnosti za katastrofe koji su usvojeni nakon 11. septembra. Ključni ASPR-ov program spremnosti bolnica (HPP), opisan kao "primarni izvor federalnog finansiranja za spremnost i reagovanje zdravstvenog sistema" za velike hitne slučajeve i katastrofe, izgubio je 62% svog finansiranja do 2021. godine.

Takođe, deluje da ne postoji političke volje da se investira u ove programe, uprkos pandemiji kovida.

- Zaista mi je šokantno da ne vidimo kohezivniji pritisak na spremnost s obzirom na to kroz šta smo svi prošli - rekao je Šlegelmilh i dodao da se mnogo toga svodi na polarizaciju u politici.

Šlegelmilh objašnjava da baš ta polarizacija može da stvori haos nakon potencijalnog napada.

- Ako mislite da su dezinformacije oko kovida bile stravične, zamislite kako će izgledati ako ljudi počnu da negiraju da se dogodio nuklearni napad - kaže on.

On ističe da je svet odgajan da bude veoma odlučan.

- Učili su nas da ako samo možemo da otkrijemo sve nepoznate, možemo da rešimo jedančinu i to treba da uradimo. Moje iskustvo jeste da je svet mnogo haotičniji, da sagleda mogućnosti: mi znamo šta treba učiniti da imamo veće šanse da prođemo dobro kroz nepovoljan događaj. Tako da sam u redu sa inkrementalnim napretkom, sve dok je u pravom smeru - rekao je on, dodajući da će nam, čak i bez nuklearne eksplozije, priprema za jednu takvu eksploziju pomoći da preživimo druge katastrofe, poput pandemije i klimatskih promena.

(Telegraf.rs)