Ukrajinci džakovima s peskom štite kulturne spomenike od raketa: Neki sumnjaju da su oni meta napada

Dva ponedeljka zaredom Rusija je rakete su pogodile centar Kijeva, u najintenzivnijim udarima na prestonicu od kada su počeli sukobi u ukrajini.

Koji je cilj ovih napada, još uvek nije jasno. Ako je trebalo da pogode ključnu infrastrukturu, jedina stvarnost je da su eksplodirali u centralnim, stambenim četvrtima, padajući blizu parkova, kancelarija i kulturnih zgrada.

Dve od prošlonedeljnih eksplozija bile su toliko blizu značajnih nacionalnih spomenika da su neki spekulisali da su same statue, koje su sada obložene vrećama peska i zaštićene, mogle biti mete.

Jedan od tih projektila pao je na dečije igralište nekoliko metara od spomenika Tarasu Ševčenku, ukrajinskom narodnom pesniku. Kao oca književnosti na ukrajinskom jeziku, car Nikolaj Prvi ga je proterao i zabranio mu da piše ili stvara umetnost čak deset godina. U zgodnom preokretu istorije, njegov spomenik, kada je podignut 1939. godine, zamenio je stariju statuu tog istog ruskog vladara.

Još jedna raketa, koja je pala sa druge strane parka sa Ševčenkovim imenom, pogodila je raskrsnicu. Tada je poginulo sedam, a povređeno više od 50 osoba gradu.

Kijevske statue, koje su gradske vlasti obložile vrećama sa peskom radi zaštite, jedan su od samo nekoliko podsetnika, zajedno sa policijskim časom u 23 sata i redovnim sirenama za vazdušni napad, da je ovaj užurbani grad u ratu. Upakovani, prigušeni, prikriveni i skriveni, Kijevu daju i čudan novi izgled, kao da su skulpture zamenjene "savremenim" umetničkim delima.

U parku Volodimirska hirka, gde staze vijugaju kroz drveće iznad reke Dnjepar, 2021. godine svečano je otvorena skulptura posvećena Danteu Aligijeriju, ovo je bio gest ka zapadnoevropskoj, a ne ruskoj kulturi. Njegova mršava, prilično žalosna glava od mermera komično viri iznad vreća peska, piše Guardian.

Nekoliko koraka dalje nalazi se jedan od najkontroverznijih kijevskih spomenika iz sovjetskog doba, otkriven 1982. godine. Njegov središnji deo bila je statua koja simbolizuje rusko-ukrajinsko prijateljstvo. Nad njim je podignut ogroman metalni luk u znak sećanja na ono što su Sovjeti nazvali "ponovnim ujedinjenjem Rusije i Ukrajine".

Nije iznenađujuće da su u aprilu ove godine figure bliznakinje koje simbolizuju Rusiju i Ukrajinu veselo uklonjene u akciji koja je uključivala obezglavljivanje jedne od figura, ​​ostavljajući iza sebe postolje bez dela skulpture.

Luk, koji je nakon raspada Sovjetskog Saveza već bio preimenovan u Slavoluk prijateljstva i 2018. godine obojen velikom crnom pukotinom koja ima simboličko značenje, ovog maja je dobio novi naziv, "Luk slobode ukrajinskog naroda".

Od tada, granitna skulptura Pereislavskog saveta bila je upakovana u konstrukciju od šperploče koja je sada obložena sivom patinom, u ovom slučaju, poenta nije da se zaštiti od ruskih projektila, već da se sakrije od pogleda javnosti.

U blizini se još uvek vidi Sveti Vladimir, koji je hrišćanstvo učinio zvaničnom religijom Kijevske Rusije na prelazu iz prvog milenijuma nove ere, koji maše svojim krstom iznad Dnjepra. Zaštićeno je samo njegovo rezbareno postolje, ali njegova nepoverljiva baka Olha, kijevska vladarka koja je nadmudrila svoje razne neprijatelje i koja je uspela da zadrži kontrolu nad gradom u 10. veku, temeljno je natrpana peskom na Mihajlovskom trgu.

Preko njega su zakačeni protestni transparenti, biljke već niču iz džakova peska, a pored njega su izloženi izgoreli ruski tenkovi i druga zarobljena vozila, pažljivo obeležena od strane Nacionalnog vojno-istorijskog muzeja Ukrajine.

Na susednom Sofijskom trgu postoji sličnaskulptura. Vrh glave Bohdana Hmjelnickog se samo vidi kako viri iznad dasaka i skele, uvezan u zelenu tkaninu pričvršćenu crvenim povezom.

Međutim, više pažnje privlači novo spomen obeležje koje su vojnici postavili u četvrtak popodne. Do petka, jednostavan prikaz velikih fotografija vojnika bataljona Azov ubijenih pri opsadi Mariupolja već je bio poprište hodočašća, a posetioci su spomen obeležje preplitali suncokretima i drugim predmetima.

Jedna kijevska javna skulptura koja nije ni u vrećama sa peskom, niti u kutijama, i kojoj nedostaje bilo kakva zaštita, je impozantna konjička statua posvećena Mikoli Ščorsu.

Ukrajinski oficir se borio u Crvenoj armiji protiv nezavisne Ukrajinske Narodne Republike koja je nakratko uspostavljena između 1917. i 1920. godine. Statua je išarana grafitima, tačnije sloganima "sruši me potpuno!" i "mesar".

Čini se da u Kijevu ima dosta ljudi kojima uopšte ne bi smetalo da jedan od projektila pogodi baš taj spomenik.

(Telegraf.rs)