Ukrajina sa zebnjom gleda severnu granicu i novi priliv ruskih trupa u Belorusiju: Kolika opasnost preti?

Prošlonedeljna najava beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da će njegova zemlja i Rusija formirati zajedničke regionalne snage i izvesti vežbe izazvala je uzbunu u Kijevu.

Poslednji put kada su beloruske i ruske snage održale zajedničke vežbe, u februaru, mnoge od tih ruskih snaga su prešle ukrajinsku granicu, piše CNN.

Preporučujemo

Nije da Belorusija ima moćnu vojsku - nema. Ali izgledi da duga severna granica Ukrajine postane prolaz za ruske snage po drugi put ove godine bila bi noćna mora za ukrajinske snage koje su već rastegnute. Ukrajina i Belorusija dele granicu od 1.000 kilometara, od kojih je veći deo retko naseljen, ali gusto pošumljen.

Prva grupa ruskih vojnika koja će se pridružiti novim snagama sa beloruskim trupama stigla je u subotu u Belorusiju, saopštilo je ministarstvo odbrane Minska. Ukupno će ruski kontingent biti manji od 9.000 ljudi, prema rečima šefa beloruskog odeljenja za međunarodnu vojnu saradnju, Valerija Revenka.

U ovom trenutku, ukrajinska vojska vodi ofanzive na istoku i jugu, zadržavajući ruske snage u delovima Donjecka i Zaporožja. Posle sedam meseci rata, ukrajinska vojska je iscrpljena kao i njen neprijatelj: pokretne snage za odbranu njenog severnog boka razvukle bi snage koje se već bore na više frontova.

Dovoljno predvidljivo, Belorusija kaže da su zajedničke snage isključivo odbrambene. Ministar odbrane zemlje Viktor Krenjin rekao je da "sve aktivnosti koje se sprovode u ovom trenutku imaju za cilj da obezbede dovoljan odgovor na aktivnosti u blizini naših granica".

Te aktivnosti, prema Belorusiji, imaju za cilj odvraćanje ukrajinskih priprema za napad na zemlju. Lukašenko je prošle nedelje rekao da je njegova vlada "upozorena na udare protiv Belorusije sa teritorije Ukrajine".

Foto: Tanjug/AP

Ministar spoljnih poslova Vladimir Makei je u petak rekao da je antiteroristička operacija u toku "usred izveštaja o predstojećim provokacijama od strane obližnjih država".

Ukrajina je oštro demantovala te tvrdnje. Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da "kategorički odbacuje ove najnovije insinuacije beloruskog režima.

- Ne možemo isključiti da ova diplomatska nota može biti deo provokacije od strane Ruske Federacije - navode u saopštenju.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je prošle nedelje na sastanku G7 grupe naprednih svetskih ekonomija da mirovne snage UN treba da budu poslate na granicu.

- Rusija pokušava da direktno uvuče Belorusiju u ovaj rat - rekao je Zelenski na sastanku G7.

Foto: Tanjug/AP

Sigurno je bilo mnogo više prometa vojne opreme na beloruskim železnicama. Video snimci na društvenim mrežama prikazuju više železničkih konvoja tenkova i druge opreme kako se kreću širom zemlje. Oznake na jednom konvoju bile su iz moskovske vojne oblasti.

Analitičari smatraju da je verovatno da veći deo ove opreme pripada Rusiji i da se preuzima iz zaliha u Belorusiji kako bi se nadoknadili gubici koje su ruske snage pretrpele u Ukrajini, posebno prošlog meseca.

Manje verovatno, kako navodi CNN, jeste da ovo ukazuje na to da se Belorusija sprema da uđe u borbu. Portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je prošle nedelje da SAD nisu videle naznake da se beloruske trupe "spremaju da uđu ili će ući… Bilo kakve dodatne trupe pod ruskom komandom su nešto o čemu treba da brinemo, ali još nismo došli do te tačke".

Uprkos često bombastičnoj retorici, Lukašenko nije angažovao svoje snage za rusku "specijalnu vojnu operaciju", a većina analitičara veruje da bi to, čak i da je uradio, malo toga promenilo.

Konrad Muzika, nezavisni analitičar odbrane sa sedištem u Poljskoj, pomno prati belorusku vojsku i veruje da je ona "relativno slaba".

- Beloruske oružane snage su u velikoj meri mobilizacione snage. Njihovo ljudstvo je oko 50-60 odsto potrebne mirnodopske snage - napisao je Muzika na Tviteru.

Da bi dostigli punu snagu, trebalo bi da mobilišu najmanje 20.000 ljudi, dodao je Muzika.

To bi bio znak upozorenja. Ali Lukašenko je prošle nedelje ponovio da Belorusija ne planira da objavi nikakvu mobilizaciju.

Za razliku od ruskih snaga, beloruska vojska retko izvodi vežbe iznad nivoa bataljona. Ali ove godine je imao visok nivo vežbi, a još ih je najavljeno prošle nedelje.

- To je još jedna demonstracija njihove spremnosti i veštačko povećanje nivoa napetosti - rekao je prošle nedelje Sergej Najev, komandant Združenih snaga Ukrajine.

Analitičar Muzika zamišlja tri scenarija: vežbe su osmišljene da se pripreme za napad NATO država, drugo: imaju za cilj da vežu ukrajinske snage duž granice i treće: ili su pripreme za juriš na Ukrajinu.

Prvo se neće dogoditi, piše CNN, poslednja opcija bi bila krajnje nepopularna u Belorusiji, gde nema ni približnog nivoa animoziteta prema Ukrajini koji je razbuktao u Rusiji.

U interesu Moskve je, pak, da Ukrajinci brinu o svojoj severnoj granici, ne samo zbog njene blizine Kijevu.

Najev kaže da je Belorusija već važna za ruske raketne sisteme. Ukrajina procenjuje da tamo postoje četiri balistička raketna sistema i 12 sistema zemlja-vazduh S-400, a neke bespilotne letelice iranske proizvodnje stigle su sa severa prošle nedelje. U Belorusiju je takođe počelo da stiže više ruskih borbenih aviona, saopštilo je Ministarstvo odbrane Belorusije.

Ukrajinski zvaničnici procenjuju da se u Belorusiji trenutno nalazi samo 1.000 ruskih vojnika. Ali talas bi "stvorio pretnju ponovljene ofanzive u severnoj operativnoj zoni, posebno na grad Kijev", rekao je Najev.

Uprkos nedavnoj delimičnoj mobilizaciji u Rusiji, američki Institut za proučavanje rata (ISV) veruje da ruska vojska, u ovom trenutku, nije u stanju da formira još jednu falangu za napad na Ukrajinu sa severa.

- Ruske snage nastavljaju da omalovažavaju sopstvene borbene sposobnosti dok se kao na kolac nabijaju na pokušaje da zauzmu mala sela u Donbasu i jednostavno nemaju na raspolaganju mehanizovane trupe koje bi bile efikasne za borbu da dopune beloruski upad u severnu Ukrajinu - saopštila je ISV u petak.

Lukašenko je hodao po tankoj žici tokom celog sukoba, podržavajući "specijalnu vojnu operaciju" ruskog predsednika Vladimira Putina bez angažovanja sopstvenih trupa.

- Mi učestvujemo (u operaciji). Mi to ne krijemo. Ali mi nikoga ne ubijamo. Ne šaljemo svoju vojsku nigde. Ne kršimo svoje obaveze - rekao je prošle nedelje.

Međutim, njegov manevarski prostor se možda smanjuje. Masovni protesti koji su izbili nakon njegovog spornog reizbora 2020. doveli su do toga da se Lukašenko sve više oslanja na Moskvu. Kako potreba Kremlja za nekim "pobedama" u Ukrajini postaje hitnija, njegov saveznik na zapadu mogao bi se naći pod sve većim pritiskom da sarađuje.

Ali u isto vreme, Lukašenko će želeti da izbegne rizik da njegove neproverene trupe budu razbijene u Ukrajini, jer je ranjiv na dalje domaće nemire ako njegove bezbednosne snage budu ometene ili oslabljene.

(Telegraf.rs)