Putinovi udari na Ukrajinu trebalo da demonstriraju silu, ali su otkrili jednu slabost: Rusija otpisana?

Rusija je u ponedeljak ispalila 84 rakete na civilnu infrastrukturu u Ukrajini, u utorak 28, a poginulo je na desetine civila. Ali bez obzira na to koliko Rusija napada Ukrajinu, ratnohuškački nacionalnisti u Moskvi žele više, čak iako bi gađanje civilne infrastrukture bilo potencijalno ratni zločin, piše Washington Post.

- To treba raditi konstantno, ne samo jednom, već dva do tri puta nedeljno kako bi se potpuno onesposobila sva njihova infrastruktura, sve termoelektrane, elektrane, elektromreža, železnica - rekao je Bogdan Bespalko, član Saveta za međuetničke odnose u Kremlju.

Preporučujemo

Tada bi Ukrajina zapala u mrak i hladnoću. Ne bi mogli da prevoze municiju i gorivo a ukrajinska vojska bi postala gomila naoružanih ljudi sa gvozdenim šipkama, tvrdi on.

Ali jastrebovima koji javno zahtevaju da znaju zašto Rusija ne gađa važnije mete, neće se svideti odgovor - ruska vojska izgleda da nema dovoljno preciznih raketa da bi održala napade na nivou od ponedeljka, tvrde zapadni vojni analitičari.

- Imaju malo raketa sa preciznim navođenjem. To je jednostavno jedini odgovor koji imam - kaže poljski analitičar Konrad Muzika o sporadičnim ruskim vazdušnim napadima.

"Rusiji ponestaje oružje sa preciznim navođenjem"

Čak iako su NATO saveznici u četvrtak rekli da će brzo dostaviti dodatne sisteme protivvazdušne odbrane Ukrajini, eksperti kažu da razlog zašto Rusija još nije pogodila električnu i vodovodnu infrastrukturu je zapravo taj "što ne može".

Od maja je značajno opala ruska upotreba precizno navođenih projekata, a analitičari veruju da su možda ruske zalihe takvog naoružanja na niskom nivou.

U napadima u utorak Rusi su koristili krstareće rakete koje su sporije od navođenih raketa Iskander i lakša meta da ih Ukrajinci obore, spatra Mizika.

- Da je Rusija imala bezgranične zalihe preciznog naoružanja, mislim da bi napadali civilne mete zato što je to ruski način ratovanja - kaže on.

Dodaje da nema potvrđenih podataka o zalihama ili proizvodnji ruskih projektila, i da su procene zasnovane na smanjenoj upotrebi precizno navođenih raketa i na činjenici da se Moskva oslanja na manje precizne projektile.

Ali, zaključak je izveden na osnovu nesposobnosti Rusije da uništi one mete koje bi Ukrajina mogla da pogodi američkom artiljerijom HIMARS.

Muzika kaže da su sistemi HIMARS naneli veliku štetu ruskim rutama snabdevanja i zato smatra da bi Rusi naneli slučnu štetu ukrajinskoj vojski kad bi imali veće zalihe preciznih projektila.

- Oni to nisu uradili. Nisu uspeli čak ni da prekinu glavne ukrajinske saobraćajnice. Nisu uspeli da unište mostove, prugu i ostale rute - naglasio je on.

"Putin se suočava sa problemima, ali prerano je otpisati Rusiju"

Ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa toliko vojnih problema da neki zapadnii analitičari već predviđaju da će Rusija izgubiti rat.

Drugi pak misle da je prerano otpisati Rusiju, naročito zbog stotina hiljada regrutovanih vojnika koji bi narednih nedelja mogli da krenu na ratište.

Lorens Fridmen, profesor vojnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu naveo je da eskalacija raketnih napada na civilne mete u ponedeljak nije dala vojni uspeh.

- Rusiji nedostaju rakete da ponovi češće ovakve napade, jer joj ponestaju zalihe i Ukrajinci tvrde da uspešno presreću ruske rakete. To nije nova strategija za pobedu u ratu, već sociopatski izliv besa - rekao je Fridmen.

Putinova potreba da umiri kritičare takođe objašnjava zašto se okomio na ukrajinske gradove.

- Tvrdokorne struje zahtevaju napade na ukrajinsku infrastrukturu već neko vreme i sad su to dobili. Ali biće neminovno razočarani rezultatima - kaže on.

Ovakvi napadi mogli bi se ponoviti, ali zalihe raketa Kalibr i Iskander ponestaju, tvrdi Fridmen.

Usled ruskih vojnih poraza, napadi na ukrajinsku elektromrežu trebalo je da zaplaše civile, ostave ih bez grejanja tokom zime i slome njihv otpor, smatra Marija Šagina, analitičarka pri Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.

- Vidimo eskalaciju i korišćenje ključne infrastrukture kao oružje - kaže ona.

Ali, bez obzira na napade, jastrebovi u Rusiji kažu da to nije dovoljno, zaključuje se u tekstu.

(Telegraf.rs)