Putinovi napadi ubrzali alijansu: NATO žuri da izgradi vazdušnu odbranu za Ukrajinu, ali i sebe

Foto: Tanjug/AP/Lithuanian Ministry of National Defense

Članice NATO, uključujući Sjedinjene Američke Države, odlučile su da uspostave štit protivvazdušne odbrane kako za Ukrajinu, tako i za Evropu u celini i pri tome se suočavaju sa složenim pitanjima od toga kad će se ti sistemi nabaviti do zajedničke saradnje, a za sve to vreme, bombe padaju na civile u Kijevu.

Lideri NATO okupili su se u Briselu ove nedelje, a za to vreme usledila je nova ruska ofanziva krstarećim raketema na ukrajinsku infrastrukturu i civilne mete.

Preporučujemo

Odgovor saveznika Alijanse bio je brz. Nemačka je najavila prvu isporuku novih protivvazdušnih sistema, a Francuska i Španija obećale su donacije za presretanje ruskih raketa i novih iranskih dronova kamikaza.

U isto vreme, 14 članica Alijanse, plus Finska, najavile su ambiziozan pokušaj da izgrade nov protivraketni odbrambeni sistem koji bi se proširio na ceo kontinent, nešto što zvaničnici smatraju od ključnog značaja a nakon opustošenih ukrajinskih gradova. Ovaj predlog naziva se Evropska inicijativa za zaštitu neba.

- Danas je naša posvećenost još važnija jer smo svedoci bezobzirnih i neselektivnih raketnih napada Rusije u Ukrajini koji ubijaju civile i uništavaju ključnu infrastrukturu - rekao je zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Džoana.

Članice inicijative dobile su zadatak da nabave protivraketne sisteme i da ih umrežavaju sa sistemima drugih država.

SAD trenutno nemaju značajniju ulogu u inicijativi za zaštitu evropskog neba, ali već učestvuje na dve lokacije u Rumuniji i Poljskoj gde pružaju zaštitu od potencijalnih iranskih balističkih raketa.

Detalja o novoj inicijativi je malo, ali jasna je njena složenost, piše Politico.

- Verovatno je najvažniji zadatak kako da povežemo sve ove sisteme - rekao je letonski državni sekretar Janis Garison za taj portal.

On je dodao da će biti potrebno vreme i napori da bi zajednička inicijativa postala interoperatibilna i da bi to moglo da bude veliki izazov.

Za razvoj i razmeštanje funkcionalne mreže trebaće godine jer su sofisticirani protivvazdušni sistem skupi i sporo se grade. Druga prepreka biće napredni umreženi sistem i usklađivanje pravila o deljenju informacija i podataka jer pojedine zemlje povremeno odbijaju da dele osetljive informacije.

Kombinovanje ovih napora sa nastojanjem da se što pre i što više NATO oružja donira Ukrajini verovatno će države članice staviti pred težak izbor gde pre da ulože novac.

Ipak, stradanje civila u Ukrajini pokazalo je kontinentu, prvi put od Drugog svetskog rata kako izgleda rat velikiih razmera.

Zvaničnici NATO ove nedelje na samitu su rekli da su iz rata u Ukrajini izvukli pouke  i da užurbano proveravaju koliko je municije ostalo u evropskim skladištima nakon višemesečnog slanja artiljerije, protivoklopnih raketa i municije u Ukrajini.

(Telegraf.rs)