Misteriozna smrt prinčeva mogla bi da bude rešena posle 500 godina: Kralj Čarls podržao DNK analizu?

Misteriozna smrt prinčeva u kuli koja nije rešena 540 godina, uskoro bi mogla da dobije epilog, nakon što je kralj Čarls navodno podržao inicijativu za uzimanje DNK sa kostiju za koje se veruje da pripadaju dečacima. 

Kraljica Elizabeta Druga je ranije odbila da dozvoli uzimanje uzorka sa posmrtnih ostataka, ali je navodno kralj Čarls, inače zaljubljenik u arheologiju, podržao pokretanje istrage i analize kostiju za koje se veruje da pripadaju prinčevima Edvardu i Ričardu.

Preporučujemo

Priča kaže da je Edvarda, koji je trebalo da postane kralj nakon očeve smrti, i njegovog mlađeg brata, njihov stric navodno zaključao u Londonsku kulu 1483. godine, koji je umesto njih preuzeo krunu i postao Ričard Treći.

Dva brata, koje je Ričard, tada vojvoda od Glostera, u zatvoru proglasio vanbračnim naslednicima, nikada više nisu viđeni živi. Legenda kaže da su ubijeni na zahtev Ričarda, kako bi sprečio da bude pokrenuta tužba.

Ova teorija koju je popularizovao Vilijam Šekspir u svojoj drami Ričard Treći, postala je široko poznata, iako neki istoričari sugerišu da je priča jednostavno deo propagande koja se širi nakon njegove smrti da bi ocrnila njegovu zaostavštinu. Međutim, bez DNK dokaza, nestanak braće ostaje misterija.

Stručnjaci i fanatici istorije godinama su želeli da analiziraju ostatke četvoro dece, dvoje pronađenih u londonskom tornju 1600-ih i dvoje koji su pronađeni u krugu zamka Vindzor 1700-ih, za koje neki sugerišu da bi mogli biti prinčevi .

Pošto su tela sada sahranjena u kraljevskim kriptama, stručnjacima je potrebna dozvola kralja kako bi mogli da sprovedu potrebne analize.

Glavni kustos kraljevskih palata Trejsi Borman kaže da je kraljica elizabeta odmah odbacivala svaki predlog u vezi ekshumacije ostataka, ali da njen sin ima drugačiji stav i "da podržava ovu ideju".

- Rekao je da bi želeo da se pokrene istraga kako bismo jednom zauvek utvrdili kako su mladi članovi kraljevske porodice umrli - rekla je ona.

Šekspirov "Ričard Treći"

Šekspir je u svojoj drami "Ričard Treći" napisao da je svemoćni regent vojvoda od Glostera ubio prinčeve u Londonskom tornju, a ova teorija je godinama deo britanske kulture.

Brat Ričarda Trećeg, Edvard Četvrti, iznenada je preminuo 1483. godine, ostavljajući Ričarda kao lorda namesnika zaduženog da brine o svojim bratancima Edvardu Petom i Ričardu od Šrusberija.

Deca su imala 12 i devet godina kada ih je stric 1483. godine odveo u pritvor, a ubrzo nakon toga im se gubi svaki trag.

Dok su bili u zatvoru, vitezovi i vlastela molili su Ričarda Trećeg da preuzme presto, što je on učinio godinu dana kasnije. Ričard je nakon skoro 30 godina vladavine slavno poginuo u bici na Bosvort Fildu, poslednjoj odlučujućoj bici Rata ruža, a na vlasti ga je zamenio Henri Sedmi.

Njegovo telo je odneto u obližnji zamak Lester i sahranjen je bez ceremonija, a njegov grob je tek 2012. godine pronađen kod parkinga, piše Daily Mail.

Otkriće tela Ričarda Trećeg izazvalo je novo interesovanje za priču o prinčevima koji su misteriozno nestali.

Međutim, Engleska crkva, uz podršku kraljice i ministara, više puta je odbijala da dozvoli forenzičko testiranje kako bi se videlo da li su kosti zakopane u Vestminsterskoj opatiji pripadale prinčevima.

Ovo bi značilo da bi kosti bile podvrgnute karbonskom testiranju kako bi se uskladile njihove smrti sa vladavinom Ričarda Trećeg, a  DNK testovi bi trebalo da dokažu njihov identitet.

Teorija o lažnom identitetu

Prošle godine, naučnici su tvrdili da su pronašli dokaze da Ričard Treći možda nije ubio prinčeve, ali je umesto toga dozvolio starijem dečaku, Edvardu Petom, da živi u tajnosti pod lažnim imenom u ruralnom selu Devon.

Veruju da je Edvardova majka Elizabet Vudvil sklopila tajni pakt sa Ričardom.  Neki su sugerisali da su priču o ubistvu širili Tjudori nakon završetka Rata ruža.

Međutim, uprkos tome što je par skeleta pronađen u Kuli 1674. godine, 200 godina nakon njihove navodne smrti, nijedan dokaz o ubistvu Edvarda i Ričarda nikada nije otkriven.

Nalazi su deo Projekta nestalih prinčeva, koji vodi Filipa Lengli, istoričarka koja rukovodi nalazištem na kom su iskopani ostaci Ričarda Trećeg.

Nalazi do kojih su došli nagoveštavaju da je možda tajni dogovor sklopljen između majke dečaka i Ričarda Trećeg, koji je omogućio Edvardu Petog da živi pod lažnim imenom "Džon Evans".

U crkvi se nalazi i lik "Džona Evansa" koji gleda direktno u vitraž koji prikazuje Edvarda Petog, što sugeriše da su možda to jedna te ista osoba.

Lengli je pokrenuo projekat o smrti prinčeva pre pet godina i do sada ima više od 100 redova na ovu temu.

Opisana kao istraga u stilu "Da Vinčijevog koda", njen tim prati trag srednjovekovnih dokumenata i tragova skrivenih u srednjevekovnoj crkvi.

- Ideja o nestalom princu koji leži nisko u Devonu mogla bi da se čini kao vrlo maštovita, ali pronalasci u ovoj crkvi koja se nalazi usred ničega su zaista frapantna - kaže istoričarka.

Njihovo neočekivano otkriće sugeriše da je Edvard možda poslat da do kraja života živi na zemlji svog polubrata u Devonu pod uslovom da o tome ćuti.

Ovo je bio deo dogovora između njegove majke i Ričarda Trećeg, koji je podržao njegov naslednik Henri Tjudor.

- Kada uzmete sve tragove zajedno, čini se da će možda morati ponovo da se napiše priča o prinčevima u kuli - dodala je ona.

Nikada nisu pronađeni ubedljivi dokazi da su Edvard Peti i njegov brat Ričard ubijeni, a neki istoričari veruju da je to možda izmišljeno kao deo zavere da se ocrni Ričard Treći.

Poslednji put dečaci su zaista viđeni u leto 1483. godine, kada su primećeni kako se igraju pored Londonskog tornja.

Njihova tela pronađena su ispod stepenica u Londonskom tornju i sahranjeni su u Vestminsterskoj opatiji zajendo sa ostalim članovima kraljevske porodice.

(Telegraf.rs)