Dve države u Evropi imaju sopstveno nuklearno oružje: Gde se sve na kontinentu čuvaju bojeve glave?

Zapad je u više navrata upozorio da nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina treba shvatiti ozbiljno. Ove pretnje dolaze u trenutku kada članice NATO planiraju da sledećeg meseca organizuju zajedničke vežbe nukelarnog odvraćanja.

Putin je u više navrata rekao da je spreman da upotrebi "sva raspoloživa sredstva" kako bi zaštitio rusku teritoriju, uključujući i četiri aneksirana ukrajinska regiona i poluostrvo Krim.

Preporučujemo

U EU Putinove pretnje shvata ozbiljno i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

- Putin ne može da nas uceni svojim rečima. Imamo vrlo jasan stav o tome kako želimo da nastavimo dalje - rekla je ona.

Prema podacima Međunarodnog instituta za mir u Stokholmu, Rusija poseduje 5.977 nuklearnih glava, najviše na svetu. Među ovim bojevim glavama su i 1.500 onih koje čekaju da budu demontirane.

Oko 1.600 nukelarnih glava je već raspoređeno, što znači da se nalaze prikačene na neku raketu ili su u bazama u kojima se nalaze operativne snage.

Koje države u Evropi imaju nukelarno oružje?

U evropi dve države imaju sopstveno nukelarno oružje i to su Francuska i Velika Britanija. Procenjuje se da zajedno imaju 515 nukelarnih glava, od kojih je 400 raspoređeno, pokazuju podaci kojima raspolaže Institut u Stokholmu.

Veruje se da SAD imaju oko 100 nuklearnih glava u Evropi koje su raspoređene u njihovim bazama. Veruje se da su one smeštene u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Turskoj.

Od 5.428 nuklearnih bojevih glava, koje poseduje SAD, oko 3.708 je operativno, dok ostatak čeka da bude detonirano.

NATO će sledeće nedelje nastaviti pripreme za svoje godišnje vežbe nukelarnog odvraćanja, koje će trajati nedelju dana i na kojima učestvuju sve članice Alijanse.

Američka ambasadorka u NATO istakla je da ove vežbe nemaju nikakve veze sa aktuelnim sukobima u Ukrajini.

- Nukelarno odvraćanje je ključna karakteristika NATO odbrane. Zbog toga saveznici redovno sprovode ove vrste vežbi. Ovo bi NATO organizovao bez obzira na dešavanja u Ukrajini - rekla je ambasadorka u izjavi za Euro news.

Ko može da razvija ovo naoružanje?

U teoriji, skoro svako ko poseduje odgovarajuću tehnologiju, znanje i postrojenja može da razvija nukelarno oružje. Ali, da li je državama dozvoljeno da ih prozvode? To je sasvim druga priča.

Razlog za to je Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja čiji je cilj da se spreči širenje nuklearnog naoružanja i promoviše razoružavanje.

Od 1970. godine, 191 država se pridružila ovom sporazumu. Sporazum su potpisale i SAD, Rusija, Velika Britanija i Kina. Ovih pet zemalja nazivaju se nuklearnim silama i njima je dozvoljeno da imaju nuklearno naoružanje zato što su proizvodile i testirale nuklearne bombe pre nego što je sporazum stupio na snagu 1967. godine.

Iako ove zemlje poseduju nuklearno oružje, na osnovu sporazuma moraju da smanje njihovu količinu i ne smeju zauvek da ga čuvaju.

Izrael (koji nikada nije potvrdio niti demantovao postojanje nuklearnih raketa), Indija i Pakistan nikada nisu pristupili ovaj Sporazum, a Severna Koreja se iz njega povukla 2003. godine.

Nekada je bilo nuklearnog oružja i u drugim državama. U vreme raspada SSSR 1991. godine, Belorusija, Ukrajina i Kazahstan imale su bivše sovjetsko nuklearno oružje na svojoj teritoriji. U zamenu za međunarodna uveravanja za svoju bezbednost, sve tri zemlje su predale svoje oružje Rusiji, piše The conversation.com.

Srećom, nijedno od ovih oružja nije korišćeno u ratu od američkih bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine.

(Telegraf.rs)