Za jedne diktator, za druge spasilac: Kako su krize u Kini oblikovale Si Đinpinga?

Kada je Si Đinping došao na vlast 2012. godine, nasledio je zemlju koja je bila na raskršću. Kina je delovala kao neuzastavljiva sila onima koji gledaju spolja.

Tek što je bila pretekla Japan kao druga po veličini svetska ekonomija, Kina je bila zemlja koja još uvek uživa u sjaju blistavih Letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008.

Ali duboko unutar visokih zidina Žongnanhaia, rukovodstva u kojem je Si proveo vreme kao dete u poseti svom pokojnom ocu Si Žongkunu, liberalno nastrojenom potpredsedniku, novi lider Kine video je zemlju u krizi.

Korupcija je mučila Komunističku partiju i podstakla narodno nezadovoljstvo, narušavajući legitimitet režima koji je Sijev otac pomogao da dođe na vlast.

Potera za bogatstvom tokom decenija ekonomskih reformi stvorila je zjapeći jaz u klasama, izdubila zvaničnu socijalističku ideologiju, podstakla krizu vere. I dok je arapsko proleće srušilo diktatore na Bliskom istoku, uspon društvenih medija u Kini ponudio je redak prostor za javno neslaganje, pojačavajući pozive na socijalnu pravdu i političke promene, piše CNN.

Si Đinping se suočio sa ovim izazovam podignute glave. Rođen kao "princ", potomak revolucionarnih heroja koji su osnovali komunističku Kinu – kineski lider je sebe video kao spasioca, kome je partija poverena da je odvrati od pretnji njenom opstanku.

Međutim, umesto prati reformističke korake svog oca, ona je izabrao put totalne kontrole. Kombinujući staru "autoritarnu knjigu" i novu tehnologiju nadzora, on je eliminisao svoje rivale, pooštrio stisak na ekonomiji i učinio stranku sveprisutnom u Kini – ugrađujući sopstveni kult ličnosti u svakodnevni život.

Si Đinping takođe je hvalio "kineski san" o nacionalnom podmlađivanju, nudeći primamljivu viziju da se Kini vrati njena prošla slava i njeno mesto u svetu koje joj pripada.

- On je na čelu partije, na čelu Kine, a Kina je na vrhu sveta. To je praktično program - kaže Ričard Mekgregor, viši saradnik na Institutu Lovi u Australiji.

Deset godina kasnije Sijeva Kina je bogatija, jača i pouzdanija nego ikad. Isto tako, decenijama nije bila toliko autoritarna, okrenuta sebe i paranočina. Kina je ojačala svoj međunarodni uticaj na račun svojih odnosa sa Zapadom i mnogim svojim susedima.

Na ključnom kongresu Komunističke partije, koji počinje u nedelju, Si bi trebalo da "zacementira" treći mandat. To će biti njegovo krunisanje, i postaće kineski najmoćniji lider još od Mao Cedunga, čime utabava put da ostane doživotni vladar.

Ali dok se Si bori sa oštrim ekonomskim padom, rastućom frustracijom zbog njegove beskompromisne nulte kovid strategije i rastućim tenzijama sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, osećaj krize koji je opkoljavao njegov uspon na vlast nastavio je da ga proganja i sprema se da oblikuje njegovu vladavinu u godinama, ako ne i decenijama, koje dolaze.

Želja za kontrolom

Si je izbliza video krizu stranke tokom svog uspona na vrh 2012. godine, kada je senzacionalni skandal oborio istaknutog političkog rivala i zapretio da poremeti primopredaju rukovodstva.

Bo Ksilai, harizmatični vođa mega grada Čongkinga, borio se za unapređenje u najviše rukovodstvo kada je njegov šef policije pokušao da prebegne u američki konzulat, optužujući Boa da pokušava da prikrije ubistvo britanskog biznismena koje je počinila njegova žena.

Partijski lideri su se svađali oko toga kako da se nose sa posledicama. Na kraju, Bo je bio pod istragom i izbačen je iz stranke nedeljama pre petogodišnje smene vlasti. Bo i njegova žena su danas u zatvoru, gde služe doživotne kazne.

Kako je napredovao u užurbanim obalnim provincijama tokom kineske reforme i otvaranja, Si je primetio da lokalne korupcije ne nedostaje. Ali očigledna zloupotreba moći i duboki rascepi u samom vrhu rukovodstva otkriveni u Boovom skandalu verovatno su pogoršali Sijev osećaj opasnosti za opstanak stranke.

- Naša partija se suočava sa velikim izazovima i postoje mnogi problemi unutar partije koji treba da budu rešeni, pogotovo korupcija - rekao je Si u svom prvom govoru, nekoliko sati nakon što je proglašen za lidera partije.

U roku od nekoliko nedelja, pokrenuo je najbrutalniji i najdugotrajniji "rat protiv ucenjivača“ koji je partija ikada videla. Sveobuhvatne čistke nisu bile usmerene samo na korumpirane, već i na Sijeve političke neprijatelje, uključujući moćne lidere koji su bili optuženi da su planirali državni udar sa Boom da bi preuzeli vlast.

- Vlada, vojska, društvo, škole... Istog, zapad, sever, jug i centar - partija ih sve vodi - rekao je.

Najjači lider

Kažnjavanje je donelo disciplinu, lojalnost i kulturu straha, ugušilo opoziciju dok je Si uzimao vlast u svoje ruke.

Sebe je označio kao moćnog čoveka, izbegavajući kolektivnu vladavinu za koju se tvrdilo da je pogoršala frakcionizam pod njegovim uporedivo slabim prethodnikom Hu Đintaom.

Za samo četiri godine, Si se potvrdio kao "jezgro partijskog rukovodstva", zahtevajući od njenih 96 miliona članova da "ujedine svoje razmišljanje, snagu volje i akciju" oko njega.

- Si misli da je jedini instrument kojim može da vlada Kinom kod kuće i ostvariti dobitke u inostranstvu ujedinjena, jaka i moćna Komunistička partija. Zato je njegova misija da ojača stranku pod njegovom vlašću - rekao je Mekgregor i dodao da je Si ojačao i sebe i stranku zbog sebe.

Konsolidovanje stranke bio je  samo deo njegovog plana. Si je takođe krenuo da ojačava partijski nadzor nad zemljom.

Pod njegovom palicom, partija se "utemeljila" u svim aspektima života.

Revitalizovala je nekada uspavane partijske ćelije i otvorila nove ogranke u privatnim i stranim kompanijama. Pojačala je kontrolu nad medijima, obrazovanjem, religijom i kulturom, ugušila civilno društvo i pokrenula oštre udare na Sinđang i Hong Kong.

Si je povećao partijsku kontrolu u ekonomiji, pogotovo u nekad "neposlušnom" privatnom sektoru.

Njegov sveobuhvatni regulatorni udar bacio je tajkune na kolena i izbrisao trilione dolara tržišne vrednosti iz kineskih firmi.

U onlajn sferi, svebuhvatna cenzura i odmazda u stvarnom životu ukrotila je društvene mreže. Umesto da služi kao katalizator društvenih i političkih reformi, postao je pojačivač partijske propagande i leglo nacionalizma.

Sveobuhvatna društvena kontrola dostigla je vrhunac tokom pandemije. U ime borbe protiv kovida, 1,4 milijarde kineskih građana izgubilo je slobodu kretanja zbog hirova stranke i države. Gradovi širom Kine su zarobljeni u neprestanim, drakonskim zatvaranjima. To je znalo da traje i po nekoliko meseci, a milioni ljudi bili bi zatvoreni u svojim domovima ili ogromnim kampovima - karantinima.

Bolne lekcije

Za Sija, očuvanje partijskog primata je bolna lekcija izvučena iz Kulturne revolucije, kada je komunistički establišment napao Maovu Crvenu gardu i izgubio kontrolu nad društvom.

Stotine i hiljade ljudi poginulo je u previranjima, uključujući i Sijevu polu-sestru. Sijev otac bio je mučen, a sam Si Đinping zatvoren, javno ponižen i poslat na težak rad u osiromašeno selo sa 15 godina.

- Njegov naglasak na partijskom autoritetu i sprečavanje pojedinaca koji se ne slažu sa strankom da je kritikuju rezultat je njegove fobije od haosa zbog onoga što je video da se desilo njemu, njegovoj majci, ocu, braći i sestrama - rekao je Džozef Torigijan, stručnjak za kinesku politiku na Američkom univerzitetu i autor predstojeće biografije o starijem Siju.

Mnogi Kinezi koji su preživeli Kulturnu revoluciju – uključujući i neke partijske elite – došli su sa ubeđenjem da moraju da spreče da se slična katastrofa ponovi. Kini je bila potrebna vladavina zakona, konstitucionalizam i zaštita prava pojedinca. Ali Si je došao do sasvim drugačijeg zaključka.

- Verovao je da je potreban moćan lider i moćna stranka da bi se postigao politički poredak, a ne stvaranje sistema u kojima ljudi imaju prevelika prava, jer bi ih onda oni iskoristili i povredili pojedince - rekao je Torigijan.

Umesto da se okrene protiv partije, on je sebe posvetio partiji. U intervjuima za državne medije govorio je kako ga je sedam godina njegove "ugušene mladosti" osnažilo i ojačalo njegovu želju da služi partiji i narodu.

- Pročišćen sam i osetio sam se kao drugačiji čovek - rekao je medijima 2004. godine.

Sijeva opsesija za kontrolom izazvala je i trauma zbog raspada SSSR-a, koji je više puta pominjao kao opomenu za Komunističku partiju Kine.

- Zašto se Sovjetski Savez raspao? Zašto je propala sovjetska komunistička partija? Važan razlog je to što su njihovi ideali i uverenja poljuljani - rekao je Si visokim zvaničnicima u govoru mesecima nakon što je preuzeo kormilo stranke.

Da bi se pozabavio kineskom krizom vere, Si se obračunao sa religijom, oživeo zvaničnu marksističku ideologiju stranke i promovisao sopstvenu filozofiju istog imena.

Misao Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novu eru je sadržana u statutu stranke i dominira partijskim govorima i sastancima. Takođe nalazi se na bilbordima, naslovnima stranama novina i bioskopskim platnima, a predaje se u učionicama širom zemlje, i to deci od 7 godina.

Kineski san

Glavna zamisao Si Đinpinga“ je pojam Kineskog sna: "veliko podmlađivanje kineske nacije“ – vizija koju je Si razotkrio samo nekoliko nedelja nakon dolaska na vlast.

Od tada je to postalo obeležje njegove vladavine, oblikujući mnoge njegove politike u zemlji i inostranstvu.

- Si Đinping je čovek sa misijom. On veruje da zna načine da od Kine napravi obećanu zemlju nacionalnog podmlađivanja - rekao je Stiv Tsang, direktor Kineskog instituta na Univerzitetu SOAS u Londonu.

Tsang ističe da se Si vraća svojim "mitskim vizijama kineske istorije", kada je Kina bila najveća civilizacija na svetu.

- A ostatak sveta bi samo trebalo da poštuje, da se divi i da prati liderstvo Kine - dodaje Tsang.

Naravno, mnogi Kinezi su ponosni na dostignuća svoje zemlje. Pod Sijem, Kina je proglasila kraj ekstremnog siromaštva, modernizovala svoju vojsku, pojavila se kao lider u tehnologiji sledeće generacije i uveliko proširila svoj globalni uticaj. Nastoji da postane dominantna sila u svemiru, komanduje najvećom svetskom mornaricom i čini da se njena težina oseća kao supersila u nastajanju.

Za druge, Sijev Kineski san pretvorio je njihove život u košmar. Na krajnjem istoku zemlje, muslimanske manjine su zatvorane, nasilno asimilirane i pod strogim su nadzorom.

U Hong Kongu, pristalice pro-demokratije videli su kako su njihova sloboda i nada slomljeni u gradu promenjenom do neprepoznatljivosti. Širom zemlje, brojni advokati za prava, aktivisti, novinari, profesori i biznismeni su u zatvoru, ili ćute iz straha. U Sijevim očima, oni svi predstavljaju pretnju njegovoj težnji za jakom i ujedinjenom nacijom, i kao takvi moraju biti "preoblikovani" ili eliminisani.

Ali sve više je sjaj Kineskog sna zaobišao obične ljude – mlade profesionalce koji su odlučili da se prave mrtvi suočeni sa intenzivnim pritiskom, štediše koji su izgubili životnu ušteđevinu u seoskim bankama, kupce stanova koji su odbili da plate hipoteke o nedovršenim domovima, kao i vlasnicima preduzeća, otpuštenim radnicima i stanovnicima gurnutim na ivicu Sijevim nemilosrdnim zatvaranjem zbog kovida. Neki od njih su možda ranije podržavali Sija i njegovu viziju, ali sada plaćaju cenu zbog njegove politike.

Oni najviše razočarani traže izlaz. "Filozofija bekstava" postala je popularna reč u Kini, koja zagovara emigraciju kako bi se izbeglo ono što neki vide kao osiguranu budućnost pod Sijevom vladavinom.

Si je u više navrata rekao da Kina raste, a da je Zapad u padu – što je ubeđenje ojačano političkom polarizacijom Amerike i njegovo uverenje da joj je superiorni politički model Kine omogućio da se bori protiv kovida bolje od zapadnih demokratija. Ali sve veći broj sledbenika "filozofije bekstva" je potpuno odbacivanje tog narativa, što pokazuje da mnogi Kinezi nemaju poverenja u njegovo obećanje da će Kinu ponovo učiniti velikom.

Pokazuje zube Zapadu, blizak je sa Rusijom

U osnovi Sijevog Kineskog sna leži gorak osećaj negodovanja prema Zapadu, ukorenjen u nacionalističkom narativu da je Kina, pre nego što je partija preuzela vlast, pretrpela "vekovno poniženje" od strane stranih sila i da je bila napadnuta, posečena, okupirana i oslabljena.

Poslednjih godina, američke mere za suprotstavljanje rastućem uticaju Kine samo su pojačale njen osećaj da je pod opsadom zapadnih sila, rekao je Mekgregor.

- To u Kini ima snažan odjek. Mislim da Si to razume i namerava da to iskoristi za svoje ciljeve - rekao je on.

Si je već pokazao snažan prezir prema stranim kritikama Kine.

- Postoje neki stranci punih stomaka koji nemaju ništa bolje da rade nego da upiru prstom u nas. Kina ne izvozi revoluciju, glad ili siromaštvo. Niti vam Kina zadaje glavobolje. Šta još hoćete? - rekao je Si članovima kineske zajednice u Meksiku tokom posete kao potpredsednik 2009. godine.

Ali Sijevo najoštrije upozorenje Zapadu stiglo je prošlog leta, kada je predsedavao velikom proslavom obeležavanja stogodišnjice stranke.

Stojeći na vrhu Tjenanmena, ili Kapije nebeskog mira, visokog ulaza u palatu Zabranjenog grada carske Kine, Si je izjavio da kineska nacija više neće biti "maltretirana, ugnjetavana ili potčinjena" od stranih sila.

- Svako ko se usudi da pokuša, videće da su mu glave krvave razbijene o veliki čelični zid koji je iskovalo preko 1,4 milijarde Kineza - rekao je on uz gromoglasan aplauz gomile.

Na Sija gledaju kao na agresivca

Otkako je došao na vlast, Si je upozorno upozoravao na "infiltraciju" zapadnih vrednosti kao što su demokratija, sloboda medija i nezavisno pravosuđe. Ugušio je strane nevladine organizacije, crkve, zapadnjačke filmove i udžbenike – sve se smatralo neprikladanim stranim uticajem.

Si je krenuo i u agresivnu spoljnu politiku.

- Si Đinping misli da je ovo trenutak za Kinu. I da bi iskoristio taj trenutak, mora da bude uporan i da rizikuje - rekao je Mekgregor.

Pod Sijem, Kina se otvoreno takmičila za globalni uticaj sa Sjedinjenim Državama, koristeći svoju ekonomsku moć da bi stekla geopolitički uticaj. Njene veze sa Zapadom su najteže od masakra na Trgu Tjenanmen 1989. godine, a dodatno su pogoršane prećutnom podrškom Pekinga Moskvi nakon invazije na Ukrajinu.

Si i njegov ruski kolega Vladimir Putin neprijateljski su nastrojeni i sumnjičavi kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države, i veruju da im je jedini cilj da obuzdaju Kinu i Rusiju.

Takođe dele i viziju novog svetskog poretka, koji bolje odgovara interesima njihovih nacija i kojim više ne dominira Zapad.

Ali ostaje da se vidi koliko je zemalja spremno da podrži tu alternativnu perspektivu.

Stavovi o Kini postali su negativniji tokom Sijeve vladavine u mnogim naprednim ekonomijama, a u nekim su nepovoljni stavovi dostigli rekordne vrednosti poslednjih godina.

Sveobuhvatne tvrdnje Pekinga o suverenitetu takođe su antagonizirale mnoge njegove susede u regionu. Kina je izgradila i militarizovala ostrva u Južnom kineskom moru, podigla vojne tenzije zbog spornog lanca ostrva sa Japanom i upustila se u krvave pogranične sukobe sa Indijom. Takođe je pojačalo vojno zastrašivanje Tajvana, samoupravne demokratije za koju je Si obećao da će se "ponovno ujediniti" sa kopnom.

Sa svoje strane, SAD su se probudile u konkurenciji sa Kinom i rade sa saveznicima i istomišljenicima na preduzimanju niza mera protiv Pekinga u vezi sa geopolitikom, trgovinom i tehnologijom.

To teško međunarodno okruženje, zajedno sa strategijom nultog kovida i ekonomskim preprekama, predstavlja veliki izazov za Sija u godinama koje dolaze.

Ali sledeće nedelje, partijski kongres će se baviti proslavljanjem Sijeve pobede. Prema najnovijoj zvaničnoj istoriji stranke, Si je "doveo Kinu bliže centru svetske scene nego što je ikada bila".

Mao je možda osnovao komunističku Kinu. Ali, prema narativu stranke, Si Đinping je taj koji će dovesti zemlju do njenog ponovnog rođenja kao nove globalne supersile. Ukoliko u tome uspe, imaće ogroman uticaj na svet.

(Telegraf.rs)