Lov za naoružanje Kijeva vodi do teških izbora: Oči sveta uprte u jednu zemlju, da li će poslati rusko oružje?

Nakon ruskih napada na civilne mete širom Ukrajine u ponedeljak, saveznici Kijeva obećali su da će poslati još oružja i municije. SAD su obećale više sistema za protivvazdušnu odbranu, a Nemačka je rekla da će poslati slične sisteme u narednih nekoliko dana. Šef NATO je rekao da će podrška ukrajinskoj borbi protiv Rusije trajati "koliko god bude potrebno".

Pored svih ovih uveravanja, postoji jedan problem. Kijevu je potrebno još oružja ruskog tipa, za koje je ukrajinska vojska obučena, a dostupne globalne zalihe tog oružja su pri kraju.

Kako bi pronašle ovo oružje, SAD i drugi saveznici pretražuju svet, tražeći dobrovoljne dobavljače u lovu koji je otkrio obećanje i zamke u otključavanju zaliha ruskog standardnog i sovjetskog oružja za upotrebu u Ukrajini.

Zemlje su imale i uspeh. Finska šalje Ukrajini nešto oružja sovjetskog tipa, uključujući municiju i oružje kompatibilno sa jurišnom puškom AK-47. Južna Koreja snabdeva balističke prsluke, kacige, medicinsku opremi i drugu odbrambenu pomoć.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken je posetio Kambodžu, Demokratsku Republiku Kongu, Ruandu, Meksiko, Kolumbiju i Peru u mukotrpnoj diplomatskoj kampanji iza kulisa. Sve ove zemlje dale su podršku Ukrajini, ali još uvek nerado daju smrtonosnu pomoć.

A tu je i Kipar. On je predstavio poseban prozor u pogledu poteškoća u održavanju koraka sa hitnom potražnjom za oružjem koje ukrajinske trupe sagorevaju brže nego što može da se isporuči dok otimaju velike delove teritorije i guraju Ruse da se povuku.

Do ovog meseca Kipar je bio pod američkim embargom 35 godina, koji je uveden kako bi se smanjile tenzije nakon konflikta koji je ostavio ostrvo podeljeno između vlade koju podržava Grčka i dela koji i dalje kontroliše Turska. Obe su članice NATO.

U to vreme Kipar se okrenuo Sovjetskom Savezu i onda Rusiji za oružje i vojnu opremu. Danas ima najmanje 10 Tor i Buk raketnih sistema koji mogu da obore ruski avion, dronove i krstareće rakete, prenosi New York Times.

Međutim, kiparska vlada je stavila do znanja da želi nove i bolje zamene, nešto čime bi mogla da se suprotstavi Turskoj i ponovo pokrene trku u naoružanju u još uvek nerešenom konfliktu. I pored toga, Bajdenova administracija je 1. oktobra zvanično ukinula embargo, dozvolivši Kipru da kupi američko oružje.

Američki zvaničnici su rekli da se na ovom potezu radilo nekoliko godina i ima za cilj da Kipar udalji od ruskog uticaja. Ali jedan američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je Kipar sada "potencijalna opcija" kao snabdevača Ukrajine.

- Kipar bi bio sprema da razmisli o prebacivanju nekog od svog oružja i municije Ukrajini ukoliko budu "zamenjeni drugom vojnom aparaturom iste snage i sposobnosti - rekao je portparol vlade Marios Pelekanos u saopštenju za The New York Times.

Citirao je brojne sastanke sa američkim zvaničnicima u proteklim mesecima, tokom kojih su razgovarali o ovoj mogućnosti.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da će ojačati svoje trupe u severnom Kipru dodatnim oružjem ukoliko se ukine američki embragdo.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je u utorak da "pozdravljamo dodatne doprinose da se Ukrajini pruži stalna podrška koja joj je potrebna za odbranu", ali neće razgovarati o diplomatskim razgovorima sa određenim državama, uključujući Kipar.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je u ponedeljak saveznike da ubrzaju protivvazdušne sisteme njegovoj zemlji kao "prioritet broj 1".

NATO nacije su obećale da će poslati Ukrajini milijarde dolara u sofisticiranom zapadnom oružju, uključujući oko 17 milijardi samo od SAD.

Rusija je odgovorila navodnom kupovinom artiljerije od Severne Koreje i vojnih dronova iz Irana, a koji su navodno učestvovali u napadima na ukrajinske gradove u ponedeljak.

Desetine zemalja nastojale su da ostanu neutralne, uključujući Kinu i Indiju, koje su dva najveća ruska kupca oružja, ali koje su u ponedeljak ponovile pozive na deeskalaciju nakon raketnih udara Moskve.

Istočnoevropske nacije, od kojih su mnoge nekada bile deo SSSR a sada članice NATO, od februara su slale opremu ruskog standarda Ukrajini: tenkovi i artiljerijska municija od Češke, oružje iz Estonije, helikopteri iz Letonije i Slovačka i borbena vozila amfibije i hiljade raketa Grad kalibra 122 mm iz Poljske.

Prema podacima od utorka, Poljska je bila četvrti najveći snabdevač vojne opreme Ukrajini, nakon SAD, Velike Britanije i EU. Ali Poljska, kao i druge istočnoevropske nacije, ne može da podeli svoje preostale zalihe oružja sovjetskog stila, a da ne rizikuje sopstvenu odbranu i želi da vidi druge zemlje kako se priključuju, rekao je poljski zvaničnik za odbranu.

Među potencijalnim snabdevačima izdvaja se Kipar.

Sa svojim raketnim bacačima ruske proizvodnje, raketama zemlja-vazduh, helikopterima, tenkovima i oklopnim vozilima, Kipar ima "isto sisteme koji su Ukrajini potrebni da podrži njenu kontraofanzivu i da zadrži teritoriju koju povrate - i, šire, da porazi Putinovu invaziju na Ukrajinu - rekao je Bredli Bouman, bivši oficir američke vojske i viši vojni ekspert u FDD koji je koautor analize.

Pre nego što je embargo ukinut, Bouman je primetio da, "iako je bilo diskusija, nikada nismo mogli ozbiljno da razmišljamo o zameni ovog oružja ruskog porekla, koje bi Kipar mogao da prenese Ukrajini, američkim sistemima".

- Ali sada možemo. Treba da prevrnemo svaki kamen - rekao je on.

Zvaničnici Kipra su ukidanje embarga pozdravili kao važan korak ka jačanu veza sa NATO i bezbednosti u istočnom Sredozemnom moru.

Međutim, kako je rekao, to ne znači da je Nikozija spremna da pošalje svoje rusko oružje Ukrajini.

- S obzirom na ozbiljne bezbednosne pretnje koje svakodnevno predstavljaju turske okupacione snage, trenutna bezbednosna arhitektura Kipra treba da ostane netaknuta - rekao je Pelekanos.

Priznajući "legitimne bezbednosne brige Nikozije", Bouman je rekao da bi ukidanje embarga na oružje takođe omogućilo drugim zapadnim zemljama da brzo prenesu svoje oružje proizvedeno u Americi na Kipar bez prethodnog odobrenja Vašingtona. To bi, kako je rekao, moglo da dopuni kiparske arsenale novijim sistemima kompatibilnim sa NATO-om ako prebaci svoje postsovjetsko oružje i municiju u Ukrajinu.

U toj situaciji, Kipar bi mogao da bude u poziciji da pomogne - čak i ako ostane nejasno ko bi mogao biti voljan da izvuče iz sopstvenih arsenala da bi popunio Nikoziju.

Na kraju se očekuje da će Kipar postepeno izbaciti svoje postojeće oružje sa sistemima koji su kompatibilni sa NATO-om, povlačeći se od Rusije i proizvođača u drugim državama.

Ipak, odbrambeni ugovarači u Sjedinjenim Državama i Evropi već se bore da održe korak sa potražnjom u proizvodnji oružja - proces koji može potrajati godinama.

U međuvremenu, rekao je američki zvaničnik, ukrajinskim snagama je potrebno oružje "odmah, više nego ikad".

(Telegraf.rs)