Putin gubi rat, šta će sad da uradi? Zapad sa pravom strahuje, ovo su moguća scenarija

Situacija za Vladimira Putina u Ukrajini izgleda sve gore, pa se strahuje da će pokrenuti sve "krvavije planove", što tera zapadne lidere da razmatraju sve Putinove "ubilačke scenarije".

Predsednik Rusije počeo je da teroriše Ukrajince u gradovima koji su daleko od linija fronta, piše Politico. Sumnja se i da je naredio sabotažu gasovoda, a najopasnije je to što preti nuklearnim ratom... I sve to u samo nekoliko nedelja.

Preporučujemo

Zapadni lideri se sada muče da predvide šta "nepredvidivi lider" može sledeće da uradi. Plaše se još gorih verzija onoga što se već odigralo - uništavanje energetskih objekata u Ukrajini uoči zime, uništavanja infrastrukture koja napaja evropsko tržište i ozbiljnije pretnje nuklearnim oružjem.

Cilj je, kažu analitičari i zvaničnici, da potroši resurse ali i strpljenje Zapada, igrajući igru u nadi da će podstaći "pukotine zapada" pre gubitka na bojnom polju.

- Ruske snage biće poražene na bojnom polju - kaže Ben Hodžes, bivši komandant američke vojske u Evropi i dodaje da su Ukrajinci "dobili neverovatan zamah".

Iako se zvaničnici ne mogu u potpunosti odbraniti od svih Putinovih najnovijih taktika, oni raspravljaju o tome koje bi novo oružje moglo biti potrebno Ukrajini za borbu, kako bolje nadgledati kritičnu infrastrukturu Evrope i kako odvratiti Putina od pokretanja nuklearnog napada.

- Kao saveznici, moramo da ostanemo mirni i da ne dozvolimo da njegova neprihvatljiva retorika diktira naš odgovor. NATO je spreman za svaki scenario - rekla je holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren prošle nedelje.

Ipak, svi se brinu šta bi Putin mogao da uradi sledeće, a ovo su moguća scenarija.

Terorisanje ukrajinskog naroda

U ponedeljak ujutru, veoma simboličnim potezom, ruski projektili su pogodili centar Kijeva tokom špica. To je prvi put da je prestonica gađana od juna.

Raketni napadi, rekao je jedan visoki diplomata iz centralne Evrope, bili su osveta za napad na most koji povezuje Krim sa Rusijom.

Ali neki stručnjaci strahuju da je u toku šira kampanja. U ponedeljak su bombardovani i brojni drugi ukrajinski gradovi, od kojih su neki mesecima bili "mirni", a napad je nastavljen i u utorak.

Čini se da su meta, rekli su ukrajinski zvaničnici, energetski objekti. S obzirom na to da je zima sve bliže, ti objekti su od vitalnog značaja. Cilj Rusije je, tvitovao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba, da stvori "nepodnošljive uslove za civile“.

Analitičari sad brinu koji bi mogao biti sledeći potez.

Hajnrih Braus, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, koji je ranije služio kao general-potpukovnik u nemačkoj vojsci, rekao je da je zabrinut jer novoimenovani komandant ruskih snaga u Ukrajini Sergej Surovikin smatra za "apsolutno brutalnog čoveka koji ne brine o civilima i civilnoj infrastrukturi“.

Mogući odgovori na Putinove poteze kretali su se od poziva na nove sankcije (ambasador Poljske u EU Andžej Sadoš pozvao je na kazne što je pre moguće), do davanja Ukrajini novih tipova sistema protivvazdušne odbrane.

Nemačka je u ponedeljak saopštila da će ubrzati isporuku naprednih sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T Kijevu, a Ukrajina će do novembra dobiti dva napredna raketna sistema zemlja-vazduh, NASAMS, proizvedena u SAD.

Američki predsednik Džo Bajden ponovio je svoje obećanje da će zemlji ponuditi "napredne sisteme protivvazdušne odbrane“ bez davanja konkretnih podataka.

I dok se predviđa da Kijev dobije još američkih sistema, ostaje nejasno kojim protivvazdušnim sistemima može da pristupi u bliskoj budućnosti, i ko bi ih obezbedio.

- Čitavoj Evropi nedostaje ta sposobnost - rekao je Braus, podsećajući na relativno mala ulaganja u protivvazdušnu odbranu na Kontinentu posle Hladnog rata.

Ukrajini su, kaže, potrebni sistemi koji mogu da pokriju ceo region od krstarećih i balističkih raketa, ali ova sposobnost je, kako kaže "vojno teška i veoma skupa“.

Čak i kada ima više sistema, ukrajinsko rukovodstvo će morati da odredi koje će gradove, oblasti i objekte zaštititi.

- Tehnički gledano, gotovo je nemoguće zaštititi celu Ukrajinu - kaže Braus.

Nemačka je u ponedeljak saopštila da će ubrzati isporuku naprednih sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T Foto: Wikimedia/Matti Blum

Sabotaža života u Evropi

Malo je verovatno da će Rusija direktno da izazove neku članicu NATO-a, ali sve više se čini da je Kremlj spreman da tajno ukloni sisteme koji podržavaju društva zemalja NATO-a.

Podsetimo, registrovane su eksplozije na Severnom toku, na podvodnom delu gasovoda koji povezuje Rusiju i Evropu, a mnogi sumnjaju da je tu Moskva "umešala prste".

Potom, neko je tokom vikenda isekao kablove i paralisao nemačku železnicu. Opet mnogi upiru prstom u Rusiju za ovaj čin.

Drugi mogući scenariji sabotaže su, uznemirujuće, bezbrojni.

- Imamo mnogo cevovoda, nafte i gasa, imamo kablove za prenos podataka. Jednostavno moramo da povećamo sopstvenu svest o tome šta bi moglo biti ranjivo, a zatim da ojačamo odbranu naše potencijalno ranjive infrastrukture - rekao je premijer Letonije Krišjanis Karinš.

NATO je ranije ove godine priznao u ažuriranom strateškom dokumentu da bi takvi "hibridni napadi“ mogli da postanu dovoljno ozbiljni da pokrenu klauzulu člana 5 vojne alijanse, koja kaže da je vojni napad na jednog saveznika napad na sve.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u utorak da je nakon incidenata na Severnom toku alijansa "udvostručila" svoje prisustvo u Baltičkom i Severnom moru i da saveznici "povećavaju bezbednost oko ključnih postrojenja".

Eksplozija na gasovodu Foto: Tanjug/AP

Ipak, uprkos naporima proteklih godina da se poveća "otpornost" širom NATO-a, stručnjaci i zvaničnici priznaju da su evropske infrastrukturne mreže toliko ogromne, i često u vlasništvu privatnih kompanija, da su mogućnosti vlada ograničene.

Nacionalne vlasti mogu da povećaju patrole, na kopnu i na moru,  čime se pojačava odvraćanje, ali čak ni tada nije izvodljivo sve pratiti. Tu je i sajber pretnja, koja dodaje još jednu glomaznu dimenziju.

- Veoma je teško unapred proceniti gde i kako bi se napad mogao desiti i usvojiti zaštitne mere. Generalno, svi smo ranjivi - rekao je Braus.

Kupuje vreme

Dok Putin naizgled podiže ulog, stručnjaci kažu da on takođe verovatno pokušava da kupi vreme, nadajući se da će hladno vreme promeniti dinamiku sukoba i da će se Zapad na kraju umoriti od naoružavanja i finansiranja Ukrajine.

- Putin je prestao da ima pristup "Kako da pobedim?" i sada razmišlja "Kako da izbegnem poraz?" - kaže Mark Galeoti, viši saradnik na institutu Royal United Services.

On je pristup ruskog lidera nazvao „strateškim strpljenjem“.

Putinov potez da privuče nekoliko stotina hiljada novih Rusa u borbu je deo ovog trika, tvrde stručnjaci.

- Cela svrha ovoga je "razmena tela" za vreme - rekao je Hodžis, bivši američki komandant.

Foto: Tanjug/AP

Zapadni lideri su svesni da se Putin kladi na zamor od rata i visoke cene energije kako bi smanjio interesovanje javnosti za podršku Ukrajini. Kao odgovor, u zapadnim prestonicama postoji osećaj da saveznici Ukrajine moraju da razviju sopstvenu dugoročnu strategiju i da i dalje smatraju Putina, uprkos neuspesima, vitalnom pretnjom.

- Problem je što je on još uvek jak ili ima snažne resurse na raspolaganju. Naš odgovor na nepredvidljivost može biti samo predvidljivost. To je ono što smo osigurali proteklih meseci - kaže jedan visoki zapadnoevropski diplomata.

Posmatrači Rusije su takođe upozorili da duga igra Moskve - bilo pod Putinom ili mogućim budućim režimom - može ići daleko izvan Ukrajine. Rusija ima dugu istoriju podsticanja nemira u inostranstvu, sa posebnim fokusom na bivše sovjetske zemlje duž istočne granice EU.

- Mislim da bi trebalo da se spremimo na dalju eskalaciju - rekao je Danijel S. Hamilton, bivši američki zvaničnik, koji je sada saradnik SAIS Instituta za spoljnu politiku.

Zapadne vlade, tvrdi on, moraju biti spremne "za nesređenu situaciju koliko god želite da idete na istok u Evropi".

Pretnja apokalipsom

Postoji i mogućnost nuklearnog rata, koji je do nedavno bio nezamisliv.

Specijalisti upozoravaju da nuklearna bomba ostaje najmanje verovatna opcija za Moskvu, bilo da se radi o taktičkoj nuklearki sa ograničenom snagom, nuklearnoj bombi koja eksplodira iznad vode kao demonstracija sile ili sveopštem nuklearnom napadu.

- Očigledno se razumljivo fokusiramo na nagoveštaje nuklearne upotrebe. Mislim da smo daleko od toga - rekao je Galeoti.

Umesto toga, nuklearna retorika, prema zvaničnicima i ekspertima, nudi taktiku zastrašivanja koja ima za cilj da uplaši ljude u Ukrajini i širom NATO zemalja koje podržavaju Kijev.

Zapadni lideri usvojili su dvosmerni pristup - ne dozvolite da nuklearna retorika diktira politiku Ukrajine i istovremeno upozoravaju Moskvu na katastrofalne posledice koje bi proizvele sa bilo kojom nuklearnom akcijom.

- Ako Rusija može da zapreti nuklearnim oružjem kako bi obezbedila teritoriju koju je privremeno osvojila, onda smo svi, bilo ko od nas, podložni ucenama. Šta dalje, Putine, ruske trupe krenu u Moldaviju i prete nuklearnim napadom ako neko uradi nešto povodom toga? A onda verovatno može ići dalje i dalje... - rekao je letonski premijer.

Konsenzus je da Vašington mora da preuzme vođstvo u odvraćanju Putina da prekrši "nuklearni tabu", izlažući tačno kako će odgovoriti.

Velike zemlje poput Kine i Indije, koje pomažu da ruska ekonomija ostane na površini, takođe bi mogle da igraju ulogu. Nuklearni napad bi neizbežno šokirao međunarodni sistem i globalnu ekonomiju, što bi čak i ruski saveznici želeli da izbegnu.

Do sada su američki zvaničnici bili namerno nejasni u pogledu svog plana odgovora na takav scenario, što ukazuje na to da je Vašington svoje mišljenje privatno preneo ruskim zvaničnicima. Očekivanja su da američka reakcija neće uključivati sopstveni nuklearni arsenal, ali da bi svakako bila ozbiljna.

- Oni će postati više parija u svetu nego što su ikada bili - obećao je Bajden u septembru, ne iznoseći detalje.

- Nisam siguran da bismo odgovorili istom merom. Ali, ima mnogo odgovora koji bi bili posledični - zaključio je Hamilton iz SAIS-a.

(Telegraf.rs)