Hoće li Lukašenko gurnuti Belorusiju u rat? Do sada se "držao po strani"

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pažljivo je "balansirao" otkako je počela invazija na Ukrajinu.

Ruske trupe, koje su se okupile na beloruskoj teritoriji prešle su 24. februara granicu sa Ukrajinom, koristeći njegovu zemlju kao poligon u najvećoj invaziji u Evropi od Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Ipak, beloruski predsednik nije se direktno uključio u rat, niti je poslao svoje trupe na front. Povremeno bi rekao da ima osećaj kao da se "invazija odugovlači".

Sada, nakon najnovijih sastanaka Lukašenka i ruskog predsednika Vladimira Putina, strahuje se da je na korak od toga da i sam krene u borbu. Lukašenko je rekao da su Belorusija i Rusija spremne da oforme zajedničke trupe i da će hiljade ruskih vojnika narednih dana doći u Belorusiju na vežbe.

- Još jednom ističemo da su zadaci regionalnih trupa isključivo odbrambeni. I sve aktivnosti koje se sprovode u ovom trenutku imaju za cilj da obezbede odgovor na dejstva u blizini naših granica - rekao je beloruski ministar odbrane Viktor Krenjin u utorak.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predložio je u utorak, tokom sastanka lidera G7, da UN pošalje mirovnjake na granicu Ukrajine i Belorusije, kako bi sprečili Lukašenka da izazove provokacije.

Može li da izdrži Putinovu presiju?

Uprkos očiglednim znacima za uzbunu, sumnja se da je Lukašenko spreman da gurne svoje trupe u rat koji Rusija gubi, iako verovatno trpi veliki pritisak od Putina.

- Naravno da Putin ima mnogo uticaja. Ali on ne može da primora Lukašenka da izvrši političko samoubistvo - kaže za Guardian Artjom Šrajbman, beloruski politički analitičar i naučnik u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.

Šrajbman misli da će Lukašenko definitivno pokušati da se odupre svakom guranju u rat.

- Sa druge strane, ne smem da se kladim da će se uspešno izvlačiti do kraja. Postoje načini da Rusija natera Belorusiju na borbu - kaže stručnjak.

Osim što bi poslao svoje trupe u bitku, Lukašenko bi mogao da dozvoli da ruske trupe budu raspoređene na beloruskim granicama kako bi proširile ukrajinsku odbranu ili bi eventualno dozvolio Rusiji da koristi Belorusiju kao poligon za neke od desetina hiljada mobilisanih Rusa.

Prema beloruskom Hajunu, aktivističkoj posmatračkoj grupi, zajedničke vežbe bi mogle da se održe u blizini nekoliko opštinskih zgrada u gradu Jelsku, samo 17 kilometara od ukrajinske granice.

Grupa je prijavila da je nastava otkazana u muzičkoj školi u blizini lokalne policijske stanice i upravne zgrade. Meštanima je takođe rečeno da ne snimaju novu kolonu oklopnih vozila koja treba da stigne u sredu, izvestila je organizacija.

Ima li Belorusija vojsku za rat?

Konrad Muzika, nezavisni analitičar odbrane i direktor "Rochan Consulting-a", napisao je da malo organizacija prati belorusku vojnu poziciju jer su njihove oružane snage "relativno slabe, i osim Lukašenkove retorike, tu nema ničega“.

Vojska bi morala da mobiliše 20.000 ljudi da bi dostigla punu snagu, napisao je on. I bilo bi dovoljno vremena da se da strateško upozorenje ako Belorusija počne da se mobiliše i pomera svoje trupe ka granici.

Ipak, Belorusija održava najveće vežbe od vremena Hladnog rata, napisao je on.

- Minsk je testirao sve sposobnosti kao da se sprema za rat - ističe Muzika.

On kaže da postoje tri moguća objašnjenja za ovakvo ponašanje Belorusije.

- Priprema za napad NATO-a

- "Vezivanje" ukrajinskih snaga blizu granice kako bi se sprečilo njihovo raspoređivanje u druge oblasti

- Priprema za napad na Ukrajinu

Za sada je, ističe Muzika, fokusiran na opcije dva i tri.

Pojavili su se video snimci koji sugerišu da, umesto da Rusija prebacuje teško naoružanje u Belorusiju u pripremi za napad na Ukrajinu odatle, dešava se suprotno - Belorusija šalje tenkove, municiju i kamione iz svojih skladišta u Rusiju.

Hajun je objavio snimak transporta osam tenkova T-72A iz Minska ka Rusiji i naveo da su svedoci videli 15-30 tenkova i najmanje 28 kamiona Ural.

Franak Viačorka, viši savetnik beloruske opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje, kaže da ne veruje da će beloruske trupe aktivno učestvovati u ratu u Ukrajini.

- Sumnjam, nema dokaza za to. Šta više, vojne vođe pokušavaju da smire trupe govoreći da neće biti umešane u rat jer su trupe veoma zabrinute videći uspeh Ukrajinaca. Niko ne želi da se bori za Putina - kaže Viačorka.

On smatra i da beloruska vojska nema kapacitete da se bori u Ukrajini.

- Nemamo ni vojnike ni opremu. Većina opreme je već data Rusiji. Sve što je moglo da se iskoristi se već koristi. Postoji nekoliko trupa spremnih za borbu, do 7.000 vojnika, a oni nisu spremni za ofanzivu - kaže Viačorka.

Ipak, mnogo važnije pitanje jeste ono političko. Pošto je "preživeo" proteste 2020. godine, Lukašenko neće želeti dalje da rizikuje svoju poziciju zbog rata koji je, prema nezvaničnim anketama, krajnje nepopularan u Belorusiji.

- On ne želi da bude uvučen u rat zbog rizika koji to može da stvori za njega - rekao je Šrajbman, napominjući da su ankete pokazale da manje od 10 odsto Belorusa podržava direktno učešće u ratu u Ukrajini.

A sa Rusijom koja se sada povlači, pridruživanje ratu moglo bi da poveže njegovu sudbinu sa invazijom koja će se verovatno završiti neuspehom.

(Telegraf.rs)