Hans Kluge za Telegraf poručuje da kovid-19 nije otišao: Kakve su prognoze za kraj ove godine

Svet se već tri godine bori sa pandemijom kovid-19. Prošli smo kroz razna zatvaranja čitavih gradova i država, vanrednih stanja i uvođenja različitih kovid restrikcija. Nažalost, u svetu je više od šest i po miliona ljudi umrlo usled zaražavanja ovim virusom, a danas smo se navikli na "novu realnost" - život sa virusom. Regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, dr Hans Kluge, prošle je godine u intervjuu za Telegraf.rs govorio o tome zašto nismo naučili lekciju, a u novom razgovoru za naš portal otkriva kakva nas zima čeka i da li najzad možemo da kažemo da je pandemija kovid-19 završena.

• Pandemija kovida-19 je počela pre skoro tri godine. Kakva je danas situacija u svetu, da li je najgore prošlo i možemo li najzad da kažemo: pandemija korona virusa je gotova?

Tako je, mi smo u trećoj godini pandemije. Saosećam sa svima koji su umorni od slušanja o kovidu-19. Iako pandemija još uvek nije gotova, nikada nismo bili u boljoj poziciji da je okončamo. Broj potvrđenih slučajeva i smrti od kovida-19 počinje da pada u evropskom regionu. Ovo je dobrodošao razvoj događaja, ali ne smemo da se zadovoljimo njime. Sa dolaskom hladnijeg vremena, razumljivo je da očekujemo porast u broju hospitalizovanih i smrtnih slučajeva u narednim mesecima, posebno ako grip bude cirkulisao zajedno sa kovidom-19 kao što očekujemo.

Zemlje ne mogu sebi da priušte da budu zadovoljne ovim. U evropskom regionu kao i drugde, virus nastavlja da cirkuliše, i mi znamo da je broj slučajeva koji se sada prijavljuju SZO potcenjen - a ove infekcije i dalje dovode do hospitalizacija i smrti, posebno u ugroženim grupama (stariji i ljudi sa hroničnim bolestima). Samo prošle nedelje skoro 2.500 ljudi u našem regionu je umrlo zbog kovida-19.

Kako se tokom zimskih meseci više okupljamo u zatvorenim prostorima, očekujemo da će biti novih talasa infekcije izazvanih različitim podvarijantama omikrona i potencijalno čak i različitim zabrinjavajućim varijantama, jer što više ovaj virus cirkuliše, to ima više mogućnosti da se promeni.

Ne možemo sebi da priuštimo da sada spustimo gard i dovedemo u opasnost veliki napredak koji smo napravili u rešavanju pandemije. Moramo da uradimo sve što je moguće da zaštitimo naše građane. Štoviše uradimo, više ćemo imati šanse da ograničimo širenje i uticaj virusa tokom zime.

• Šta je to što možemo da uradimo?

U pripremama za jesen i zimu, pozivamo zemlje da ulože sve napore u ublažavanje posledica i da budu spremne da odgovore na povećano opterećenje svojih zdravstvenih sistema.

Dosledna primena sledećih pet stabilizatora pandemije biće i dalje od ključnog značaja za zaštitu ljudi ovejeseni i zime:

• povećanje obuhvata vakcinacijom u opštoj populaciji, uključujući prvu buster dozu, počevši od prioritetnih grupa poput starijih ljudi, imunokompromitovanih osoba i zdravstvenih radnika;
• davanje druge buster doze imunokompromitovanim osobama starijim od 5 godina i njihovim bliskim kontaktima, i razmatranje ponude druge buster doze za određene rizične grupe, najmanje tri meseca nakon poslednje doze koju su primili;
• promovisanje nošenja maski u zatvorenim prostorima i javnom prevozu;
• provetravanje prepunih i javnih prostora (kao što su škole, kancelarije i javni prevoz); i
• primena rigoroznih terapijskih protokola za one koji su u opasnosti od teške bolesti.

Moramo da uradimo sve ove stvari jer pandemija nije završena. Virus nastavlja da se menja i dalje ubija previše ljudi.

• Danas smo već navikli da živimo sa korona virusom, popustilo se sa merama, više nije obavezno nositi maske, ali da li je opasnost prošla? Koje su preporuke Svetske zdravstvene organizacije?

Ukratko - ne, opasnost nije prošla. Milioni ljudi u Evropi i centralnoj Aziji i dalje nisu vakcinisani. U Srbiji su prioritetne grupe dobro zaštićene. Na primer, više od 70 posto ljudi između 60 i 79 godina je vakcinisano, ali kada je u pitanju ostatak stanovništva ovaj broj mora da bude veći. U Srbiji takođe buster doze treba da stignu do prioritetnih grupa, sa fokusom na starije.

Imamo alate koji mogu da spreče dalje širenje infekcije, a vakcinacija i rana upotreba antivirusnih lekova mogu da spreče razvijanje teških oblika bolesti i umiranje, kao i pojavu produženog kovida.

Društvo se polako vraća u normalu, ali pandemija je i dalje sa nama. Kovid-19 nije jedina pretnja po javno zdravlje sa kojom se suočavamo u svetu. Ne zaboravimo negativan uticaj na zdravlje koje izazivaju klimatske promene, rat u Ukrajini i druge epidemije zaraznih bolesti uključujući i majmunske boginje.

Poručujem vladama i zdravstvenim vlastima širom regiona - uključujući i Srbiju - da prihvate ovu "novu normalnost" gde se čini da su naši zdravstveni sistemi u stanju permanentne krize. Ovo zahteva pristup"dvostrukog koloseka".

• Na šta konkretno mislite?

S jedne strane, moramo se hitno pripremiti za vanredne zdravstvene situacije kao što su pandemije i krize povezane sa klimatskim promenama. Sa druge strane, hitno moramo da ojačamo naš zdravstveni sistem i esencijalne službe da odgovore na jednako važne i smrtonosnije krize izazvane nezaraznim bolestima poput raka, hipertenzije, gojaznosti i bolesti srca.

Ovaj pristup "dvostrukog koloseka"zahteva dalja ulaganja u radnu snagu u zdravstvu i mentalno zdravlje. Kada stigne sledeća pandemija ili pretnja po zdravlje, moramo biti spremni za to i ne možemo sebi priuštiti da ugrozimo pružanje osnovnih zdravstvenih usluga, kao što smo bili primorani da radimo sa kovidom-19.

• Svake jeseni i zime stručnjaci upozoravaju na teško vreme pred nama. Kakve su prognoze za ovaj kraj godine?

Ove zime očekujemo tešku sezonu gripa, kao što su to već iskusile zemlje na južnoj hemisferi. Na primer, Australija je upravo izašla iz svoje najteže sezone gripa u poslednjih najmanje pet godina tokom svoje zime (našeg leta). Sa kovidom-19 koji i dalje intenzivno cirkuliše, za pojedince i vlade u evropskom regionu bilo bi pametno da počnu da se pripremaju za porast hospitalizacija, kao i smrtnih slučajeva.

SZO u Evropi poziva one koji su u najvećem riziku od razvoja teške bolesti zbog gripa i/ili kovida-19 da se zaštite i vakcinišu se protiv obe infekcije, ako je moguće, istovremeno.

Zajednička primena vakcina protiv gripa i kovida-19 će pomoći u povećanju prihvatanja i obuhvata vakcinacijom sa obe vakcine u prioritetnim grupama, i zaštititiće već opterećene zdravstvene sisteme.

Bilo da je u pitanju grip ili kovid-19, vakcine spasavaju živote. One ostaju najbolji način za borbu protiv ovih bolesti. Ljudi mogu da prime obe vakcine u isto vreme.

• Do sada smo videli brojne mutacije kovida-19. Da li treba da budemo oprezni zbog neke nove?

Da. Kao što sam ranije rekao, što SARS-CoV-2 više cirkuliše, to ima više mogućnosti da mutira i izbegne naš imuni odgovor. Stoga je najvažnije da vakcinišemo sve koje ispunjavaju uslove, počevši od najranjivijih. Svi virusi mutiraju, a SZO stalno prati evoluciju varijanti i podvarijanti kovida-19. U većini slučajeva ove mutacije ne utiču na prenosivost ili ozbiljnost, ali povremeno utiču, a mi moramo biti spremni za ovakav ishod u svakom trenutku.

• Svet je bio u haosu skoro tri godine. Da li treba da se plašimo nove pandemije, da li će svet opet biti u opasnosti?

Nikada ne treba da se plašimo nove pandemije, ali moramo biti spremni za nju. I moramo da preduzmemo sve neophodne korake kako bismo pomogli u smanjenju rizika od još jedne pandemije, od jačanja naših zdravstvenih sistema, ulaganja u radnu snagu, u istraživanje i razvoj vakcina, podržavanje novih digitalnih zdravstvenih alata do osnaživanja građana da brinu o svom ličnom zdravlju.

Evropa se vekovima borila sa višestrukim, značajnim krizama. Ali poslednjih godina učestalost kriza se povećava - uključujući i onih povezanih sa klimatskim promenama i novim zaraznim bolestima, sa sve bržim širenjem u našem međusobno povezanom svetu.

Tekuća pandemija kovida-19, sa, do sada, oko 250 miliona potvrđenih slučajeva i sa preko dva miliona registrovanih smrtnih slučajeva u Evropi i centralnoj Aziji, je još jedna kriza koja je zdravlje podigla na dnevnom redu politike i rasta, ali čije lekcije mnoge zemlje možda još nisu u potpunosti usvojile.

Zatim, imamo trenutnu javnozdravstvenu vanrednu situaciju od međunarodnog značaja zbog majmunskih boginja, kao i nedavnu ponovnu pojavu poliomijelitisa izazvanog vakcinom u evropskom regionu SZO.

Rešavanje oba izazova zahteva rad sa civilnim društvom, izgradnju poverenja sa zajednicama i njihovo uključivanje u odgovor na te izazove, nešto što Srbija uspešno radi i u kontekstu majmunskih boginja.

I, ne manje važno, razorni rat u Ukrajini, koji nažalost ne pokazuje znake smirivanja, a pogoršava se užasnim napadima na zdravstvene ustanove i pružaoce usluga - takođe izazivajući krizu mentalnog zdravlja ogromnih razmera.

Postoje i druge dugotrajne krize koje su relativno tihe - često ostaju neprimećene - ali kompromituju zdravlje miliona i opterećuju naše zdravstvene sisteme širom regiona, a to je epidemija nezaraznih bolesti: rak, gojaznost, bolesti srca, hipertenzija.

Što su vremena nestabilnija, to više moramo da shvatimo kao priliku da zdravlje stavimo u središte političkog narativa kao ključni stabilizator mira i kompas za održivi rast i razvoj, posebno u ovom regionu. Zbog ovog bi zdravlje trebalo da se ogleda u glavnim spoljnopolitičkim forumima kao što su Berlinski proces ili potencijalno inicijativa Otvoreni Balkan, ne samo kako bi unapredilo zdravstvenu agendu već i da bi okupilo lidere u dijalogu.

Rešavanje svih ovih kriza može izgledati obeshrabrujuće, ali umesto da se predamo, moramo da se suočimo sa izazovom, solidarno i u partnerstvu sa drugima i da pronađemo izvodljiva, održiva rešenja od kojih svi imaju koristi.

• Ovo pitanje sam Vam postavila i prošle godine u intervjuu, ali i sada ću: koje lekcije je trebalo da naučimo do sada, i zašto nismo?

Pandemija je daleko od kraja i virus je još uvek sa nama, ali nastavljamo da učimo da je međunarodna saradnja od suštinskog značaja: od isporuke kompleta za kiseoničnu terapiju onima kojima su najpotrebniji do razvoja vakcina i terapija protiv kovida-19 koje spasavaju život, a koji su zajedno spasili milione života.

Takođe smo još jednom videli da "ne ostaviti nikoga iza sebe" nije slogan već potreba. Čestitam Srbiji što je dala primer i donirala skoro milion doza vakcina dajući prioritet susednim zemljama, ali ne ograničavajući se na njih, kao i za vakcinisanje stranih državljana ali i izbeglica i drugih migranata bez obzira na njihov pravni status.

Neravnopravna distribucija vakcina i drugih tehnologija je recept za produženje pandemije, posebno teških oblika bolesti i smrtnosti. Nejednakost, u pogledu pristupa vakcinaciji, testiranju i lečenju, ostaje veliki problem i treba ga rešiti. Moramo da obezbedimo vakcine za sve one ljude koji su u opasnosti u svakoj pojedinačnoj zemlji, ne samo u nekim zemljama.

Znamo da veliki broj slučajeva povećava mogućnost da virus mutira. Da bismo smanjili broj slučajeva, treba nam slojevit pristup - on uključuje vakcinaciju, ali i testiranje i mere prevencije kao što je nošenje maske u zatvorenim prostorima kao što su autobus ili voz i obezbeđivanje dobre ventilacije otvaranjem prozora ili vrata kada je to bezbedno.

Kovid-19 neće jednostavno nestati. Moramo da uradimo sledeće kako bismo pomogli svima da izađu iz ove vanredne situacije u javnom zdravstvu:

• Zaštitimo ljude podložne teškim bolestima, opasnim po život, kontinuiranom upotrebom prevencije infekcija i merama kontrole, vakcinacijom, ranim otkrivanjem i visokim kvalitetom nege
• Stvorimo jače integrisane sisteme nadzora koji bolje nadgledaju i prate virus, tako da možemo brže i preciznije da identifikujemo njegovo širenje, kao i uočavamo važne genomske promene koje značajno menjaju njegove karakteristike
• Održavamo agilnim kapacitete odgovora zdravstvenih sistema i spremnim da se brzo prošire i reaguju u slučaju da se pojavi nova zabrinjavajuća varijanta virusa ili čak i novi virus pandemijskog potencijala.

I možda najvažnija lekcija od svih - ona bez koje ništa od navedenog ne bi bilo moguće - jeste potreba da političari širom regiona i sveta daju prioritet zdravom telu i zdravom duhu kod svakog građanina kojeg predstavljaju, tako što će povećati ulaganja u svoje zdravstvenesisteme i zdravstvene radnike kao pokretače ekonomskog rasta.

(Telegraf.rs)