Demonstracija moći ili poruka Bajdenu: Šta se krije iza iznenadnog porasta nuklearnih testova Severne Koreje?

Milioni stanovnika severnog Japana imali su osećaj "deža vija" u utorak ujutru kada su obavešteni da projektil Severne Koreje proleće iznad njihovih glava. Pet godina ranije, dva puta su bili prenuti iz sna zbog upozorenja japanske vlade da potraže sklonište nakon raketnog lansiranja Pjongjanga.

Raketa je proletela na visini od 1.000 kilometara dok je išla ka Tihom okeanu, gde je pala, bez incidenta, više od 3.000 kilometara istočno od Japana.

Međutim, to je izazvalo veliku anksioznost među stanovnicima, iako se veruje da ovo lansiranje nije bilo poruka Japanu, već Bajdenovoj Beloj kući.

Kao što je slučaj sa svakim drugim značajnim prikazom vojne moći Severne Koreje, tajming i kontekst su važni kao i svaki pokazatelj da režimsko oružje postaje tehnološki naprednije - i sve opasnije.

Konsenzus među posmatračima Pjongjanga bio je da će severnokorejski lider, Kim Džong Un, izbegavati da preduzme bilo kakvu akciju koja bi mogla da ukrade regionalnu pažnju Kine - glavnog saveznika Severa i najvećeg donatora pomoći - dok se priprema za održavanje retkog kongresa Komunističke partije 16. oktobra.

Ali postoje ubedljivi razlozi zašto je Pjongjang izabrao ovaj trenutak za lansiranje rakete, za koju se veruje da je Hwasong-12 i koja teorijski ima mogućnost da pogodi američku teritoriju ostrva Guam.

To je podsećanje da tehnologija oružja Severne Koreje napreduje i da leti dalje nego bilo koja druga raketa, i deo je šire demonstracije balističkih sposobnosti režima. Severna Koreja je izvela osam lansiranja rakete za samo 10 dana, i čak 40 ove godine do sada, prema UN.

Testiranje ove nedelje došlo je ubrzo nakon što su SAD i Južna Koreja nastavile velike pomorske vežbe za koje Pjongjang veruje da su proba za invaziju, i posle posete potpredsednice SAD Kamale Haris teško naoružanoj granici koja razdvaja korejsko poluostrvo.

Posledice globalne nejednakosti

U strateškom smislu, asertivnije ponašanje Pjongjanga je posledica globalne političke nestabilnosti koja mu je dala priliku da provocira svoje susede bez straha od pozivanja na novu rundu sankcija.

Rat u Ukrajini ne samo da je postao distrakcija za Džoa Bajdena, već je otvorio vrata za bliže odnose između Pjongjanga i Moskve, dok su nedavne kineske vojne aktivnosti kod Tajvana omogućile Severu da iskoristi rastuće tenzije između Vašingtona i Pekinga.

Opojni dani jedinstva prikazani 2017. godine, kada je Savet bezbednosti UN, uključujući Rusiju i Kinu, uveo teške sankcije Severu, završeni su. To je bilo jasno u maju ove godine, kada su Kina i Rusija stavile veto na rezoluciju kojom se režimu uvode nove kazne, navodi Guardian.

To nejedinstvo znači da se na vidiku nalaze ozbiljnije provokacije, jer Sever nastavlja da eksploatiše Ukrajinu, Tajvan i zategnuti savet bezbednosti kako bi progurao svoj status legitimne nuklearne države sa sposobnošću da gađa kopno SAD nuklearnom interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM).

Kao što je Centar za strateške i međunarodne studije primetio ove nedelje, prethodne sekvence severnokorejskih testova balističkih raketa praćene su nuklearnim testom.

Zvaničnici SAD i Južne Koreje mesecima su upozoravali da je sedma nuklearna proba neizbežna, dok satelitski snimci potpuno pripremljenog mesta za testiranje Pungje-ri sugerišu da je sada jedino pitanje politički tajming.

- U ovom trenutku bi za interese Kim Džong Una bilo kontraproduktivno da se okrene i zaustavi provokacije, a da ne pominjemo količinu resursa koja je protrošena za sprovođenje ovih testova oružja - rekao je Su Kim, analitičar u korporaciji RAND.

On je dodao da smo u ciklusu provokacija oružjem.

- Ono što je ostalo, u suštini, je test interkontinentalne balističke rakete i potencijalno dugo očekivani sedmi nuklearni test - rekao je on.

(Telegraf.rs)