Od posla u KGB, do invazije na Gruziju: Putin slavi 70. rođendan, ovih 7 ključnih momenata ga je oblikovalo

Vladimir Putin danas proslavlja 70. rođendan, a mnogi se pitaju kako je došao do toga da postane izolovani autokrata koji je otpočeo invaziju u Ukrajini?

BBC donosi ključnih sedam momenata u životu predsednika Rusije koji su mogli da oblikuju njegovo mišljenje i da donekle objasne zašto je vremenom odlučio da se "otuđi od Zapada".

Preporučujemo

Borbeni džudista

Rođen u Lenjingradu koji je još uvek imao ožiljke od opsade koja je trajala 872 dana u Drugom svetskom ratu, mladi Vladimir je bio mrzovoljan i borben dečak u školi - njegov najbolji prijatelj se prisećao da je "mogao da se potuče sa bilo kim jer nije osećao strah“.

Bez obzira na to, mršavom dečaku u gradu prepunom uličnih bandi bio je potreban "stav". Sa 12 godina počeo je prvo da trenira sambo, rusku borilačku veštinu, a zatim i džudo. Bio je odlučan i disciplinovan, a do svoje 18. godine imao je crni pojas u džudou i treće mesto na republičkom juniorskom takmičenju.

Naravno, ovo je od tada korišćeno kao deo njegove pažljivo odabrane mačo ličnosti, ali je takođe potvrdilo njegovo rano uverenje da u opasnom svetu morate biti samouvereni, ali i shvatiti da, po njegovim sopstvenim rečima, kada je tuča neizbežna, "moraš prvi da udariš, i to toliko jako da tvoj protivnik ne ustane“.

Tražio od KGB da ga zaposli

Ljudi su izbegavali da idu u Litejni prospekt 4, štab političke policije KGB-a u Lenjingradu. Toliko ih je prošlo kroz ćelije za ispitivanje na putu za Gulag u Staljinovo doba da je gorka šala bila da je takozvani Boljšoj dom - Velika kuća, najviša zgrada u Lenjingradu, jer se iz nje mogao videti Sibir iz podruma.

Ipak, kada je imao 16 godina, Putin je ušao unutra crvenim tepihom i upitao prilično zbunjenog oficira za stolom kako može da se pridruži. Rečeno mu je da mora da odsluži vojni rok ili da ima diplomu, pa je čak pitao koja je diploma najbolja.

Pravo, rečeno mu je - i od tog trenutka Putin je bio odlučan da diplomira pravo, nakon čega je primljen u službu.

Za Putina, pametnog uličara, KGB je bio najveća banda u gradu, koja je nudila sigurnost i napredovanje čak i nekome ko nema veze sa partijom.

Ali to je predstavljalo i šansu da bude pokretač i "potresač" – kako je sam rekao o špijunskim filmovima koje je gledao kao tinejdžer, "jedan špijun je mogao da odluči o sudbini hiljada ljudi".

Okružila ga rulja

Uprkos nadanju, Putinova karijera u KGB-u nikad nije krenula "uzlaznom putanjom". Bio je solidan radnik, ali ne više od toga. Ipak, prijavio se da uči nemački jezik, što je dovelo do toga da ga prebace u kancelarije KGB-a u Drezdenu 1985. godine.

Tamo je živeo poprilično dobro, ali je u novembru 1989. istočnonemački režim počeo da se urušava, šokantnom brzinom.

Rulja je 5. decembra opkolila zgradu KGB-a u Drezdenu. Putin je očajnički nazvao najbliži garnizon Crvene armije da traži zaštitu, a oni su bespomoćno odgovorili "ne možemo ništa bez naređenja Moskve. A Moskva ćuti".

Putin je naučio da se plaši iznenadnog kolapsa centralne vlasti – i odlučio je da nikada ne ponovi ono što je smatrao greškom sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova - da ne odgovori brzo i odlučno kada se suoči sa opozicijom.

Posredovanje u programu "Nafta za hranu"

Putin je napustio KGB pošto se Sovjetski Savez raspao, ali je ubrzo obezbedio poziciju "popravljača" za reformističkog gradonačelnika sadašnjeg Sankt Peterburga.

Ekonomija je bila u slobodnom padu, a Putin je bio zadužen da sprovede ugovor koji je trebalo da pomogne građanima grada da prežive - da trampi naftu i metal u vrednosti od 100 miliona dolara za hranu.

U praksi niko nije video hranu, ali prema istrazi, koja je brzo obustavljena, Putin, njegovi prijatelji i gradski gangsteri su novac stavili u džep.

U „divljim 90-im“, Putin je brzo shvatio da je politički uticaj roba koja se može unovčiti, a da gangsteri mogu da budu korisni saveznici. Kad su svi oko njega profitirali na svojim pozicijama, zašto ne bi i on?

Invazija na Gruziju

Kada je Putin postao predsednik Rusije 2000. godine, nadao se da će moći da izgradi dobre odnose sa Zapadom, pod svojim uslovma, uključujući sferu uticaja širom bivšeg Sovjetskog Saveza. Ubrzo je postao razočaran, a zatim i ljut, verujući da Zapad aktivno pokušava da izoluje i ponizi Rusiju.

Kada je predsednik Gruzije Mihajl Sakašvili obavezao svoju zemlju da se pridruži NATO-u, Putin je video "crveno svetlo", a pokušaj Gruzije da povrati kontrolu nad otcepljenim regionom Južne Osetije, koji podržava Rusija, postao je izgovor za kaznenu operaciju.

U roku od pet dana ruske snage su "zgazile" gruzijsku vojsku i primorali Sakašvilija da potpiše primirje.

Zapad je bio besan, ali u roku od godinu dana, tadašnji predsednik SAD Barak Obama bio je spreman da "resetuje" odnose sa Rusijom, i Moskva je čak bila nagrađena tako što joj je dozvoljeno da bude domaćin svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.

Putinu je bilo jasno da "istoriju pišu pobednici" - i da će "slab i nepostojan Zapad da hukće", ali će na kraju odustati pred odlučnom voljom.

Protesti u Moskvi 

Rasprostranjeno i kredibilno uverenje da su parlamentarni izbori 2011. bili namešteni, izazvalo je proteste koji su podstaknuti tek kada je Putin najavio da će se kandidovati za reizbor 2012. godine.

Masovni protesti na moskovskom trgu predstavljali su najveći izraz javnog protivljenja do sada pod Putinom.

Njegovo uverenje je bilo da je skupove inicirao, podsticao i režirao Vašington, okrivljujući lično američku državnu sekretarku Hilari Klinton.

Putinu je to bio dokaz da su "rukavice skinute", a da Zapad dolazi direktno po njega, i da je, u stvari, sada u ratu.

Izolacija zbog kovida

Kada je krenula pandemija kovida, Putin je otišao u izolaciju, koja je neobična čak i za najgore autokrate. Niko nije mogao da se sastane sa njim ako nije prethodno proveo 15 dana u karantinu, a zatim je morao da prođe kroz hodnik okupan ultraljubičastim svetlom koje ubija klice i da bude isprskan dezinfekcionim sredstvom.

U to vreme, broj saveznika i savetnika koji su mogli da lično razgovaraju sa Putinom drastično se smanjio, a oko njega su ostali samo oni koji klimaju glavom na sve što kaže.

Izložen manjem broju alternativnih mišljenja i "odsečan" od svoje zemlje, Putin je izgleda "naučio" da su sve njegove pretpostavke tačne i sve njegove predrasude opravdane, a seme invazije na Ukrajinu je posejano.

(Telegraf.rs)