Deca ovde umiru od gladi, suša je sve uništila: "Telo ćerkice sam ostavila, nisam imala snage da je sahranim"

Niz upale obraze malog Dahira klize suze. Dečak, koji ima samo 11 godina, tiho izgovara da samo želi da preživi sve ovo.

Kraj njega u šatoru, na pustari van grada Baidoa sedi njegova majka Fatuma Omar. Govori mu da ne plače.

- Tvoje suze neće vratiti tvog brata. Sve će biti dobro - teši ga majka.

Njen drugi sin, desetogodišnji Salat, preminuo je od gladi pre dve sedmice, nedugo nakon što je porodica uspela da se dokopa Baidoa, nakon što su napustili svoje selo, koje je udaljeno tri dana hoda.

Njegovo telo sahranjeno je u tvrdoj zemlji, na svega nekoliko metara od njihovog šatora. Grob maltene više ne može ni da se uoči, jer su pristigle i druge porodice, koje podižu šatore.

- Ne mogu ni da ožalim sina. Nema vremena. Moram da pronađen posao i hranu, kako bi mi drugi ostali živi - govori Fatuma, dok u naručju drži devetomesečnu bebu. Kraj nje je i šestogodišnja Marijam, koja se maltene guši od kašlja.

Na drugoj strani zemljanog puta, koji se penje ka jugoistoku prema obali i glavnom gradu Somalije, Mogadišu, druge raseljene porodice ispričale su mračnije priče o dugim putovanjima preko sušnog pejzaža u potrazi za hranom.

Nemam snage ćerku da sahranim

Najnovija istraživanja pokazuju da je najmanje 2/3 dece i trudnica u kampovima neuhranjeno, što bi, uz visoku stopu smrtnosti, moglo da ukaže na to da je lokalizovano proglašenje gladi već zakasnilo.

- Moja trogodišnja ćerka Fahir umrla je pre mene, a ja ništa nisam mogla da uradim - priča Fatuma, koja je hodala najmanje 15 dana sa svojih devetoro dece iz sela u kom su živeli do Baidoe.

Fatuma priča kako je ćerku nosila deset dana na rukama.

- Morali smo njeno telo da ostavimo kraj puta. Nismo imali snage da je sahranimo, a čuli smo hijene u blizini - kaže Fatuma.

Habiba Mohamud (50) kaže da sa sobom nije ponela ništa.

- Ništa ni u kući nije ostalo. Stoka je mrtva, polja su suva - priča Habiba svesna da se u svoje selo više nikad neće vratiti.

Niz suša, izazvanih klimatskim promenama, sada preti da okonča pastirski način života koji je vekovima trajao širom Afričkog roga.

Kao i druge pridošlice, Habiba je bila zauzeta podizanjem šatora od grana, grančica i očišćenih komadića kartona i plastične folije, nadajući se da će to završiti pre noćne hladnoće. Tek nakon toga mogla je da se okrene pronalaženju hrane i medicinske pomoći za neko od svojih petoro dece.

Na prijemnom odeljenju gradske bolnice, dr Abdulahi Jusuf šeta između kreveta i stalno motri na svoje sićušne pacijente. Većina njih su deca, uzrasta od dva meseca do tri godine.

Svi su teško neuhranjeni. Neki imaju upalu pluća, a većina njih ima male boginje.

Samo je nekoliko beba dovoljno jako da zaplače. Drugima je koža veoma oštećena, popucala od nadimanja koje često prati najgore slučajeva gladovanja.

- Toliko njih umre pre nego što uopšte stignu do bolnice - kaže doktor.

"Strašno je, ljudi umiru"

Iako somalijski zvaničnici i međunarodne organizacije već mesecima upozoravaju na nadolazeću glad u ovom jugozapadnom regionu, dr Abdulahi je rekao da njegovoj bolnici već nedostaju osnovne stvari, uključujući dodatke ishrani za decu.

- Nemamo zalihe. Strašno je jer ljudi umiru, a mi ne možemo da im pomognemo. Naša lokalna vlada ne nosi se sa ovim problemom kako treba. Nije pravila planove šta treba da se radi u slučaju suše i dolaska raseljenih porodica -rekao je doktor.

Ministar lokalne vlade priznao je da je bilo propusta.

- Moramo da budemo brži nego što jesmo, i moramo da budemo efikasniji - rekao je Nasir Aruš, ministar za humanitarna pitanja za jugozapad zemlje, tokom kratke posete jednom od kampova oko Baidoe. Ali veća međunarodna podrška, insistirao je, bila je ključna, prenosi BBC.

Aruš kaže da će stotine i hiljade ljudi umreti ukoliko ne stigne neophodna pomoć.

- Stvari koje činimo sada trebalo je da radimo pre tri meseca. Istina je da zaostajemo. Ukoliko se nešto brzo ne desi, mislim da će ovde biti katastrofa - rekao je on.

Proces zvaničnog proglašenja masovne gladi je komplikovana, bazirana na podacima koje je teško utvrditi i, često, na političkim stavovima.

Britanska ambasadorka u Mogadišu Kejt Foster opisala je to kao "u suštini tehnički proces". Ona je istakla da se tokom suše 2011. godine "polovina od 260.000 umrlih dogodila pre nego što je proglašena glad“.

Izaslanik predsednika koji je predvodio međunarodne napore Somalije da obezbedi više sredstava zahvalio je posebno američkoj vladi na nedavnom novom finansiranju, rekavši da je to "dalo nadu“.

Međutim, Abdirahman Abdišakur je upozorio da bi bez dodatne pomoći lokalizovana kriza u jednom delu Somalije mogla brzo da izmakne kontroli.

- Upozoravamo, ali odgovor međunarodne zajednice nije zadovoljavajući. Glad je projektovana. To se dešava već na nekim mestima, u nekim oblasima u Somaliji, ali ipak možemo da sprečimo katastrofu - rekao je on u telefonskom razgovoru tokom zaustavljanja u Torontu, Kanada.

Žene beže, muškarci ostaju

Iako se procene razlikuju, populacija Baidoe se otprilike učetvorostručila u poslednjih nekoliko meseci, na oko 800.000 ljudi. I svaki posetilac će brzo primetiti jednu upečatljivu činjenicu - skoro svi novopridošli odrasli su žene.

Somalija je u ratu. Sukob traje, u različitim oblicima, otkako je centralna vlada pala pre tri decenije, i nastavlja da pogađa skoro svaki deo zemlje, odvajajući muškarce od njihovih porodica da se bore za niz naoružanih grupa.

Kao i većina onih koji dolaze u Baidou, Hadija Abukar nedavno je pobegla sa teritorije koju kontroliše militantna islamistička grupa Al Šabab.

- I sada me na telefon zovu članovi moje porodice. Tamo se vode borbe između vlade i Al Šababa. Moji rođaci se skrivaju po šumama - priča Hadija.

Druge žene kažu da je njihovim muževima i sinovima zabranjeno da napuste teritorije koje su pod kontrolom militanata.

Sama Baidoa nije sasvim okružena al-Šababom, ali ostaje nesigurno utočište. Međunarodnim humanitarnim organizacijama i stranim novinarima je potrebna velika sigurnost za kretanje, a svako putovanje van granica grada smatra se izuzetno rizičnim.

- Posmatramo stanovništvo koje je pod opsadom. Ponekad se čini prilično beznadežno - rekao je Čarls Nzuki, koji je na čelu dečjeg fonda UN-a Unicef u centralnoj i južnoj Somaliji.

Prema nekim procenama, više od polovine stanovništva pogođenog trenutnom sušom ostaje u oblastima koje kontroliše al-Šabab. Stroga pravila američke vlade koja blokiraju bilo kakvu pomoć od koristi određenih terorističkih grupa zakomplikovala su napore da se dopre do mnogih očajnih zajednica.

Ali međunarodne organizacije i somalijske vlasti rade sa manjim lokalnim partnerima na povećanju pristupa i sada planiraju da u neke sporne teritorije dopremaju pomoć iz vazduha.

Ipak, jedan humanitarni radnik, govoreći nezvanično, priznao je da je gotovo nemoguće garantovati da nikakva hrana ili sredstva neće stići militantima al-Šababa.

- Ne budimo naivni, udaraju poreze na sve, čak i na donacije u novci - kažu humanitarci.

Tokom godina, militantna grupa je stekla reputaciju ne samo zbog nasilja i zastrašivanja, već i zbog "ostvarivanja pravde" u zemlji koja slovi za veoma koruptivnu.

U najmanje četiri sela blizu Baidoe, al-Šabab vodi mrežu šerijatskih sudova koje stanovnici grada i, kako se navodi, ljudi u Mogadišu i šire, rutinski koriste za rešavanje poslovnih i zemljišnih sporova.

Dalje na severoistoku, iznenadna pobuna protiv al-Šababa dovela je do toga da su lokalne zajednice i milicije – koje sada imaju veliku podršku centralne vlade – proterale grupu iz desetina gradova i sela poslednjih nedelja.

Vojni uspesi izazvali su nalet optimizma, ali nije jasno da li će to pomoći u borbi protiv gladi ili će jednostavno odvratiti vladu Somalije.

- Mislim da bi to moglo stvoriti više raseljavanja. Ili bi vlada mogla da oslobodi više područja i ljudi bi mogli da imaju veći pristup pomoći. Dakle, mi na to gledamo sa svih strana - rekao je lokalni ministar Nasir Aruš.

U samoj Baidoi - užurbanom gradu uskih, kaldrmisanih ulica, oštećenih decenijama sukoba i zanemarivanja - cene osnovnih dobara, poput pirinča, udvostručile su se u poslednjih mesec dana.

Mnogi stanovnici krivili su sušu, ali su i drugi gledali dalje.

- Brašno, šećer, ulje - sve je poskupelo. Ponekad moramo da preskočimo obroke. Čuo sam za rat između Rusije i Ukrajine. Ljudi kažu da je to osnovni uzrok ovih problema - kaže Šukri Moalim Ali (38) dok pešaći do svog suvog bunara i neplodne zemlje.

Dok je borba za suzbijanje širenja gladi neposredan fokus u ovom regionu, nova vlada Somalije takođe gleda napred, nastojeći da odgovori na egzistencijalna pitanja.

- Izazovan je zadatak odgovoriti na sušu, boriti se protiv al-Šababa i voditi kampanju za pristup međunarodnom finansiranju - rekao je Abdirahman Abdišakur.

- Imamo mladu populaciju, ogromnu dijasporu i živahne preduzetničke veštine. To nam daje nadu. To je izazovno, ali nemamo alternativu.

(Telegraf.rs)