Potresne priče majki koji traže decu nestalu u obračunu klanova: "Srećni smo kad nađemo i prst"

Manki Lugo se više i ne seća koliko je tela pronašla za sedam godina, koliko traži svog nestalog sina širom Meksika.

Ono što ne može da zaboravi su trenuci kada su njene nade da je sina konačno pronašla još jednom propale, jer telo koje je nedavno pronađeno ne pripada njenom sinu Huanu.

Ugravirana burma pripijena za prst, ili tetovaža u obliku meseca, koje se jedva vide na koži su tragovi po kojima rođaci pokušavaju da pronađu svoje najmilije.

- Kada pronađemo telo ili delove tela, molim se da je to on. Porodice su srećne kada pronađu i prst. Želim da konačno nađem mir - kaže je 68-godišnja žena sede kose dok sedi na terasi svoje drvene kuće.

Nakon što je njen sin Huan, koji je tada imao 33 godine, nestao u julu 2015. godine, Manki se pridružila lokalnoj grupi za potragu nestalih "Las Rastreadoras del Fuerte" i "Trackers of El Fuerte" koje su dobile ime po gradovima u severnoj saveznoj državi Sinaloa, u kojoj je pronađena jedna od prvih masovnih grobnica žrtava klanova.

Grupa koju uglavnom čine žene provodi sate na suncu pretražujući gustu šumu u potrazi za tajnim masovnim grobnicama, improvizovanim grobovima ili pretražujući obale reka u potrazi za leševima koje je izbacila voda ili kanalizacija.

Da bi identifikacija tela bila teža, počinioci ponekad zajedno sahranjuju samo udove nekoliko različitih žrtava. Glave i trup sakriju na drugom mestu.

Ponekad, u svom traženju, majke nestalih mladića pokušavaju da pronađu karakteristični smrad u močvarama ili šumi, ali se često ispostavi da se radi o uginuloj životinji koja je tu bačena.

U maju je broj nestalih širom Meksika premašio 100.000, a mnogi od njih žrtve su obračuna kartela koji se bave trgovinom droge.

Od tada broj je nastavio da raste, a stručnjaci veruju da su stvarne brojke mnogo više od zvanično prijavljenih.

Ove grupe za pronalazak nestalih dokaz su i nepoverenja građana u vlasti, tačnije u njihovu sposobnost da se bore protiv ovih kriminalnih grupa.

"Nećemo se smiriti dok ne nađemo našu decu"

Rojters je proveo četiri godine prateći rad ovih grupa u deset različitih meksičkih saveznih država.

Mnogi članovi porodice koji su uplašeni, nisu bili voljni da razgovaraju o tome da li su nestali umešani u trgovinu droge ili kriminal. Savezna država Sinaloa, na severnoj pacifičkoj obali Meksika, dom je jedne od najvećih svetskih organizacija za trgovinu drogom - Sinaloa kartela.

Meksički zvaničnici nisu želeli da komentarišu pojedinačne slučajeve u ovoj priči, rekavši da su istrage još uvek u toku.

Većina ljudi za kojima se traga u Meksiku nestala je u periodu od 2006. godine do danas. Tadašnji predsednik Felipe Kalderon je pre 16 godina objavio rat narko kartelima, poslavši oružane snage da se bore protiv sve moćnijih kriminalnih bandi. Time je pokrenuo i talas nasilja koji nastavlja da čak i danas potresa zemlju.

Od tada do danas ubijeno je skoro 400.000 ljudi.

Žene iz udruženja "Las Rastreadoras del Fuerte" pronašle su 423 tela, prema njihovoj evidenciji. Ali samo 218 njih je moglo da bude identifikovano i vraćeno porodicama.

Mirna Medina, osnovala je jednu od grupa za potragu nakon što je njen sin Roberto nestao kada je imao 21 godinu u julu 2014. godine.

U svojoj dnevnoj sobi, koja služi i za sastanke grupe, Mirna se prisetila kako je posle tri godine potrage iskopala delove kičme i deo ruke, u udaljenom delu El Fuertea, oko 100 kilometara od njene kuće. DNK analiza pokazala je da se radi o njenom Robertu.

Kasnije iste godine, pronašla je deo njegovog stopala u blizini mesta gde su prvobitno pronađeni njegovi ostaci. I prilikom treće potrage, tri godine kasnije, pronašla je i drugu nogu kao i deo njegovih pantalona.

Čak i nakon što je pronašla Roberta, Medina nastavlja da traži ostale.

- Obećala sam Robertu da ću ga tražiti dok ga ne nađem. Sada obećavamo jedni drugima da se nećemo smiriti dok ne pronađemo svu našu decu - kaže ona.

"Nismo verovali vlastima"

Džesika Igera (43) već četiri godine traga za sinom Havijerom koji je imao samo 19 godina kada je nestao.

Džesika je sina poslednji put videla kada ga je ispraćala na rođendansku proslavu. Kasnije je saznala da su Havijer i njegov prijatelj ukrali jedanmotor nakon zabave. Tada su Džesiki javili da su oteti i od tada nikada više nisu viđeni.

- Naravno, volela bih da se nadam da će jednog dana proći kroz ova vrata... Ali ne mislim da će se to desiti - rekla je ona dok sedi za kuhinjskim stolom.

Za neke od žena potraga se ne završava, čak ni kada telo bude pronađeno.

Jedna od njih je i Majra Gonzales (48), koja je svoju mlađu sestru Gloriju tražila u tri meksičke države više od dve godine.

Jednog dana dok je lepila plakate sa njenim likom u gradu koji je udaljen od njenog rodnog mesta, grupa žena joj je rekla za telo koje je otkriveno u obližnjoj šumi.

Lokalne vlasti u državi Idalgo nisu mogle da identifikuju telo, ali Gonzales je verovala da bi to mogla da bude njena sestra Glorija koja je nestala 2016. godine.

Nakon što je telo izneto iz mrtvačnice, Majra je zahtevala od vlasti da urade DNK analizu i uporede s njom.

- Bila sam zabrinuta da će mi predati bilo koje telo, samo da zatvorim slučaj - rekla je ona.

Testovi su potvrdili da je to njena sestra Glorija, međutim, neke stvari se ipak nisu sasvim poklopile.

Nakon analize slučaja, Majra kaže da je primetila da deo tela nedostaje. Ispostavilo se da su vlasti samo delimično uklonile Glorijino telo iz šume u kojoj je pronađena. Borila se svim snagama da se i ostatak tela izvuče.

Majra je takođe zatražila da se uradi nezavisna obdukcija, koja je utvrdila da postoje neslaganja sa zvaničnim izveštajem. U zvaničnom izveštaju piše da je na njenom telu pronađena samo jedna rana od metka, dok je nezavisna obdukcija utvrdila je da je u nju ispaljeno tri metka.

- Nismo verovali vlastima - kaže Majra dok sedi u kafiću u blizini svoje kuće.

Majra je uložila žalbu Državnoj komisiji za ljudska prava zbog načina na koji su vlasti postupile sa slučajem njene sestre. Otvorena je istraga koja je još uvek u toku.

Jedan muškarac je uhapšen u vezi sa nestankom i ubistvom njene sestre, ali detalji nisu saopšteni jer istraga još traje.

- Nakon što sam na svojoj koži osetila toliko nepravde, počela sam da studiram pravo. Ovde se ne radi samo o pravdi za moju sestru već i za sve ostale - kaže Majra.

(Telegraf.rs)