Lekari u Danskoj 20 godina sprovodili prisilnu kontracepciju nad ženama Inuita: Spirale dobijale i devojčice

Danska i Grenland pokrenuli su zajedničku istragu o kontraceptivnim praksama koje danski lekari već dugi niz godina sprovode na Grenlandskim Inuitima. Lekari su ubacili intrauterine uloške u hiljade Inuitskih devojaka i žena tokom 1960-ih i 1970-ih.

Među pomenutim devojčicama bila je i 60-godišnja Naja Libert, koja je sa 13 godina, posle rutinskog školskog lekarskog pregleda, poslata u bolnicu na ugradnju implantata.

Preporučujemo

- Nisam zaista znala šta je to jer mi nikada nije objasnio proces niti me pitao za dozvolu - rekla je za BBC Libert, koja je tada živela u Maniicoku, gradu na zapadnoj obali Grenlanda.

- Bojala sam se. Nisam mogla da kažem roditeljima. Još sam bila nevina. Još nisam ni poljubila dečaka. Sećam se lekara u belim mantilima, možda je i medicinska sestra bila tu. Video sam metalni okvir na kome sam morao da raširim noge. Sve je bilo veoma strašno - kaže on.

Libert kaže da lekari nikada nisu pitali njene roditelje za dozvolu, već su na istu proceduru poslali i druge njene drugarice iz razreda, ali nisu razgovarali o tome jer je cela stvar za njih bila preveliki šok. Liberth je postavio Facebook stranicu na kojoj žrtve ove prinudne kontracepcije mogu podeliti svoja iskustva i pomoći jedna drugoj u procesuiranju traume. Više od 70 žena se već pridružilo grupi.

Kontracepcija za polovinu žena na Grenlandu

Novinarska istraga podkasta Spiralkampagnen dobila je fajlove koji ukazuju da je na Grenlandu, između 1966. i 1970. godine, oko 4.500 žena i devojčica (polovina svih Grenlanđana u reproduktivnom dobu) imalo umetnutu spiralu. Zahvati su rađeni do sredine 1970-ih, ali nije jasno koliko je od ovih žena zapravo objašnjeno za postupak ili je dobilo njihovu saglasnost.

Među njima su bile i devojčice od 12 godina, od kojih nekoliko kaže da im niko nije objasnio postupak. Ima i dosta onih koji nikada nisu uspeli da zatrudne, za šta okrivljuju implantat.

- Toliko žena me je kontaktiralo. Činilo se da što su devojčice bile mlađe, to su imale više komplikacija nakon implantacije - rekla je Liberth.

Arnanguak Poulsen je implantat ugradila sa 16 godina kada je bila u internatu za grenlandske studente na danskom ostrvu Bornholm 1974. godine.

Foto: Tanjug/AP

Mračni ostaci kolonijalnog razmišljanja

Soeren Rud, istoričar sa Univerziteta u Kopenhagenu, smatra da je motivacija za ubacivanje uloga delom bila finansijska, a delom rezultat kolonijalnih stavova.

- Postoji očigledan interes da se pokuša ograničiti rast stanovništva. Ovo smanjuje poteškoće u pronalaženju smeštaja i medicinske nege za starosedeoce - rekao je on.

Druga tendencija za ovu vrstu kontracepcije je visok udeo samohranih majki. Lekari su čak pisali o spirali u časopisima i nazvali je velikim uspehom. Podaci pokazuju da je nakon početka ove prakse broj rođenih na Grenlandu prepolovljen za samo nekoliko godina.

Katrine Jakobsen imala je 12 godina kada joj je umetnut umetak, koji je nosila skoro 20 godina, trpeći teške bolove i komplikacije. Konačno joj je morala biti uklonjena materica i nikada nije imala dece. "To je imalo veliki uticaj na moj život. Nikada nikome nisam pričao o tome. Uvek sam mislio da sam sam u ovome."

Istraga o genocidu?

Danas su spirale male i u obliku slova T, ali originalni modeli iz 1960-ih bili su mnogo veći i u obliku slova S. Ginekolog iz Nuuka Avijaja Sigstad ​​rekla je za Bi-Bi-Si da su takvi modeli izazvali više krvarenja, bolova i povećan rizik od infekcije kod žena koje nikada ranije nisu bile trudne. Devedesetih godina, Siegstad ​​i njene kolege su naišle na dosta žena koje su imale problema da zatrudne, a nisu ni znale da imaju implantat. Nekima je ubačen posle abortusa.

Grenlandski savet za ljudska prava već je oštro reagovao i pozvao na istragu.

- Moramo da istražimo da bismo otkrili da li je to zapravo genocid - rekao je predsednik Saveta Kiviok Loevstroem.

Ministarka zdravlja Grenlanda Mimi Karlsen rekla je da je imperativ da Grenland učestvuje u istrazi kako bi se „došlo do dna stvari“. Očekuje se da će zajednička istraga trajati dve godine.

Afera dolazi nakon niza drugih kontroverznih incidenata koji su stavili pod lupu istorijski odnos Danske sa Grenlandom. Danska se u martu izvinila šestorici Inuita koji su odvojeni od svojih porodica i poslati u Dansku 1950-ih u sklopu neuspelog društvenog eksperimenta. Vlada im je isplatila i odštetu.

U leto je parlament Grenlanda odobrio stvaranje posebne komisije za ispitivanje danske dekolonizacije nakon 1953. godine.

(Telegraf.rs)