Scenarija za "pad" Vladimira Putina: Ko bi mogao i kako da ga sruši, i ko bi ga nasledio?

Katastrofalna vojna avantura ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini povećava izglede da se njegova dvadesetdvogodišnja vladavina možda bliži kraju, ali, da li će sam otići ili će na to biti primoran pita se briselski portal Politico i u opsežnoj analizi navodi 12 mogućih kandidata za njegovog naslednika.

Za sedam meseci ratovanja u Ukrajini ruska vojska je pretrpela velike gubitke u ljudstvu i opremi i povlači se u istočnoj Ukrajini. Putinova mobilizacija stotina hiljada ljudi prerasla je u haos, a odluka je izazvala kritike čak i njegovih propagandista i političkih saveznika, piše Poltiico.

Putin (69) je na vlast došao 2000. kada je zamenio Borisa Jeljcina nakon uspešnog drugog ruskog rata u Čečeniji. Šanse da će otići u skorije vreme i dalje su male, ali jasno je da eskalirajuće posledice njegovog vojnog kockanja već slabe njegovu moć.

U analizi briselskog portala navedeni su različiti scenariji po kojima bi Putinova vladavina eventualno mogla da se okonča i mogući pretendenti koji bi eventualno mogli da uđu u Kremlj.

OPERACIJA Putin bira naslednika

Putin je učinio mnogo da marginalizuje protivnike i izmenio ustav kako bi zadržao vlast. Šanse da će dobrovoljno ustupiti mesto novom lideru su slabe, ali više ne i zanemarljive. Evo koga bi Putin mogao da odabere:

Superšpijun - Nikolaj Patrušev

Ako Putin prihvati da je njegova pozicija postala neodrživa, poznavaoci Kremlja vide Nikolaja Patruševa kao njegovog najverovatnijeg naslednika. Bivši šef obaveštajne agencije FSB, a sadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije, ima prednost što deli iste stavove kao i Putin, obojene neprijateljskim raspoloženjem prema Zapadu uopšte, a naročito prema SAD.

Štaviše, stavovi Patruševa su još ekstremniji, ocenjuje Politico navodeći da je na sastanku Saveta za bezbednost uoči Putinove naredbe o invaziji na Ukrajinu u februaru, upravo Patrušev optužio Vašington da ima prikriveni plan da “sruši Rusku Federaciju”.

S obzirom na to da Putin najviše vremena provodi u Kremlju, Patrušev je preuzeo aktivniju ulogu, kada je nedavno posetio Kinu usred rastuće zabrinutosti zbog rata. Sa druge strane, godine mu ne idu naruku.

Ima 71 godinu, dve godine je stariji od Putina i ako bi postao predsednik bio bi samo prelazna figura u Kremlju.

Lakej –Dmitrij Medvedev

Ako Putin u nekog ima poverenja, onda je to Dmitrij Medvedev. Ruski lider predao je predsedavanje svom bivšem saradniku iz Sankt Peterburga 2008. godine. Zamena funkcije omogućila je Putinu da zadrži vlast u svojim rukama, a u skladu sa ograničenjem mandata koji je Ustav tada propisivao.

Medvedev je propisno grejao predsedničku fotelju istovremeno dobivši prelaznu ocenu kao modernizator, koristeći Ajped i obilazeći Silikonsku dolinu.

Međutim, kada mu se završio četvorogodišnji mandat, Medvedev je suptilno oslobodio put Putin za povratak u Kremlj. Prešao je na premijersko mesto gde je bio osam godina da bi 2020. postao zamenik predsednika Saveta za zabezbednost, i ponovo postao direktno podređen Putinu koji je na čelu tog tela.

Rat je doneo neprijatnost Medvedevu, čiji su pokušaji da se oslobodi imidža Putinovog manje zlog blizanca -predstavljajući se kao nuklearni ludak - ugušeni izlivima podsmeha čitalaca njegovog Telegram kanala.

Sa 57 godina, Medvedev je još dovoljno mlad da bi ponovo vladao Rusijom, ali je njegova sudbina neraskidivo vezana za Putinovu.

Telohranitelj Aleksej Djumin

Aleksej Djumin je po sopstvenom priznanju jednom spasio Putina od noćnog napada mrkog medveda ispraznivši šaržer kod nogu zveri dok je preteće stajala na vratima planinskog odmarališta. Neustrašivo lojalan, a ipak human (medved je preživeo) - koje bi bolje kvalifikacije mogao da ima da nasledi Putina, a da obezbedi starijem predsedniku da uživa u bezbrižnim penzionerskim danima i izbegne da suđenje u Hagu za ratne zločine?

Djumin, najviše rangirani veteran Federalne garde, imao je uspeha i na bojnom polju kao komandant specijalnih snaga 2014. godine u operaciji pripajanja Krima.

Dve godine kasnije Putin ga je imenovao za gubernatora regiona Tula. Djumin je, po nekim mišljenjima, Putinov favorit, ali bi ga taj status učinio ranjivim ako u Kremlju izbije borba za vlast.

Princ – Dmitrij Patrušev

Putinovi saveznici u Kremlju ne postaju mlađi, ali to ne znači da režim neće nastojati da ostane večan.

Upravo je Nikolaj Patrušev bio taj koji je, nakon što je 2000. godine imenovan na čelo FSB, nazvao rusku obaveštajnu elitu "novim plemstvom“.

Generaciju kasnije, njegov sin, Dmitrij Patrušev (44), pojavio se kao “princ” i potencijalni kredibilni naslednik.

Ovaj 44-godišnjak imenovan je za ministra poljoprivrede 2018. godine, pošto je diplomirao na akademiji FSB i bio na čelu državne Ruske poljoprivredne banke.

Koliko god da je ta perspektivabila udaljena, princ-predsednik bi mogao da ublaži strahove širom sveta da će Rusija, suočena sa porazom u Ukrajini, pokrenuti samoubilačku nuklearnueskalaciju. Naslednik vladar bi, po definiciji, imao jači instinkt zapreživljavanjem od pomahnitalog diktatora skrivenog u podzemnom bunker, ocenjuje Politico.

ZAVERA U KREMLJU

Putin biva svrgnut, onesposobljen ili ubijen

Uprkos svim pričama o uspešnoj sukcesiji, istorija pokazuje da ruski lideri napuste Kremlj tek kad umru.

Vladimir Lenjin i Josif Staljin su umrli prirodnom smrću, kao i Leonid Brežnjev i - ukratko - njegova dva neposredna naslednika. Poslednji aktuelni šef države koji je ubijen bio je car Aleksandar II 1881.

Postoje, međutim, presedani kada su lideri prisiljeni da napuste funkcije - Nikita Hruščov 1964. i Mihail Gorbačov, čiji je pad 1991. spustio konačnu zavesu na Sovjetski Savez. Često se borba za nasleđe vodila među insajderima Kremlja – što je britanski ratni lider Vinston Čerčil uporedio sa "borbom buldoga pod tepihom“.

Trojka

Možda je najbliža istorijska paralela autokratskom Putinu ona iz doba Staljina, čija je smrt 1953. izazvala borbu za vlast u kojoj je "trojka" kratkog veka završila pogubljenjem jednog od svojih članova, omraženog bivšeg šefa tajne policije Lavrentija Berije.

Hruščov je 1955. prešao na stranu premijera Georgija Malenkova, postavši neprikosnoveni lider i Komunističke partije i vlade.

Godinu dana kasnije, održao je tajni govor u kome je osudio kult ličnosti oko Staljina. Primamljivo je zaključiti da bi, ukoliko bi Putin bio svrgnut, onesposobljen ili ubijen, i zamenjen kolektivnim rukovodstvom, njegova smrt mogla dovesti do deeskalacije posredničkog rata Rusije sa Zapadom.

- Jezgro elite je protiv rata. To im se nikada nije dopadalo - tvrdi Najdžel Gould-Dejvis, bivši britanski ambasador u Belorusiji, koji je i viši saradnik za Rusiju i Evroaziju na Međunarodnom institutu za strateškestudije. Promena režima u autokratijama obično dolazi iznutra - primećuje on uz ocenu da je verovatnoća upravljanja tranzicijom ravna nuli.

Putin je propustio priliku da orkestrira svoju sukcesiju kada je pre dve godine prepravio Ustav, kaže on i dodaje da je “sada njegova pozicija u većoj opasnosti".

Nagađanje o tome ko bi mogao skovati zaveru da svrgne Putina je suluda stvar, ali, ako se pogleda istorija, predstavnici "moćnih ministarstva“ u Savetu za bezbednost mogli bi da se povežu - ma koliko sada delovali lojalni Putinu.

Politico u tom smislu ukazuje na Patruševa starijeg, šefa FSB Aleksandra Bortnikova, ministra unutrašnjih poslova Vladimira Kolokolceva i ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Premijer - Mihail Mišustin

Član 92.3 ruskog Ustava kaže da, u svim slučajevima kada predsednik nije u stanju da obavlja svoje dužnosti, "njih će privremeno vršiti” premijer.

To stavlja Mihaila Mišustina u najbolju poziciju za preuzimanje funkcije vršioca dužnosti šefa države ako se Putin ozbiljno razboli ili bude ubijen, ocenjuje Politico.

Mišustin (56) je bio glavni poreznik u Rusiji pre imenovanja za premijera 2020. godine, kada je Putin progurao ustavne promene koje su mu, zapravo, otvorile put dapostane doživotni predsednik.

Bio je lojalan krizni menadžer, radeći na minimiziranju ekonomskih posledica zapadnih sankcija. Ali postoji potencijalni obrt: ako je Putin nesposoban, ustav mu ne omogućava eksplicitno da se vrati u slučaju oporavka. Da li bi to moglo da znači da onaj ko se nađe na toj poziciji može i da je zadrži?.

Moskovljanin– Sergej Sobjanjin

Ključni insajder, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin (64) mogao bi da se pojavi kao kandidat za naslednika Putina ako protesti u prestonici eskaliraju do tačke da represija više nije održiva i daje potreban konstruktivan angažman da bi se završila uredna tranzicija.

Ovo ni u kom slučaju nije osnovni scenario: protesti protiv Putinovog naloga za mobilizaciju ni izbliza nisu dostigli razmere pokreta Evromajdan u Kijevu koji je početkom 2014. oterao ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sa vlasti.

Tokom svog 12-godišnjeg mandata, Sobjanjin se pokazao kao kompetentan ali ne naročito spektakularan političar.

Uradio je pristojan posao da učini metropolu prijatnijom za život - uredio parkove, obnovio istorijske zgrade i poboljšao javni prevoz - sve dok veliki deo tog napretka nije poništen ratom i sankcijama. Prethodno je bio guverner naftom bogate Tjumenske provincije, šef administracije Kremlja i zamenik premijera u Putinovoj vladi.

OBOJENE REVOLUCIJE

Pobuna Rusa protiv Putina

Putinova patološka rešenost da zbriše Ukrajinu sa mape proizilazi iz njegovog terora da bi ona mogla da izveze obojenu revoluciju u Rusiju. Ukrajinci su ne jednom, već dva puta uklonili svoje lidere mirnim protestima, u narandžastoj revoluciji 2004-05 i na protestima na Evromajdanu deceniju kasnije. Može li se to dogoditi?

Zatvorenik - Aleksej Navaljni

Borac protiv korupcije Aleksej Navaljni bio bi glavni kandidat da predvodi rusku obojenu revoluciju, pošto je pomagao u organizovanju protesta protiv Putinovog povratka na mesto predsednika pre jedne decenije.

Te demonstracije - najveće u postsovjetskoj Rusiji - na kraju su propale.

Ali Navaljni je istrajao, usmeravajući svoje napore u razotkrivanje korupcije. Država je uzvratila trovanjem Navaljnog nervnim agensom i zatvorila ga zbog izmišljene optužbe zapronevaru, tvrdi Politico.

Kako navodi, pokazujući izuzetnu hrabrost, Navaljni nastavlja da se suprotstavlja ratu iza rešetaka. Ali njegove šanse da sledi primer Nelsona Mandele iz zatvorske ćelije do predsedničkog mesta su male.

Posmatrači mogu zamisliti scenario u kojem Putin biva svrgnut, a budući ruski lider, u znak pomirenja prema Zapadu, oslobađa političke zatvorenike kao što su Navaljni, novinar Vladimir Kara-Murza ili blogerIlja Jašin.

Ali to bi bio samo prvi korak na dugom i krivudavom putu do vlasti u zemlji koja tek treba da održi slobodne ili fer izbore.

Izgnanik - Mihail Hodorkovski

Bivši naftni tajkun Mihail Hodorkovski je još jedan kritičar režima koji se borio protiv Putina i izgubio. Osim toga, lišen je svoje naftne imperije Jukos-a, poslat u zatvor na 10 godina i konačno otišao u egzil.

Njegova fondacija Otvorena Rusija, zabranjena u Rusiji, nastavlja da vodi kampanju za reforme, ali sam Hodorkovski ne pokazuje ambiciju da se trijumfalno vrati i preuzme vodeću ulogu u postputinovskoj Rusiji.

Hodorkovski (59) snažno podržava otpor Ukrajine protiv Rusije, i poziva Zapad da isporuči oružje Kijevu.

Ipak, stariji Rusi nisu još zaboravili njegovu prošlost nemilosrdnog biznismena koja ih seća na haotične Jeljcinove godine, kada je oligarhska klika nagomilala ogromnu imovinu kroz koruptivne privatizacije.

DOBA NEVOLJA

Vojska "udara" na Putina

Iako moderna Rusija nema istoriju uspešnih vojnih udara, bila bi greška isključiti mogućnost da Putin bude svrgnut u oružanoj pobuni. Evo nekih ključnih igrača na koje treba obratiti pažnju ako budući ruski lider bude izabran oružanim putem.

Kasapin - Mihail Mizincev

Ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, učestvovali su već u strašnim ratovima, što ih je praktično isključilo kao kredibilne vođe bilo kakvog poteza vojnog establišmenta da preuzme vlast.

U Rusiji ne postoji tradicija da nezadovoljni oficiri organizuju puč, dodaje se.

Ali postoji jedan general koji napreduje pošto je stekao reputaciju šokantne brutalnosti: Mihail Mizincev, „kasapin iz Mariupolja“.

Mizincev je predvodio razornu opsadu u kojoj je poginulo više od 20.000 civila pre nego što je ovaj lučki grad pao u maju. Unapređen u zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku, dok Rusija pokušava da preokrene tok poslednje ukrajinske ofanzive i okonča haos oko mobilizacije.

Mizincev možda neće biti direktan kandidat za vlast, ali je ličnost koju treba posmatrati u narednim danima i nedeljama.

Gospodar rata - Ramzan Kadirov

Čečenski lider Ramzan Kadirov, koji sebe naziva „Putinovim vojnikom“, jedan je od najistaknutijih pobornika ruskog rata u Ukrajini. On karakteriše sukob kao obračun bandi između njegove lične vojske „Kadirovca“ i ukrajinskih neprijatelja koje je nazvao neonacističkim „đavolima“.

Ali, njegove trupe su se, tvrdi Politico, bolje pokazale kao ratnici na TikTok-u, nego na bojištu, smatra Politico.

Kadirov je briljantan, iako grub, režimski propagandista - njegov Telegram kanal broji više od 2,6 miliona pratilaca.

Ipak, svaki pokušaj da se iskoristi Putinova slabost za unapređenje sopstvenog političkog cilja doveo bi ga u lični rizik, tvrdi ekonomista iz Pariza Sergej Gurijev.

- Kadirovljevi ljudi su opasni, ali omraženi - kaže Guriev, koautor knjige o savremenoj tiraniji "Spindoktori". Verovatnije je, tvrdi Gurijev, da bi Kadirov tražio više autonomije ili nezavisnosti Čečenije ako dođe do političkih preokreta u Rusiji.

Najamnik - Jevgenij Prigožin

Ako neko trenutno izgleda kao glavni komandant Rusije, to je Jevgenij Prigožin, biznismen, oligarh poznat i kao Putinov "kuvar” koji predvodi tajnu Vagnerovu plaćeničku vojsku.

Prigožin (61) je snimljen ovog meseca kako drži govor za regrutaciju u zatvorskom dvorištu, obećavajući osuđenicima slobodu ako se šest meseci bore za Rusiju u Ukrajini i prežive.

Na drugim snimcima se vidi kako helikopterom stiže na noćni sastanak sa pomoćnicima i prisustvuje sahrani jednog od svojih boraca.

- Vagnerovci mi kažu da bi glasali za njega umesto Putina u bilo kom trenutku, a čini mi se da on miriše na krv“ - tvitovao je Kristo Grozev sa istraživačkog sajta Bellingcat.

To bi, međutim, zahtevalo zapanjujući preokret na bojnom polju - recimo, da je veliki deo teritorije na koju Rusija polaže pravo od 2014. izgubljen i horde nezadovoljnih trupa se vraćaju kući - da bi ratni vođa poput Prigožina imao bar male šanse za vlast.

- Morao bi da se dogodi apsolutno katastrofalan kolaps države“ - kaže Mark Galeoti autor nekoliko knjiga o ruskoj istoriji, ratovanju, špijunaži i organizovanom kriminalu.

Ne postoji takav presedan u poznoj imperijalnoj, sovjetskoj i savremenoj istoriji: najbliže paralele bi bili revolucionarni događaji iz 1905. i 1917. koji su usledili nakon vojnih katastrofa.

Godine 1905, car Nikolaj II je zadržao vlast pristavši na ograničene demokratske reforme. A, u februaru 1917, njegovo svrgavanje je prvo dovelo do formiranja liberalne privremene vlade, pri čemu su boljševički revolucionari na čelu sa Vladimirom Lenjinom preuzeli vlast tek tog oktobra.

(Telegraf.rs)