Putinove akcije podsećaju na događaje iz 2014. godine: Kako je tada anektirao Krim

Nakon što su održani referendumi u četiri ukrajinska regiona koje je okupirala Rusija, Vladimir Putin će danas i zvanično anektirati te oblasti na ceremoniji u Moskvi. Ovaj potez naišao je na osudu Ukrajine i međunarodne zajednice i podseća na Putinove akcije na Krimu 2014. godine.

Nakon ruskog iznenadnog povlačenja iz severoistočne Ukrajine ranije ovog meseca, zapadni zvaničnici su razmišljali o tome šta bi Putin, izgleda sateran u ćošak, mogao da uradi sledeće.

U razmaku od 36 sati, Kremlj je dao svoj odgovor u ruskim državnim medijima: četiri ukrajinska regiona, praktično u celini ili delimično, okupirana od strane Rusije, održaće referendume o pridruživanju Rusiji, potez koji se naširoko smatrao uvodom u aneksiju tih teritorija od strane Rusije i potencijalnom eskalacijom rata.

To će se i zvanično desiti danas na ceremoniji u Moskvi, a Putin će potpisati dokumente o pridruživanju Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona Rusiji.

Mesecima su ruske okupacione vlasti u istočnoj i južnoj Ukrajini govorile da prave planove za referendum kojim bi se Moskva pozvala da pripoji te regione i proglasi ih ruskom teritorijom, a Kremlj je ostao misteriozan sve do juče, kada je saopštio da će biti održana ceremonija.

Aneksija delova Ukrajine od strane Rusije - čak i ako ih međunarodna zajednica ne priznaje - poslala bi signal svetu da je Rusija spremna da ih brani kao da su ruska teritorija, uključujući, potencijalno, i svojim arsenalom nuklearnih bojevih glava.

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i potpredsednik Putinovog Saveta bezbednosti, objavio je na Telegramu da su "referendumi imali veliki značaj jer bi Kremlj smatrao da je napad na njih jednak napadu na rusku teritoriju".

Ovi potezi dolaze u trenutku kada se Putin bori da se oporavi od neuspeha ne samo na bojnom polju, već i na međunarodnoj sceni, piše New York Times. Na regionalnom samitu u Uzbekistanu prošle nedelje, Putin je po prvi put priznao da i Kina i Indija - kritične pristalice ruske ekonomije usred sankcija Zapada - imaju "zabrinutost" zbog rata.

Pripajanje teritorije je presedan koji je Putin napravio sa Krimom 2014. godine, a koji je usledio nakon referenduma koji je na Zapadu široko odbačen kao lažan, ali koji je Putin iskoristio da opravda svoju pretnju da je spreman za sveobuhvatni rat ako bi Ukrajina pokušala da silom povrati poluostrvo.

Aneksija Krima

Ukrajinska revolucija Evromajdan završena je krajem februara 2014, kada je predsednik Viktor Janukovič pobegao iz Kijeva, da bi se kasnije pojavio u Rusiji, a Rada (ukrajinski parlament) je imenovala vršioca dužnosti predsednika i vršioca dužnosti premijera da preuzmu tu dužnost. Oni su jasno istakli svoju nameru da približe Ukrajinu Evropi potpisivanjem sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Skoro odmah nakon toga, naoružani muškarci počeli su da zauzimaju ključne ustanove i kontrolne punktove na Krimskom poluostrvu. Očigledno profesionalni vojnici po načinu na koji su postupali sa sobom i svojim oružjem, nosili su ruske borbene uniforme, ali bez identifikacionih oznaka. Ukrajinci su ih zvali "mali zeleni ljudi". Predsednik Vladimir Putin je prvo odlučno negirao da se radi o ruskim vojnicima, da bi kasnije priznao da jesu i dodelio pohvale njihovim komandantima.

Značajno ukrajinsko vojno prisustvo na Krimu je ostalo u garnizonu. Ako bi počela pucnjava, Kijev je želeo da svet prvo vidi kako Rusi pucaju. Zapadni partneri Ukrajine pozvali su Kijev da ne preduzima brze mere. Pošto je mnogo regrutovanog osoblja u ukrajinskim redovima dolazilo sa Krima, ukrajinski komandanti verovatno nisu imali puno poverenje u pouzdanost svojih trupa.

Stvari su se brzo dešavale. Do početka marta, ruske trupe su držale celo poluostrvo. Vrhovni savet Krima je 6. marta izglasao da traži pristupanje Rusiji. Savet je zakazao referendum za 16. mart, koji je ponudio dva izbora: pridružiti se Rusiji ili se vratiti ustavu Krima iz 1992, koji je poluostrvu dao značajnu autonomiju. Oni koji su bili za to da Krim ostane deo

Ukrajine prema sadašnjem ustavu nisu imali koje polje da štikliraju.

Sprovođenje referenduma pokazalo se haotičnim i održano je bez ikakvih kredibilnih međunarodnih posmatrača, kao i referendumi ove nedelje u četiri ukrajinska okupirana regiona.

Lokalne vlasti su prijavile izlaznost od 83 odsto, a 96,7 odsto je glasalo za pridruživanje Rusiji. Brojke su izgledale neverovatne, s obzirom na to da su etnički Ukrajinci i krimski Tatari činili skoro 40 posto stanovništva poluostrva.

Krim i Rusija su 18. marta zvanično potpisale Ugovor o pristupanju Republike Krim Rusiji. Putin je ratifikovao sporazum tri dana kasnije.

Tvrdnje Rusije

Moskva ima istorijske pretenzije na Krim. Rusi su kolonizovali Krim za vreme vladavine Katarine Velike i osnovali su Sevastopolj - glavnu luku i najveći grad na poluostrvu - kao matičnu luku ruske Crnomorske flote. Nakon uspostavljanja Sovjetskog Saveza, Krim je bio deo Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike do 1954. godine, kada je administrativno prebačen u Ukrajinsku Sovjetsku Socijalističku Republiku.

Takođe je tačno da je Krim 2014. godine imao etničku rusku većinu od oko 60 odsto - jedini deo Ukrajine gde su etnički Rusi činili većinu. Ali isto tako je tačno da su, kada se Sovjetski Savez raspao u decembru 1991, nastale nezavisne države priznale jedna drugu u svojim tada postojećim granicama.

Rusko zauzimanje Krima od Ukrajine prekršilo je, između ostalih sporazuma, Povelju UN, Završni akt iz Helsinkija iz 1975, Budimpeštanski memorandum o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu iz 1994. i Ugovor o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i Rusije iz 1997.

Moskva je izrazila zabrinutost zbog sudbine etničkih Rusa na Krimu, ali nijedan dokaz nije ukazivao na bilo kakvu pretnju po njih. Ruska vlada je opravdala referendum i aneksiju kao čin samoopredeljenja, iako se čini da je manje od polovine stanovništva Krima zapravo glasalo za pridruživanje Rusiji.

(Telegraf.rs)