Najsiromašnija članica EU i jedna od država sa najbržom depopulacijom na svetu je na Balkanu: "Ovde je haos"

Prazni hodnici i samo osmoro novorođenčadi u krevetićima. Odeljenje porodilišta u bugarskom gradu Gabrovu govori vam sve što treba da znate o drastičnom padu nataliteta u Bugarskoj.

- Ovde nije ostalo puno ljudi reproduktivne dobi. Mladi su otišli u potrazi za poslom u velike gradove i u inostranstvo - kaže pedijatar Bistra Kamburova (68) za AFP.

Preporučujemo

Gabrovo, stisnut u podnožju planine Balkan, simbol je smanjenja broja stanovnika u najsiromašnijoj članici Evropske unije.

Nekad poznat kao "bugarski Mančester" zbog snažne industrije, grad je od 1985. ostao bez polovine stanovnika. To je dobro poznata priča u celoj zemlji.

Korupcija, bezperspektivnost i spirala političkih kriza, zbog čega se u nedelju održavaju četvrti opšti izbori u 18 meseci, oterali su razočarane mlade.

Analitičari predviđaju da će izbori ponovno rezultirati fragmentiranim parlamentom u kojem nijedna stranka neće moći da formira snažnu koaliciju.

Bugarska je izgubila desetinu stanovništa za deceniju i spada među zemlje u svetu s najbržom depopulacijom.

Sada ima 6,52 miliona stanovnika u odnosu prema gotovo 9 miliona 1989. godine. A četvrtina stanovnika starija je od 65 godina, prenosi France 24.

"Ovo je pustinja"

Industrije u Gabrovu zapošljavale su u vreme komunizma na hiljade radnika, pre nego su privatizacije i stečaj opustošile fabrike. Sada je regija s najnižim natalitetom i najviše nenaseljenih sela u zemlji.

- Počela sam ovde da radim 1985. U to vreme broj rođenih bio je još prilično visok, oko 1.000 novorođenčadi na godinu - rekla je dr Kamburova, čija su dva odrasla sina među onima koji su otišli iz Gabrova.

- Ali fabrike su radile, radile, radile -kaže ona.

Prošle godine na području Gabrova rodilo se samo 263 dece o kojima se brinula ta energična doktorka, koja radi i to za bednu platu iako je već odavno trebalo da bude u penziji.

- Objašnjenje je jednostavno – nema posla, nema mladih ljudi, nema dece - rekla je babica Marijana Varbanova.

Mnogi od onih koji su ostali rado bi otišli.

- U Gabrovu uživate u miru i svežem vazduhu, ali to je pustinja u kojoj možete susresti samo stare ljude - kaže logoped Hristiana Krasteva (23), koja je nedavno rodila devojčicu.

Njen suprug, koji radi kao stolar, sprema se da ode u Britaniju u potrazi za boljom budućnosti za svoju porodicu.

Unuci za najam

Stojeći ispred prve javne škole u Bugarskoj, osnovane u Gabrovu 1835, srednjoškolac Ivo Dimitrov takođe želi da ode u zapadnu Evropu kako bi stekao "kvalitetno obrazovanje i nove horizonte".

- Ovde je haos - rekao je, kritikujući nemar političke klase.

Uprkos pomoći Brisela od ulaska Bugarske u EU 2007. kako bi joj se pomoglo u razvojnim projektima, transportu i turizmu, Gabrovo treba sve manje radnika.

- Trebaće vremena da se okrene taj demografski trend - rekao je analitičar Adrian Nikolov iz Instituta za tržišnu ekonomiju iz Sofije.

Samo 35 ljudi živi u slikovitom selu Zaji iz 17. veka, nekih 25 kilometara udaljenom od Gabrova.

Osim meštana, u njemu su se naselili penzioneri iz Francuske, Britanije, Belgije, Rusije, Italije i drugih zemalja privučeni jeftinijim životom.

Nema birališta, a seoska radnja zatvorila se pre mnogo godina jer nema kupaca.

- Odlučili smo da idemo zajedno u kupovinu. Snalazimo se nekako - rekao je Marin Krastev, električar u penziji, čija je ćerka odavno otišla u Nemačku.

Jednom nedeljno, taj 77-godišnjak vozi još tri penzionerke iz sela do najbliže prodavnice.

Kako bi uneli malo radosti u svoj život, stariji su se priključili opštinskom programu za vreme leta pod nazivom "Unuci za najam” u sklopu kojeg mladi dolaze u Zaju da bi upoznali život na selu.

- Veselili su se zečevima, kao i domaćem paradajzu i paprikama - rekla je uz osmeh predsednica seoskog kulturnog centra Bojana Boneva (75).

(Telegraf.rs)