Pešice, biciklima, kolima ili avionom: Rusi ne biraju način da pobegnu iz zemlje, u ovim državama traže spas

Gruzija, Kazahstan i Mongolija suočavaju se sa ogromnim prilivom ruskih državljana koji beže iz svoje zemlje kako bi izbegli da budu poslati u rat nakon što je Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju. Građani su prethodnih dana bežali i u Finsku, Jermeniju i Belorusiju, dok su neki seli u avion i zbrisali u Tursku, Srbiju ili Ujedinjene Arapske Emirate.

Gruzija i Kazahstan su rekle u utorak da su desetine hiljada Rusa ušle u njihove zemlje iz susedne Rusije. Gruzija je saopštila da se broj Rusa koji dolaze svakodnevno skoro duplirao otkako je Putin naredio mobilizaciju 300.000 rezervista.

- Pre oko četiri, pet dana 5.000-6.000 Rusa je dnevno dolazilo u Gruziju. Taj broj je sada porastao na 10.000 dnevno - rekao je ministar unutrašnjih poslova Vakhtang Gomelauri.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije, više od 53.000 Rusa ušlo je u zemlju od prošle nedelje.

Satelitski snimci koje je objavio Maxar prikazale su ogromne gužve na putu koji vodi od Rusije ka Gruziji, dok se na ulazak u zemlju čekalo do 48 sati.

Slične scene snimljene su na granici sa Mongolijom, a ljudi koji beže od mobilizacije čekaju do 16 sati, preneo je Reuters.

Gruzija i susedna Jermenija, koje ne traže vize za Ruse, bili su glavna destinacija za Ruse koji beže iz zemlje od početka rata 24. februara.

Lokalno ministarstvo unutrašnjih poslova u ruskom regionu koje se graniči sa Gruzijom reklo je juče da oko 5.500 vozila čeka da pređe gruzijsku granicu, nazivajući situaciju "ekstremno napetom".

Kazahstan je isto u utorak rekao da je oko 98.000 Rusa ušlo u zemlju otkako je proglašena mobilizacija prošle srede.

Astana, međutim, nije dala poređenja sa prethodnim nedeljama.

- Imamo puno ljudi koji iz Rusije dolaze kod nas. Većina njih je primorana da ode zbog beznadežne situacije. Moramo da brinemo o njima i osiguramo njihovu bezbednost - rekao je lider Kazahstana Kasim Tokajev.

Tokajev, dugogodišnji Putinov saveznik, ranije je izrazio protivljenje invaziji na Ukrajinu, a dolazak Rusa u njegovu zemlju nazvao je "političkim i humanitarnim problemom".

Neki ljudi su pokušali da pobegnu iz Rusije avionom, a visoke cene karata nisu ih sprečile da odlete do Turske, Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, zbog čega su karte ubrzo rasprodate, preneo je AP.

Turski mediji izvestili su o velikom skoku u prodaji karata u jednom smeru.

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova je prošle nedelje reklo da će Rusi koji beže od mobilizacije biti dobrodošli u njihovoj zemlji.

Litvanija, Letonija, Estonija i Češka zauzele su drugačiji stav, rekavši da neće ponuditi utočište Rusima koji beže.

Neki od ljudi koji beže u susedne zemlje koriste bicikle da prođu kolone vozila i izbegnu zabranu da pešaka pređu granicu.

Jednom Rusu, koji je želeo da bude anoniman zbog straha od odmazde, trebalo je četiri dana vožnje od Moskve do ruske južne granice sa Gruzijom. U jednom trenutku je morao da ostavi vozilo i nastavi pešice.

U utorak je najzad završio svoje putovanje od 1.800 kilometara i pređe granicu kako bi izbegao da bude pozvan u ruski rat.

- Sa 26, ne želim da me odnesu kući u sanduku ili da isprljam svoje ruke nečijom krvlju zbog rata jedne osobe koja želi da izgradi carstvo - rekao je on za AP.

On je jedan od preko 194.000 ruskih državljana koji su pobegli u Gruziju, Kazahstan i Finsku - često kolima, biciklima ili pešice - u nedelju otkako je najavljena delimična mobilizacija.

Masovni egzodus muškaraca, samih ili sa porodicama ili prijateljima, počeo je 21. septembra, ubrzo nakon što se Putin obratio naciji, i nastavio se ove nedelje.

Prema podacima onlajn servisa Yandex Maps, saobraćajna gužva koja vodi do Verkhni Larsa, graničnog prelaza u Gruziju iz ruskog regiona Severna Osetija, prostirala se na oko 15 kilometara u utorak.

Granična kontrola Finske rekla je da je više od 43.000 Rusa stiglo od prošle nedelje. Medijski izveštaji prenose da je još oko 3.000 Rusa ušlo u Mongoliju.

Ruske vlasti su nastojale da zaustave tok, zabranjujući nekim muškarcima da odu i pozivajući se na zakone o mobilizaciji. Činilo se da ta praksa nije rasprostranjena, ali su i dalje postojale glasine da bi Moskva uskoro mogla da zatvori granice za sve muškarce u godinama za borbu.

Kazahstan i Gruzija, obe deo bivšeg Sovjetskog saveza i koje ne zahtevaju vizu za ulazak u zemlju, čini se da su najpopularnije destinacije za one koji beže kopnom. Za ulazak u Finsku i Norvešku potrebne su vize.

Gruzija, čija je podrška Ukrajini vidljiva po žuto-plavim zastavama koje krase zgrade, kao i po grafitima protiv Putina i Rusije, donekle je zabrinuta zbog priliva Rusa, posebno nakon što je zemlja vodila kratak rat sa Moskvom 2008. godine.

Opozicione strane zahtevaju da vlada preduzme drastične akcije protiv dolaska Rusa, od uvođenja viza do potpune zabrane ulaska. Za sada takve akcije nije preduzete.

U Uralsku su volonteri pomogli onima koji su ušli u grad od 236.000 ljudi. Neki od njih su za AP rekli da služe besplatne tople obroke i pomažu pristiglim da pronađu smeštaj, koji se brzo popunjavao. Oni koji ne mogu da pronađu stanove ili hotelske sobe mogli bi da provedu noć u teretanama, rekao je jedan volonter.

Dirala Mukhambetova, direktorka pozorišta, rekla je da Rusi koji dolaze mogu da spavaju u njenoj ustanovi, nakon što je tokom vožnje gradom videla puno ljudi koji su izgledali izgubljeno.

- Oslobodili smo jedan auditorijum, organizovali čaj, a volonteri su doneli hranu. Smestili smo oko 200 ljudi - rekla je ona.

U televizijskom obraćanju prošle nedelje, Putin je naredio delimičnu mobilizaciju. Tokom prošlog meseca, ruska vojska se suočila sa nizom velikih gubitaka na bojnom polju i skoro je u potpunosti proterana iz ukrajinske oblasti Harkov, koja je bila pod ruskom okupacijom od prvih nekoliko nedelja rata.

U svom obraćanju, Putin je rekao da će mobilizacija biti usmerena samo na ljude koji su postojeći pripadnici ruskih rezervi ili su ranije služili u Oružanim snagama.

(Telegraf.rs)