Žene koje uhapse na protestima u Iranu tuku, pa im prete silovanjem? Potresne ispovesti pritvorenih

Bacili su me na zemlju, čizmom mi je nagazio na leđa. Šutnuo me u stomak, vezao mi ruke, a onda me ugurao u kombi... Ovako Mirjam (51) koja je prošle sedmice učestvovala na protestima u Teheranu opisuje kako je izgledao trenutak kada su je uhapsili.

Protesti u Iranu su počeli nakon što je 16. septembra preminula Mahsa Amini (22), devojka koju je uhapsila moralna policija u Teheranu tri dana ranije jer je navodno prekršila strogo pravilo o nošenju hidžaba. Policija tvrdi da se u pritvoru Mahsa samo srušila usled srčanog udara, ali njena porodica tvrdi da su je policajci brutalno tukli pendrekom po glavi, i da su joj glavu lupali u unutrašnjosti marice.

Protesti koje je podstakla njena smrt povele su uglavnom žene, a glavni zahtev jeste da se ukine zakon o hidžabu. U međuvremenu protesti su prerasli u borbu protiv iranske vlasti.

Nemilosrdni komandanti

Iako pokušavaju da ograniče pristup internetu, video snimci demonstranata koje hapse i dalje se pojavaljuju na društvenim mrežama.

Mirjam kaže da je situacija mnogo gora nego što svet vidi na tim snimcima.

- Čula sam jednog od komandanta kako svojim vojnicima naređuje da budu nemilosrdni. I žene oficiri su podjednako grozne. Jedna od njih me je šamarala i nazvala izraelskim špijunom i prostitutkom - tvrdi Mirjam za BBC.

Postoje i snimci, u koje je BBC imao uvid, na kojima se vidi kako komandiri naređuju policajcima da "ne sažaljevaju demonstrante i da pucaju".

Na drugim snimcima, koji su navodno autentični, vidi se kako bezbednosne snage koriste bojevu municiju na demonstracijama.

Prema pisanju državnih medija, tokom protesta ubijeno je više od 40 ljudi. Grupe za zaštitu ljudskih prava kaže da je ubijeno više.

Vlasti nisu objavile koliko ljudi je uhapšeno. Međutim, glavni tužilac u Mazandaranu, provinciji severno od Teherana, rekao je da je najmanje 450 demonstranata privedeno, dok grupe za zaštitu ljudskih prava navode da je privedeno više hiljada demonstranata.

- Odgurnuo sam jednog policajca i pokušao sam da pobegnem, ali ubrzo je dotrčao drugi, pa treći. U rokou od nekoliko sekundi njih 15 me je krvnički tuklo. Osetio sam ukus krvi u ustima, osetio kako me prže šokerom. Oborili su me na zemlju, vezali mi ruke iza leđa, a noge su mi vezali pertlama - priče Sam, koji je učestvovao u protestima.

On kaže da ga je potom vojnik šutnuo u glavu, u predelu levog oka, i da ga je potom odveo u prostor gde su držali druge pritvorenike.

Neustrašive mlade devojke

Predsednik Ebrahim Raisi se zakleo da će "odlučno da odgovori" na proteste, koji se odvijaju u više od 30 iranskih provincija. Iranska policija je danas poručila da će se "nemilosrdno obračunati" sa demonstrantima.

Za mnoge Irance, Raisi je povezan sa masovnim egzekucijama hiljada političkih zatvorenika 80-ih godina prošlog veka, kada je bio jedan od sudija tajnog tribunala koji ih je osuđivao na smrtne kazne.

- Mene i druge zatvorenike stavili su na pod autobusa. Ležali smo jedni preko drugih i tako više od sat i po vremena. Setio sam se toga da je Raisi imao ulogu u pogubljivanju političkih protivnika, i na trenutak sam pomislio da bi mogli i mene da ubiju - kaže Sem.

Raisi je uporno tvrdio da su oni, koji su pogubljeni 80-ih godina prošlog veka, bili osuđeni u skladu sa iranskim zakonima. I dok je predsednik vrhovni komandant policije i drugih bezbednosnih snaga, nema dokaza da izdaje naređenja da se demonstranti ubijaju.

Mirjam je rekla da ljudi, koji su privedeni u isto vreme kada i ona, nastavili da protestuju dok su ih prebacivali u glavnu zgradu Islamske revolucionarne garde.

- Bilo je devojaka sa mnom u kombiju. Bile su mnogo mlađe. Kada sam videla koliko su hrabre, pribrala sam se. Pomogle su mi. Vikale su i ismevale policajce. Njihova generacija je toliko drugačija od moje, one su neustrašive - reka je Mirjam.

Fotografije i snimci, koje je verifikovao BBC, pokazuju rođake uhapšenih demonstranata kako se okupljaju pred zloglasnim zatvorom Evin u Teheranu. Čekaju da dobiju informacije o pritvorenima i da predaju dokumenta kako bi bili pušteni uz kauciju.

Član porodice jednog od privedenih rekao je novinaru BBC-ja da su ga "upozorili da ne priča javno da je član njegove porodice uhapšen, ili će mu se situacija pogoršati".

Međutim, nije svako ko je pritvoren prebačen u neki veći zatvor. Mnogi su ostavljeni u policijskim stanicama i zgradama Islamske revolucionarne garde, za koje mnogi ni ne znaju gde se nalaze.

- Prebacili su nas u malu policijsku stanicu, gde ne može da stane puno ljudi. Smestili su najmanje nas 60 u jednu malu sobu. Bile smo nagurane, nismo mogle da se pomerimo, niti da sednemo - tvrdi Mirjam.

Ona tvrdi da im nisu dozvolili ni toalet da koriste.

- Rekli su nam da ako smo gladni, možemo da jedemo sopstvena g****. Nakon skoro celog dana, nakon što smo vikale počeli su da nam prete. Rekli su da će nas silovati ako ne ućutimo - tvrdi Mirjam.

Podizanje morala

Još jedan žena, koja je uhapšena na jugu Irana, tvrdi da su ženski oficiri pretili silovanjem.

- Radnica koja nas je popisivala u pritvoru pitala je za moje ime i nazvala me prostitutkom. Kada sam se pobunila, rekla mi je da će reći jednom od radnika obezbeđenja da radi sa mnom šta mu volja - rekla je žena.

Behzad, demonstrant koji je pritvoren u Teheranu, rekao je da su ga sa još najmanje 80 ljudi nagurali u jednu malu sobu.

- Svi smo bili besni i u bolovima. Uzeli su nam mobilne telefone i gledali naše fotografije, snimke i poruke, da bi proverili da li smo šerovali nešto sa protesta. Ukoliko jesmo, to bi nam upisivali u dosije. Narednog jutra sudija je došao i pusti na slobodu većinu tinejdžera. Nama odraslima je postavljao kratka pitanja, a onda je donosio odluku o našoj daljoj sudbini - tvrdi Behzad.

Tvrdi da je samo deset odsto privedenih pušteno bez optužnice, dok su ostali pušteni uz kauciju.

Drugi demonstrant koji je dva dana bio zatvoren u Teheranu rekao je da su, uprkos „neprijateljstvima“, mlađi pritvorenici pokušali da održe dobro raspoloženje.

- Bio sam sa demonstrantima koji su imali manje od 25 godina. Neki su imali krv na licima, ali su se smejali, ćaskali i šalili se. Jedan od njih me je zamolio da se osmehnem i dodao: "Pobedili smo jer smo u pravu“.

(Telegraf.rs)