Da li je ovo znak da ruske prijateljske zemlje gube strpljenje sa Putinom?

Znaci da neke zemlje, spremne da tolerišu rusku operaciju u Ukrajini, gube strpljenje, pojavili su se pošto su Turska, Indija i Kina hladno reagovale na najavu da četiri ukrajinska regiona koje je okupirala Rusija planiraju referendume o pridruživanju Ruskoj Federaciji.

Turska, koja je bila u centru pregovora između zapada i Rusije, uputila je oštar ukor, rekavši u saopštenju da je zabrinuta zbog pokušaja organizovanja jednostranih referenduma.

Preporučujemo

- Takav nelegitiman svršen čin neće biti priznat od strane međunarodne zajednice. Naprotiv, on će iskomplikovati napore za revitalizaciju diplomatskog procesa i produbiti nestabilnost - navodi se u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da zemlja "ponavlja podršku teritorijalnom integritetu, nezavisnosti i suverenitetu Ukrajine".

- To naglašavamo od ilegalne aneksije Krima 2014. godine, i ponavljamo našu spremnost da pružimo svu neophodnu podršku za rešavanje rata koji je u toku… mirnim pregovorima - dodaje se u saopštenju.

Na brifingu u Njujorku, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je uvek podržavao teritorijalni integritet Ukrajine, prenosi Guardian.

Erdogan je u ponedeljak u intervjuu za Javnu radiodifuznu službu SAD rekao da je imao utisak da je njegov ruski kolega raspoložen za ustupke. Međutim, izgleda da nije očekivao uvođenje delimične mobilizacije, koju je Putin proglasio u sredu.

foto: Tanjug/AP

- On pokazuje da želi da ovo završi što je pre moguće. To je moj utisak jer je način na koji se stvari sada odvijaju problematičan - rekao je Erdogan.

Erdogan nije prvi svetski lider koji je završio sastanak sa Putinom sa pogrešnim utiskom, ali Turska se takođe suočava sa drugim pritiscima. Banke zemlje su pod sve većim pritiskom sankcija od strane SAD da se odvoje od Rusije. Dve privatne institucije, DenizBank i Isbank su suspendovale ruski sistem za plaćanje Mir ove nedelje nakon što je Vašington proširio sankcije Rusiji, uključujući šefa entiteta koji vodi Mir. Turska nikada neće biti ekonomski odsečena od Rusije, ali posao kao do sada je završen.

Indijski predsednik Narendra Modi, kojeg je francuski predsednik Emanuel Makron pohvalio ove nedelje nakon što je Putinu u lice rekao da ovo nije vreme za rat, poziva se da prati svoje komentare konkretnim akcijama.

Bilo je mnogo nestrpljenja zbog odbijanja Indije da zauzme stranu. Džen Psaki, tadašnja portparolka Bele kuće, pozvala je zemlju sredinom marta da odluči "gde želi da stoji kada se istorijske knjige pišu u ovom trenutku".

Foto: Tanjug/AP

Indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar je samo pomenuo Ukrajinu na sednici na Univerzitetu Kolumbija ove nedelje, ali je sugerisao da je njegova zemlja ponovo procenila svoj stav prema SAD.

- Gotovo 50 godina, iz raznih razloga - ne kažem da smo mi bili krivi, ili su SAD bile krive - ali činjenica je da smo na SAD gledali sa podozrenjem, sa puno opreza. Bio je to veoma suštinski odnos, ali ukupna spoljnopolitička procena SAD bila je duboko oprezna, ako ne i duboka sumnja - rekao je on.

Dodao je da im je bilo potrebno mnogo truda da prevaziđu ranije pretpostavke kako bi izgradili drugačiji odnos sa SAD i jednu od velikih razlika koje je premijer Modi napravio.

To se odrazilo na indijski pristup Ukrajini, gde se malim koracima udaljila od neutralnosti. Stalno se poziva na poštovanje povelje UN, osuđuje ratne zločine navodno počinjene u Buči i glasa za to da se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom dozvoli da se obrati Savetu bezbednosti UN putem video veze.

Kina je tvrđi orah, a njene često neprozirne izjave su otvorene za kontradiktorna tumačenja. Možda i dalje misli da je njen savez sa Rusijom neophodan kako bi Vašington držala pod kontrolom, ali izjave portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova ove nedelje teško da su podržale Putinovo kockanje.

Foto: Tanjug/AP

Jedan bivši britanski ministar spoljnih poslova rekao je da je Rusija zadržala duboke veze sa zemljama širom sveta, sa saveznicima koji su i dalje spremni da se suprotstave Zapadu i pronađu razloge da opravdaju postupke Moskve.

- Mislim da će se dodatno zaštititi od ruskog poraza, tako da bi trebalo da budu otvoreni za zapadni angažman. Sada je jasno da Rusija ne može da pobedi, ali to očigledno nije isto što i poraz - rekao je o neutralnom taboru.

Da podsetimo, danas su u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj oblasti i delovima Zaporoške oblasti u Ukrajini, koje su pod kontrolom ruskih snaga, počeli referendumi o pristupanju Ruskoj Federaciji kao posebnim konstitutivnim članicama.

Glasanje će se trajati do 27. septembra, kada će početi prebrojavanje glasova.

Održavanje referenduma osudile su zapadne zemlje i NATO, koji je pozvao sve države da odbace, kako se kaže, "očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja".

- Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN - navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

(Telegraf.rs)