Kako je žena postala simbol prkosa u Iranu: Bes naroda uprkos gašenju interneta i smrtonosnim sukobima
Smrt Mahse Amin (22) u policijskom pritvoru izazvala je talas protesta širom Irana. Devojku je uhapsila policija za moral u Iranu zbog načina na koji je nosila hidžab. Njena tragična sudbina dovela je do besa na ulicama širom zemlje, a žena je postala simbol prkosa.
Otac devojke Amdžad Amini optužio je vlasti da su lagale u vezi sa njenom smrću. On rekao da mu doktori nisu dozvolili da vidi ćerku nakon smrti, prenosi CNN.
Dvadesetdvogodišnja Maha Amini preminula je u petak, četiri dana nakon što su svedoci optužili policajce da su je prilikom hapšenja pretukli.
Međutim, policija je negirala pisanja na društvenim medijima da je Amini pretučena, uz obrazloženje da joj je pozlilo dok je čekala u redu sa ostalim pritvorenim ženama.
Uhapšena je u Teheranu, u koji je došla da poseti rodbinu, zbog navodnog nepoštovanja strogih pravila u vezi sa nošenjem hidžaba.
Iranske vlasti tvrde da je devojka umrla nakon što je doživela srčani udar i pala u komu. Međutim, porodica devojke tvrdi da nije imala nikakve probleme sa srcem. Skepticizam javnosti zbog objašnjenja smrti devojke od strane vlasti izazvao je bes koji se prelio u smrtonosne proteste.
- Lažu, govore laži. Sve je laž... Bez obzira koliko sam ih molio, nisu mi dozvolili da vidim ćerku - rekao je Amini za BBC Persia u sredu.
Kako je rekao, kada je video telo svoje ćerke pre sahrane, bilo je u potpunosti uvijeno - samo su joj stopala i lice bili vidljivi. Otac kaže da je ipak primetio modrice i na njenim stopalima.
- Nemam pojma šta su joj uradili - rekao je.
CNN međutim nije mogao nezavisno da proveri ove navode sa zvaničnicima bolnice.
Na snimku sa nadzorne kamere koji je objavio iranski državni mediji vidi se kako se Mahsa Amini ruši u centru za "prevaspitavanje", gde ju je odvela moralna policija kako bi dobila "uputstva" o svojoj odeći.
Njena smrt izazvala je izliv gneva koji je rastao i uključio pitanja koja se kreću od sloboda u Islamskoj Republici do ekonomskih uticaja sankcija.
Protesti i smrtonosni sukobi sa policijom izbili su u gradovima širom Irana, uprkos pokušajima vlasti da obuzda širenje demonstracija gašenjem interneta.
Gašenje interneta
Mobilne mreže su u velikoj meri ugašene, a pristup Instagramu i Whatsapp-u je ograničen, saopštio je u sredu uveče Netblocks, koji prati internet.
Od ponedeljka uveče je došlo do skoro potpunog prekida pristupa internetu u delovima iranske provincije zapadnog Kurdistana i regionalnog nestanka struje u drugim delovima zemlje, uključujući Sanandaj i Teheran.
Ovo dolazi nakon što je iranski ministar komunikacija upozorio da bi moglo doći do prekida interneta "iz bezbednosnih razloga i diskusija u vezi sa nedavnim događajima", navodi poluzvanična novinska agencija ISNA.
Poslednji put kada se Iran suočio sa ovim "zamračenjem" bilo je krajem 2019, kada su vlasti pokušale da obuzdaju masovne proteste zbog skoka cena goriva za čak 300 posto.
U tom periodu Iran je skoro u potpunosti bio oflajn - što je Oracle nazvao "najvećim gašenjem interneta ikada zabeleženim u Iranu".
Ove nedelje je nekoliko sajtova iranske državne vlade bilo oflajn, uključujući zvanični sajt predsednika i iranske centralne banke, a hakeri Anonimusi su preuzeli navodno odgovornost.
- (Pozdrav) Građani Irana. Ovo je poruka Anonimusa celom Iranu. Ovde smo i mi smo uz vas. Podržavamo vašu odlučnost za mir protiv brutalnosti i masakra. Znamo da vaša odlučnost ne proizilazi iz osvete, već iz vaše čežnje za pravdom. Svi će tirani pasti pred vašom hrabrošću. Živele slobodne Iranke - tvitnuo je u utorak nalog na društvenim mrežama povezan sa grupom.
Hakerski kolektiv je takođe preuzeo odgovornost za privremeno ukidanje veb stranice iranske državne medijske novinske agencije Fars u sredu rano ujutro, navodi se u tvitu Anonimusa. Vebsajt je od tada ponovo na mreži.
Sve veći bes zbog smrtonosnih sukoba
Najmanje devet ljudi, uključujući tinejdžera, ubijeno je proteklih dana u sukobima na protestima, prema grupi za ljudska prava Amnesty International.
Najmanje četvoro od njih "umrlo je od povreda zadobijenih od strane snaga bezbednosti koje su ispaljivale metalne kuglice iz neposredne blizine", navodi Amnesty u izveštaju objavljenom u sredu.
Ostale su upucale bezbednosne snage, rekao je Amnesty, citirajući izvore u Iranu.
Dodaje se da iskazi očevidaca i video-analize pokazuju obrazac "iranskih snaga bezbednosti koje su nezakonito i više puta ispaljivale metalne kuglice direktno na demonstrante".
Policija protiv nereda je mobilisana da rastera demonstrante u sredu uveče u glavnom gradu Teheranu, a primećeno je kako uhapsi nekoliko ljudi, kažu očevici koji nisu želeli da budu imenovani iz bezbednosnih razloga.
Policija je bacila suzavac uz "tešku akciju" u blizini Teheranskog univerziteta, rekao je očevidac.
Drugi očevidac u istočnom delu grada rekao je da je čuo demonstrante kako viču "Smrt diktatoru", što se odnosi na iranskog vrhovnog vođu i "Ubijam svakog ko je ubio moju sestru", misleći na preminulu Amini.
Video snimci sa protesta širom zemlje pokazuju kako ljudi uništavaju postere vrhovnog vođe, a žene pale svoje hidžabe i seku kosu u simboličnoj predstavi prkosa.
Međunarodni aktivisti i lideri takođe su izrazili zabrinutost zbog protesta i navodnog policijskog nasilja.
Švedski ministar spoljnih poslova rekao je u sredu da Švedska stoji uz Irance koji žale Amini i zatražio od vlasti da poštuju njihovo pravo na mirne proteste. Nemačka je takođe pozvala iranske vlasti da "dozvole mirne demonstracije i, pre svega, da ne koriste dalje nasilje" tokom konferencije za novinare u sredu.
Ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Tarik Ahmad rekao je da je Britanija "izuzetno zabrinuta zbog izveštaja o ozbiljnom maltretiranju Amini i mnogih drugih od strane bezbednosnih snaga".
- Upotreba nasilja kao odgovor na izražavanje osnovnih prava, od strane žena ili bilo kog drugog člana iranskog društva, potpuno je neopravdana - navodi se u saopštenju.
(Telegraf.rs)
Video: Neko se baš potrudio da ukrasi ovaj automobil: Ovo je jelka na četiri točka
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sloboda
Sve se čoveku može uzeti, osim poslednje od ljudskih sloboda – pravo na izbor stava u bilo kakvim datim okolnostima, pravo na izbor vlastitog puta.
Podelite komentar
mm
podrska Iranu da istraje u svojim obicajima...tako se cuva tradicija
Podelite komentar
kako kazu
islam tolerantna religija
Podelite komentar