Putinovo obraćanje naciji odloženo za danas: O čemu će govoriti? Ovo je jedna od pretpostavki

Očekuje se da će se ruski predsednik Vladimir Putin ovog jutra obratiti naciji, u svom prvom obraćanju otkako je naredio specijalnu operaciju u Ukrajini.

Putin će se obratiti javnosti u 8 sati, preneo je Sputnik, a potom će se u 8.30 časova javnosti obratiti i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

U ruskim medijima spekulisalo se da će se Putin u utorak uveče obratiti Rusima, međutim, to se nije desilo, a nije poznat ni razlog zašto je to odloženo.

Do toga dolazi nakon što su separatistički lideri u četiri regiona na istoku Ukrajine pod ruskom okupacijom objavili planove za održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji kasnije ove sedmice.

Očekuje se da će Putin braniti taj potez, koji bi otvorio put za formalnu aneksiju delova teritorije nakon skoro sedam meseci sukoba.

Samoproglašena Donjecka (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR), koje je Putin priznao kao nezavisne države neposredno pre početka specijalne operacije ruske vojske 24. februara, izjavile su da će održati referendume od ovog petka do utorka.

Herson i Zaporoški regioni, koje Rusija još uvek nije priznala kao nezavisne države, takođe su rekle da će održati referendume.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da situacija jasno pokazuje da njegova zemlja ima inicijativu u sukobu, dodajući da "bučne vesti iz Rusije" neće promeniti poziciju Ukrajine.

Bela kuća je saopštila da će SAD odbaciti planove za održavanje referenduma, dok je Ukrajina odbacila taj potez kao štos Moskve da pokuša da povrati inicijativu nakon gubitaka na bojnom polju.

A francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da međunarodna zajednica neće priznati referendume.

Moskva ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona, sa samo oko 60 posto regiona Donjecka u ruskim rukama, ali ako nastavi sa referendumima i pridruži sva četiri Rusiji, onda bi se Ukrajina, a potencijalno i njene zapadne pristalice, iz ruske perspektive, borili protiv same Rusije.

To bi povećalo rizik od direktnog vojnog sukoba između Rusije i NATO alijanse, što bi io scenario za koji je predsednik SAD Džo Bajden rekao da bi mogao da dovede do Trećeg svetskog rata, jer članice NATO-a šalju oružje Ukrajini.

Stručnjaci su se složili da bi taj potez mogao da eskalira sukob Moskve sa Zapadom, pošto je nedavna teritorijalna dobit koju su postigle ukrajinske snage bacila ruske trupe na leđa.

Ukrajina je rekla da je pretnja referendumima "naivna ucena" i znak da je Rusija uplašena.

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik koji je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti, sugerisao je da bi ishod bilo kakvih referenduma bio nepovratan.

Teritorija koju Rusija trenutno kontroliše u Ukrajini iznosi više od 90.000 kvadratnih kilometara, ili oko 15% ukupne površine zemlje - što je jednako veličini Mađarske ili Portugala.

Rusija je anektirala Krim 2014. Sa Krimom i teritorijom u četiri druga regiona, Rusija bi dobila površinu od oko 120.000 kvadratnih kilometara, otprilike iste veličine kao američka država Pensilvanija.

(Telegraf.rs)