Siromaštvo povećava rizik od eksploatacije u lancu trgovine ljudima

Iako deluje kao da smo na kraju pandemije, da se razvijene države postepeno vraćaju prosperitetu i stiče se privid normalnosti, ipak posledice su takve da siromašne zemlje postaju još siromašnije. Veći deo sveta danas živi u siromaštvu, pokazuju podaci. Oko 63 odsto ljudi širom planete živi sa manje od 10 dolara dnevno.

Siromaštvo je jedan od glavnih pokretača industrije trgovine ljudima, koja godišnje prihoduje više od 152 milijarde dolara. U praksi žrtve trafikinga su osobe različitog porekla i socijalnog statusa. Međutim, siromašne i marginalizovane grupe su često na meti trgovaca ljudima, koji im naizgled nude šansu za bolji život. Mogućnosti racionalnog donošenja odluka, udaljavanje od opasnih situacija i procena rizika smanjene su u uslovima ugrožene egzistencije, kada ljudi nemaju sredstva da zadovolje osnovne potrebe.

Spona između siromaštva, beskućništva i trgovine ljudima je sve očiglednija, a nekoliko je načina na koji ljudi, najčešće žene i deca, mogu postati žrtve u lancu trafikinga. To se neretko dešava usled migracija iz područja ekstremnog siromaštva ili ratom zahvaćenih delova sveta u razvijenije zemlje, budući da su upravo trgovci ljudima ti koji im nude priliku da napuste dom i žive u boljim uslovima.

Jedan od scenarija je i da roditelji prodaju svoju decu trgovcima, ili ih dobrovoljno šalju s njima, zbog obećanja da će dobiti dobro obrazovanje, posao i adekvatne uslove. Žene mogu postati žrtve trgovine ljudima udajom da bi nakon toga otkrile da su prodate od strane svog muža i da su deo seksualne industrije. Kako bi pobegli od siromaštva i zaposlili se, i žene i muškarci mogu se javiti na lažne oglase i postati žrtve radne eksploatacije, usled prihvatanja odlaska u inostranstvo i ustupanja putnih isprava.

Međutim, veoma učestala praksa je da, dospevši u lanac trafikinga, ostaju da rade godinama zarobljeni u drugoj zemlji bez ikakvih prava i plate. U SAD-u žrtve trgovine ljudima su često regrutovane iz prihvatilišta za beskućnike, tako da ova grupa spada u ranjivu kategoriju koja je lako dostupna trgovcima ljudima, jer im je to način da prežive i imaju krov nad glavom. Brojne studije su otkrile da se stope trgovine ljudima među mladima koji doživljavaju beskućništvo kreću od 19 do 40 odsto.

Eksploatacija dece iz siromašnih porodica, zatim iz ugroženih i ratom zahvaćenih područja doprinosi razvoju mreže trafikinga. U okviru te mreže deca se najčešće iskorišćavaju za prinudnu prošnju, prinudni rad, prinudnu prostituciju ili prinudnu vojnu službu. U Srbiji je prema podacima RZSZ evidentirano 92 deteta ulice, ali su procene da ih ima mnogo više. Iako je ove godine usvojen Plan zaštite dece u uličnoj situaciji od nasilja, zanemarivanja i iskorišćavanja, ipak potrebna je sistemska podrška siromašnim porodicama koje žive na rubu egzistencije, kako bi se deca adekvatno zaštitila.

Unitas je u saradnji sa Prihvatilištem za decu pokrenuo projekat osposobljavanja dece koja su u sistemu socijalne zaštite za zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada, kako bi iz tog sistema izašli sa veštinama koje će im obezbediti zaposlenje. Na ovaj način smanjuje se rizik od migracija u potrazi za boljim životom, a ujedno i rizik od trgovine ljudima.

Svedoci smo da je na ulicama sve više dece koja prose. Zbog toga od velikog je značaja podizanje svesti javnosti o ovom problemu, institucija, centara za socijalni rad i pojedinaca koji mogu da trgovinu ljudima prepoznaju na ulici i prijave je.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, pozovite neki od sledećih brojeva:

• Srbija Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu 19833
• Srbija SOS Telefon +381 11 785 0000
• Evropski broj za nestalu decu +116 000
• SAD +1 888 373 7888

(Telegraf.rs/PR)