"Putinov poraz u Harkovu je njegov najveći izazov do sada": Stručnjaci kažu da mu je ostalo nekoliko opcija

Ruski predsednik Vladimir Putin proveo je više od dve decenije pažljivo pažljivo negujući svoju sliku snažnog spoljnopolitičkog stratega koji može da nadmudri zapadne lidere i vrati Rusiji nekadašnji sjaj.

Međutim, ta slika pretrpela je značajnu štetu proteklih nekoliko dana, jer je žestoka ukrajinska kontraofanziva u istočnoj Ukrajini razotkrila neadekvatnosti moskovskog master plana i primorala ruske trupe da se povuku.

Stručnjaci kažu da je ruski kolaps u regionu Harkova najveći izazov u Putinovoj karijeri, a da ruskom lideru ponestaje opcija.

Moskva je rekla da se radi o "pregrupisavanju", ali su rusku vojsku javno kritikovali brojni lojalisti Kremlja, uključujući čečenskog lidera Ramzana Kadirova.

Rusija je pretrpela značajne neuspehe ranije u sukobu - na primer kada je izgubila vodeći brod Crnomorske flote Moskvu ili kada je bila prinuđena da se povuče iz oblasti oko ukrajinske prestonice Kijeva.

Međutim, trenutna situacija mogla bi da bude mnogo veći problem za Putina, rekao je za CNN ruski politički analitičar Anton Barbašin.

- Povlačenje iz Kijeva je uokvireno kao gest dobre volje, nešto što su morali da urade da spreče civilne žrtve. Propagandna komponenta je uvek bila fokusirana na region Donbasa kao glavni prioritet, ali sada kada se ruske snage pomalo povlače iz oblasti Harkova i Luganske oblasti, bilo bi mnogo problematičnije objasniti ovo ako Ukrajina nastavi dalje, a ja ne vidim razlog zašto ne bi - rekao je on.

Kremlj je u ponedeljak rekao da je Putin svestan situacije na linijama fronta i insistirao je na tome da će Rusija postići ciljeve specijalne vojne operacije.

Međutim, operacije su otežane pobedama Ukrajine u susednom Harkovu, a sam Putin je kritikovan. U ponedeljak su poslanici iz 18 opštinskih okruga u Moskvi, Sankt Peterburgu i  Kolpinu pozvali na Putinovu ostavku, navodi se u peticiji sa listom potpisa postavljenoj na Tviteru.

Koje su mu opcije ostale?

Stručnjaci kažu da se Putin sada suočava sa sve većim pritiskom da odgovori silom. Uticajni ruski nacionalistički i proratni glasovi sve više pozivaju na radikalne korake, uključujući punu mobilizaciju i pojačane udare na ukrajinsku civilnu infrastrukturu, a neki čak sugerišu i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.

- Generalno postoji prilično otvoren osećaj panike među ruskim proratnim analitičarima i glasovima - rekao je Barbašin.

Kremlj je do sada odbacivao ideju o masovnoj mobilizaciji, a posmatrači Rusije veruju da je malo verovatno da bi Putin pozvao na nju, jer je svestan da bi se takav potez verovatno pokazao nepopularnim i da bi se smatralo priznanjem da je specijalna vojska operacija, u stvari, rat.

Putin je prošlog meseca potpisao dekret kojim se povećava broj vojnog osoblja na 1,15 miliona, dodajući 137.000 službenog osoblja, ali analitičari kažu da će Rusiji verovatno biti sve teže da regrutuje.

Institut za proučavanje rata istakao je u nedelju da su se neke regionalne vlasti suočile sa kritikama zbog njihovog nastojanja da regrutuju vojnike po ugovoru i dobrovoljce za borbu u Ukrajini.

Puni obim nedavnih dobitaka Ukrajine, i njena sposobnost da ih zadrži, još uvek je nejasan. Ali stručnjaci kažu da ako se ukrajinska kontraofanziva nastavi sličnim tempom, Putinu će biti sve teže da se predstavi kao jak strateg.

- To je najveći izazov sa kojim se suočava kao predsednik i sa kojim se Rusija suočava kao nezavisna država nakon raspada Sovjetskog Saveza - rekao je Barbašin.

Prirodna briga je da bi mogao da preduzme radikalne korake da potvrdi svoj autoritet.

- To vrši pritisak na Putina da ili uspostavi vođstvo kroz značajne kadrovske promene ili da promeni vođenje rata - rekla je za CNN Melinda Haring, zamenica direktora Evroazijskog centra pri Atlantskom savetu.

Haring je rekla da bi Putin mogao da izvrši neke kadrovske promene, ali da zbacivanje osoblja visokog profila obično nije njegov stil.

Putin bi takođe mogao da sluša glasove iz Rusije i da pojača napade na isporuke oružja i kritičnu infrastrukturu, ili da pokrene više sajber napada, ali bi na taj način rizikovao još snažniju odmazdu.

- To nije sjajna opcija, jer bi mogla da učvrsti već snažnu odlučnost Ukrajine i rizikuje eskalaciju sa Zapadom - rekla je ona.

Najbolja opcija za Putina u ovom trenutku bila bi pritisak na pregovore i odlaganje, rekla je Haring.

Moskva je već napravila neke probne korake u tom pravcu. U iznenađujućoj izjavi u ponedeljak, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ukazao je da bi Moskva možda bila voljna da pregovara sa Ukrajinom.

- Predsednik je rekao učesnicima sastanka da mi ne poričemo pregovore, ali oni koji to poriču treba da shvate da što duže odlažu ovaj proces, biće im teže da pregovaraju sa nama - rekao je Lavrov, a prenosi Tass.

Haring je rekla da bi insistiranje na pregovorima omogućilo Rusiji da zaustavi ukrajinski napredak i "nastavi sa mobilizacijom u senci i pregrupisavanjem". Međutim, Kijev je jasno stavio do znanja da će odbiti pregovore koji bi uključivali da Ukrajina odustane od bilo koje svoje teritorije.

Ono što stručnjaci kažu da je neizbežno jeste da će Kremlj nastojati da odbaci krivicu za neuspelu operaciju. Za sada, propagandna mašina se uglavnom drži uobičajenog narativa.

- Ruski medijski narativ krivi NATO i Zapad za pružanje podrške koja je dovela do dramatičnog napretka Ukrajine u Harkovu i Donbasu - rekla je Haring.

Nejasno je šta će Kremlj dalje da uradi. Ono što je ipak jasno jeste da će Putinova odluka da napadne Ukrajinu - i šta god da izabere da uradi sledeće - definisati njegovo nasleđe.

(Telegraf.rs)