"Dan koji je zauvek promenio SAD": Prošla je 21 godina od napada na Kule bliznakinje

Prošla je 21 godina od teroristički napada na SAD. Napadi 11. septembra 2001. bili su niz od četiri koordinisana teroristička napada islamističke terorističke grupe Al Kaide na Sjedinjene Američke Države.

Četiri komercijalna aviona, koji su poleteli sa tri različita aerodroma na severoistoku Sjedinjenih Država, otelo je za vreme leta 19 terorista Al Kaide, koji su izveli napade u tri grupe po pet i jednoj grupi od četiri osobe.

U 08.45 časova po lokalnom vremenu u Njujorku, avion Boing 767, let 11 Amerikan erlajnsa, brzinom od 785 km/h zabio se u severnu kulu svetskog trgovinskog centra između 94. i 98. sprata.

U prvom času događaj se smatrao tragičnom nesrećom, međutim, kada se u 09:03 časova još jedan avion Boing 767 (let 175 Junajted erlajnsa) zabio u južnu kulu STC-a brzinom od 950 km/h između 78. i 84. sprata, bilo je jasno da se radilo o terorističkom napadu, a predsednik Džordž V. Buš je nazvao događaje „nacionalnom tragedijom“.

Kule bliznakinje su počele da se evakuišu i prva kola hitne pomoći su krenula u njihovom pravcu. Svi tuneli i mostovi koji vode u Menhetn su bili zatvoreni.

U 09:37 izvršen je treći napad, avion Boing 757, na letu 77 Amerikan erlajnsa zabio se u zapadno krilo Pentagona, američko ministarstvo odbrane u glavnom gradu Vašingtonu.

Vazdušni prostor SAD je očišćen i svi su letovi preusmereni u Kanadu. Evakuisani su Bela kuća, Stejt department i Američki kongres.

U 10:03 avion Boing 757, na letu 93 Junajted erlajnsa, pao je jugoistočno od Pitsburga u Pensilvaniji (kraj mesta Šenksvil). Pretpostavlja se da su putnici, kad su čuli za napade na STC i Pentagon, verovatno onemogućili teroriste, što je uzrokovalo pad.

U 10:05 časova srušila se južna kula STC-a i zatrpala preko 350 vatrogasaca i 60 policajaca koji su spasavali ljude u njemu. Soliter se srušio zbog toga što je požar rastopio nosivu čeličnu konstrukciju.

Uskoro nakon toga evakuisana je zgrada UN-a i Njujorška berza.

U 10:29 potpuno se srušila i severna kula Svetskog trgovinskog centra nakon čega je celi južni Menhetn bio obavijen gustim dimom. Počela je masovna evakuacija Njujorka koju je naredio tadašnji gradonačelnik Rudolf Đulijani.

Obe kule od 110 spratova urušile su se za 1 sat i 42 minuta, što je dovelo do urušavanja ostalih struktura STC-a, uključujući Svetski trgovinski centar 7, i značajno oštećenje okolnih zgrada.

Žrtve se broje u hiljadama: 265 putnika u četiri aviona, 2.595 žrtava uključujući i 343 vatrogasca, 23 njujorška policajca i 37 lučkih policajaca u STC-u i 125 civila i vojnog osoblja u Pentagonu, i pored najmanje 10 milijardi dolara u infrastrukturi i materijalnoj šteti.

Ukupno na Menhetnu je oštećeno 25 zgrada. Komunikacijska oprema kao što su radio, televizijski i mobilni predajnici su bili neupotrebljivi. U Vašingtonu, deo Pentagona je teže oštećen požarom i jedan deo zgrade se srušio.

Američki i kanadski civilni vazdušni prostori bili su zatvoreni do 13. septembra, dok je trgovina na Vol stritu bila prekinuta do 17. septembra. Usledila su mnoga zatvaranja, evakuacije i otkazivanja iz poštovanja ili straha od daljnjih napada.

Optuživši za organizovanje napada Osamu bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, SAD su 7. oktobra počele sa bombardovanjem Avganistana.

Motivi napada

Neposredno pre američkih predsedničkih izbora 2004, Bin Laden je snimljenom izjavom javno priznao umešanost Al Kaide u napade na Sjedinjene Države, iako je to negirao pre toga više puta.

Priznao je svoju neposrednu vezu s napadima i kao razlog izvođenja naveo je: "Borili smo se protiv vas jer smo slobodni… i želimo da vratimo slobodu našem narodu. Dok vi podrivate našu sigurnost, mi podrivamo vašu".

Još jedan video-snimak koji je dobila Al Džazira u septembru 2006. prikazuje Bin Ladena sa Ramzijem ibn el Šibom, kao i sa dva otmičara, Hamzom el Gamdijem i Vailom el Šehrijem, dok se pripremaju za napad.

SAD nikada nisu zvanično podigle optužnicu protiv Bin Ladena za napade 11. septembra, ali on je bio na spisku FBI-ja najtraženijih za bombaške napade na američke ambasade u Der es Salamu u Tanzaniji i Najrobiju u Keniji.

Nakon desetogodišnje potrage, američki predsednik Barak Obama objavio je da su Bin Ladena ubile američke specijalne snage u njegovom kompleksu u Abotabadu u Pakistanu 1. maja 2011. godine.

Al Kaida i Bin Laden su kao neposredni povod napada naveli američku podršku Izraelu, prisustvo američkih trupa u Saudijskoj Arabiji i sankcije Iraku

I pored činjenice da vladajuće strukture u većini islamskih zemalja osuđuju delovanje Al Kaide i sprovode određene mere borbe protiv terorista, značajan procenat javnog mnjenja u mnogim islamskim zemljama daje podršku Al Kaidi.

Al Kaida i Osama bin Laden

Preteča Al Kaide bila je MAK –Služba za podršku, koju je u Pešavaru na avganistanskoj granici osnovao Jusuf Azam.

Osnovana je sa ciljem da u ratu protiv nevernika i komunista prikuplja finansijsku pomoć i organizuje borbenu obuku za dobrovoljce iz celog sveta koji su spremni za učešće u džihadu i da daju život "na Alahovom putu".

Osama bin Laden je 1984. osnovao specifičnu instituciju Bait ul-Ansar (Kuća pomagača), koja je najpre unapredila Azamove potencijale za podršku dolazećim avganistanskim Arapima, a kasnije je predstavljala temelj za formiranje međunarodne mreže Al Kaida.

Posle Azamovog ubistva 1989, Osama se kao heroj vratio u Saudijsku Arabiju nudeći svoje borce za proterivanje neverničkih, uglavnom američkih trupa.

Vođe Al Kaide i Osama tvrde da SAD i Velika Britanija vrše ugnjetavanje muslimana.

Osama je naišao na dobar prijem u Sudanu, nakon odbacivanja njegovih ideja u Rijadu, u kome su i skovani planovi za prvi ozbiljan teroristički napad na američke ambasade u Tanzaniji i Keniji.

Bin Laden je pružao vođstvo i finansijsku podršku u napadu 11. septembra i bio je uključen u odabir učesnika.

U početku je odabrao Navafa el Hazmija i Halida el Mihdara, obojicu iskusnih džihadista koji su se borili u Bosni i Hercegovini.

Obojica su slabo govorili engleski, loše se pokazali na časovima letenja i na kraju su poslužili kao sekundarni („mišićni”) otmičari.

Krajem 1999. Osama je odabrao drugu grupu muškaraca jer su obrazovani, govorili su engleske i imali su iskustvo života na Zapadu, a jedan od njih je već imao dozvolu komercijalnog pilota.

Postoji ideja da su otmičari odabrali 11. septembar (9/11) kao datum napada zbog sličnosti sa 9-1-1, telefonskim brojem za prijavljivanje hitnih slučajeva u SAD.

Međutim, Lourens Rajt smatra da su otmičari odabrali taj datum jer je 11. septembra 1683. poljski kralj započeo bitku koja je odbacila muslimansku vojsku Osmanskog carstva, koja je pokušavala zauzeti Beč.

Za Ladena ovo je bio datum kada je Zapad stekao izvesnu dominaciju nad islamom, a napadom na ovaj datum se nadao da će napraviti korak u islamu „pobedivši” u ratu za moć i uticaj širom sveta.

(Telegraf.rs)