Kraj zabave? Šta čeka Borisa Džonsona i podeljene Torijevce posle izbora novog premijera

Velika Britanija je danas dobila novog premijera, Liz Tras, koja je nasledila Borisa Džonsona na toj poziciji kao i na čelu Konzervativne partije. Postavlja se pitanje: šta sada čeka sada već bivšeg premijera?

- Mislim da on iskreno veruje da je mudro da ga ne smatramo izuzetkom, onim koji bi trebalo da bude oslobođen mreže obaveza koje vezuju sve ostale - napisao je Martin Hamond, nastavnik Borisa Džonsona u Itonu, u pismu upućenom Džonsonovom ocu Stenliju, kako beleži biografija Endrua Gimsona. Kada istoričari utkaju prvi ubod u Džonsonovo političko nasleđe, reči se neće mnogo razlikovati.

Preporučujemo

Neki Torijevci procenjuju da vredi ono što su nazvali svojim "dogovorom sa đavolom". Na kraju krajeva, Džonson je "izvršio Bregzit" (osim delova, kao što je protokol Severne Irske, koji još uvek nisu "gotovi"). Ipak, njegov politički epitaf neće se odnositi samo na Bregzit, jer je u sramoti oteran iz Dauning strita nakon što je više puta kršio pravila o standardima u javnom životu. Karakteristike koje su bile privlačne njegovoj partiji i mnogim glasačima - kao figuri protiv establišmenta koja je buldožerom probila Bregzit - postale su njegova "Ahilova peta" kada su se obe grupe umorile od kršenja pravila kako bi zaštitile prijatelje kao što su Oven Paterson i Kris Pinčer, i poricanja stvari koje su bile istina, kao što su zabave u Dauning Stritu tokom karantina.

Posle reakcije, mogli smo očekivati da će konzervativci krenuti u suprotnom smeru, piše Independent, kao što stranke često rade kada menjaju lidere. Ali to se nije desilo. Kandidat za promenu trebalo je da bude Riši Sunak, koji je ponudio stabilnost, kompetentnost i povratak fiskalnom konzervativizmu. Ali 160.000 članova Torijevaca imalo je druge ideje. Oni su više voleli drugu figuru sa mnogim Džonsonovim kvalitetima u Liz Tras, koja je, uprkos tome što se pridružila kabinetu pre nego što je Sunak postao poslanik, uspela da se prikaže kao kreatorka promena.

Dok je nudila promenu, Trasova se takođe pozicionirala kao "Borisov kontinuitet", ispravno procenivši da je odlazeći premijer zadržao snažnu podršku Torijevaca. Sunak je smatran zabadačem u leđa tako što je podneo ostavku na mesto kancelara (nepoštena etiketa jer je 60 ministara dalo ostavku, ali jedan je ostao).

Tras neće želeti da bude "Borisov kontinuitet" u jednom smislu. Ona će želeti da izbegne njegov haotičan stil vladavine. Ona će ući sa jasnim ciljevima, ali za njihovo prevođenje u politike, umesto da je udaraju događaji, biće potrebna gvozdena volja i odlučnost, kao i veoma jak vrhunski tim ministara i savetnika.

Test će biti njen odgovor na krizu životnog standarda, i to odmah. Među poslanicima Torijevaca postoje stvarni strahovi da, iako pomaže domaćinstvima sa niskim prihodima i donosi poreske olakšice koje nesrazmerno pomažu onima koji bolje žive, ona neće učiniti dovoljno za "stisnutu sredinu". Potreba da se potroše milijarde na pomoć ljudima i preduzećima sa njihovim računima otežaće Tras da održi obećanja od 50 milijardi funti koja je dala tokom takmičenja. Njena dilema je da desničarski saveznici neće hteti nikakvo povlačenje od njene agende sa niskim porezima i niskim propisima, ali da bi je sprovela i zadužila pod kontrolom, možda će morati da smanji javnu potrošnju, koja bi bila nepopularna kod birača.

Tras će biti pred izazovom upravljanja partijom koji će biti otežan zbog Džonsonovog prisustva u zadnjim klupama. Želeo je da ona pobedi Sunaka, ali njegov pravi izbor za vođu Torijevaca bio je on sam. On nije gledao na Tras kao na svog omiljenog naslednika: od nje je naterao ministra spoljnih poslova da stvori protivtežu Sunaku i, kada je kasnije dodao Bregzit, njeni saveznici su to videli kao "otrovni putir".

Džonson je već prepravio istoriju, tkajući narativ da je bespotrebno svrgnut u državnom udaru. Nema veze što je 72 odsto javnosti imalo negativan stav o njemu i da nijedan premijer ne može da preživi bez poverenja svojih poslanika, piše Independent.

Džonsonov "hasta la vista, baby" oproštaj i izjava da je njegova misija "za sada u velikoj meri ispunjena" podstakli su ideju da će se vratiti, poput njegovog heroja Vinstona Čerčila, koji se vratio šest godina nakon što je izgubio izbore 1945. Ankete pokazuju da mnogi članovi Torijevaca žale zbog Džonsonovog odlaska, a birači Torijevaca ga više vole nego Tras i Sunak. Njegovi pomoćnici pokušavaju da zastraše odbor koji istražuje da li je lagao parlament zbog Partigejta (i da bi mogao da okonča svoju poslaničku karijeru).

Džonsonovo stanje Trampovog poricanja opasno je za Tras i otrovno za Torijevce, produžavajući podele koje ona želi da okonča. Ako Tras zadese teška politička vremena, kao što će ona morati da uradi tokom ekonomske krize, Džonsonovi pomoćnici bi bili u iskušenju da kažu da bi on prošao bolje. Priča o povratku bi postala sve glasnija. Ako bi se Torijevci suočili sa izbornim porazom, da li bi ponovo mogli da odustanu od nepopularnog lidera i da se u očaju okrenu Džonsonu, kao što su to učinili 2019? Razumni torijevski poslanici sigurno ne bi imali ništa od toga, plašeći se reakcije javnosti na povratak lidera koji je sramotno podneo ostavku? Iako je malo verovatno da se to desi, "fantasticna" ideja se ne može u potpunosti isključiti dok još postoji u glavama Džonsona i njegovih preostalih sledbenika. Ovo čini ionako zastrašujući zadatak Liz Tras još težim.

Zbog toga neki Torijevci misle da Tras neće postati još jedna Margaret Tačer već drugi Ijen Dankan Smit. Kao i Tras, uživao je podršku samo trećine poslanika Torijevaca u njihovom konačnom glasanju kada je izabran 2001. U glasanju članova pobedio je i bivšeg kancelara koji je bio popularniji od njega među poslanicima (Kenet Klark). Dankan Smit nikada nije dobio poverenje svojih poslanika, koji su ga zbacili dve godine kasnije. Zloslutno za Tras, jedan bivši ministar je rekao: "Vidim da se istorija ponavlja. Ali ne treba potceniti njenu odlučnost da napiše drugačiju verziju".

(Telegraf.rs)