Kako je Putin "umešan" u najveći šverc kokaina u Rusiji: Drogu vrednu 100 miliona prenosili u konzervama mesa

Čovek u teškoj zimskoj uniformi liznuo je mali prst, umočio ga u paket veličine šake koji su njegovi podređeni upravo otvorili i, prekrivenog belim prahom, prineo ga ustima.

- Gorko je. Trne jezik - rekao je, a zatim su svi u prostoriji počeli da se smeju.

Preporučujemo

Bilo je to u februaru 1993. godine u Sankt Peterburgu, a čovek u vojnoj uniformi uzimao je uzorak onoga što će se kasnije ispostaviti kao najveća zaplena kokaina u istoriji Rusije. Nešto više od tone kokaina, čija je vrednost bila procenjena na više od 100 miliona dolara, prošvercovano je u konzervama sa govedinom koje su poslate iz Kolumbije, a u Rusiju su stigle preko Finske.

Čovek čiji su agenti zaplenili drogu bio je Viktor Čerkezov, koji je u vreme SSSR-a bio poznat kao nemilosrdni istražitelj KGB-a. On je bio i čovek od poverenja kolege iz KGB-a i zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga- neupadljivog špijuna, a potom zvaničnika, a sadašnjeg predsednika Rusije Vladimira Putina.

Na konferenciji za novinare Čerkezov je tada rekao da će nakon zaplene biti pokrenut proces protiv više osoba, kao i da će zaplenjeni kokain biti prenamenjen u medicinske svrhe.

Međutim, ovaj slučaj se u Rusiji nikada nije našao pred sudom. Čerkesovljeva kancelarija zaustavila je istragu sedam meseci kasnije, uz obrazloženje da su glavni osumnjičeni pobegli iz zemlje.

Tri decenije kasnije, ostaje nejasno šta su tačno zvaničnici uradili sa 1.092 kilograma kolumbijskog kokaina, čiju su rutu pratile vlasti više zemalja, među kojima su Nemačka i Izrael, koji su na kraju i osudili nekoliko svojih državljana zbog trgovine narkoticima.

Medij koji je vodila Čerkezovljeva supruga kasnije je objavio da je droga poslata u jednu ustanovu da se od nje proizvode lekovi. Međutim, autor članka priznao je da su mu u toj ustanovi stavili povez preko očiju i on nije siguran da je zaista video kokain.

Zaplena kokaina i misterija nestale droge od tada su bile predmet novinarskih istraživanja, a čule su se i brojne spekulacije na ovu temu.

Ozloglašeni vođa kriminalne grupe iz Sankt Peterburga tvrdio je da je o preuzimanju zaplenjene droge pregovarao lokalni policajac koga je Putin kasnije imenovao na višu državničku funkciju. Bivši službenik KGB-a koji je pobegao na zapad 2015. godine tvrdi da je i sam Putin bio umešan u šverc droge. Nijedna od ovih tvrdnji, međutim, nikad nije dokazana.

Međutim, nova istraga koju su sproveli novinari "Current Time- a" i "Radija slobodna Evropa" otkrila je dokaze koji ukazuju na višestruke veze između pojedinaca koji su umešan u slučaj šverca kokaina iz 1993. godine i kancelarije gradonačelnika Sankt Peterburga. Zamenik gradonačelnika i šef Komiteta za međunarodne odnose u to vreme bio je aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin.

Novinari su tokom istraživanja intervjuisali dve osobe koje su direktno povezane sa izraelskom istragom o mreži krijumčarenja. Novinari su takođe pregledali izraelske istražne dokumente, izveštaje ruske policije, kao i video snimke i brojne novinarske tekstove.

Izraelski osuđenik tvrdi da je u dokumentaciji koju je nosio za pošiljku kokaina kao primalac bio naveden sanitarni inspektor u vladi Sankt Peterburga, kao i da je službenik gradonačelnikove kancelarije delovao kao posrednik.

Svedok u ovom procesu rekao je novinarima da se uhapšeni biznismen sastao sa Putinovim šefom, gradonačelnikom Sankt Peterburga Anatolijem Sobčakom, dok je viši inspektor rekao da su krijumčari kokaina bili povezani sa drugim slučajem šverca u kom je osuđen Putinov saradnik.

Čerkezov je ostao blizak Putinu, koji ga je 2003. godine imenovao za glavnog ruskog službenika za borbu protiv narkotika, nakon što je tri godine služio kao izaslanik ruskog predsednika u Severozapadnom saveznom okrugu. Čerkezov od 2010. godine ne obavlja nijednu državnu funkciju.

Ni Čerkezov ni ruska Federalna služba bezbednosti, gde je radio kao visoki službenik i gde je Putin obavljao funkciju direktora tokom 1998-99. godine, odbili su da komentarišu ove navode.

"Službena" porudžbina mesa (sa kokainom)

Čovek koji je imao zadatak da vodi dokumentaciju za pošiljku kokaina bio je Šemtov Mihtavi, izraelski kriminalac koji se sada navodno kaje za svoja dela.

Mihtavi je u jesen 1992. godine živeo u Holandiji kada ga je jednog dana pozvao stari prijatelj. Izraelski saradnici tog prijatelja upravo su u Kolumbiji počeli da sarađuju sa ozloglašenim Kali kartelom, koji su vlasti u SAD označile kao "najmoćniju organizaciju za trgovinu kokainom na svetu".

- Trebalo je da dobijem oko četiri ili pet miliona dolara - rekao je on u intervjuu koji je dao krajem prošle godine.

Mihtavijeva kriminalna karijera počela je veoma rano. Nakon što su mu se roditelji razveli tokom 1960-ih, on je lutao gradom i počeo da krade sa drugim maloletnim prestupnicima u Tel Avivu. Njegovo prvo hapšenje dogodilo se 1974. kada je imao 22 godine. Od svojih 70 godina, čak 32 je proveo iza rešetaka.

Mihtavi je izneo nekoliko tvrdnji o akciji iz 1993. godine za koju je i dalje on jedini izvor. Novinari su, međutim, došli do delimičnih potvrda iz nekoliko drugih nezavisnih izvora.

Krajnja destinacija za pošiljku kokaina navodno je bila Holandija. Prema navodima osuđenog kriminalca i prema transkriptu njegovog ispitivanja pred izraelskom policijom, u koji su novinari imali uvid, upravo je Mihtavi trebalo da sredi dokumentaciju za pošiljku.

Sankt Peterburg Foto: Pixabay

Ideja da droga prođe kroz Rusiju, potekla je od njegovog izraelskog saučesnika Amosa Sulamija, koji je imao dobre veze u Rusiji. Iako sama Rusija u to vreme nije bila veliko tržište kokaina, južnoamerički karteli smatrali su je primamljivom tranzitnom tačkom ka Zapadnoj Evropi, zbog njene slabe bezbednosne kontrole, nakon raspada SSSR-a.

Vlasti više zemalja, uključujući Izrael i Nemačku, tajno su nadgledale pošiljku kokaina u takozvanoj Operaciji Akapulko. Ruskim vlastima dojavljeno je da pošiljka stiže.

Ali svaka nada da će kokain biti praćen do konačnog odredišta u Zapadnoj Evropi i da će to značiti iskorenjivanje organizatora i saučesnika na celoj ruti praktično je propala kada su 16. februara 1993. godine na granici sa Finskom ruski agenti zaplenili kontejner.

Na konferenciji za novinare u Sankt Peterburgu, nedelju dana kasnije, Čerkesov je sedeo za stolom na kome su se nalazile konzerve govedine marke "Bloni" u kojima je kokain krijumčaren.

Na stolu je bio i paket. Mihtavi je rekao da je to jedan od paketa kokaina koje je kartel Kali dodao u pošiljku kao poklon za krijumčare.

- Znam da je bilo nekoliko takvih paketa - rekao je on u pomenutom intervju.

Nakon raspada SSSR- a Sankt Peterburg se suočio sa ozbiljnom nestašicom hrane, što je gradsku vlast navelo da traži različite mogućnosti, kako bi nadomestili nedostatke.

Mihtavi kaže da su dokumenti čije nabavljanje je pomogao uključivali i jedan u kojem se navodi da je administracija Sankt Peterburga, pod Putinovim šefom, gradonačelnikom Anatolijem Sobčakom, naručila pošiljku govedine umesto koje je dopremljen kokain.

Advokat Kali kartela, koga je Mihtavi nazivao "doktorom", tražio je dozvolu za pošiljku od gradskih sanitarnih vlasti. Mihtavi kaže da je pribavio neophodne papire. Oni povezuju pošiljku kokaina sa gradskom sanitarnom službom Sankt Peterburga, koju Mihtavi spominje kao "sanitarno odeljenje".

RSE nije mogao nezavisno da potvrdi ovu tvrdnju.

Kompanija za logistiku i kabinet gradonačelnika

U vreme zaplene kokaina, u jednoj zgradi udaljenoj od zdravstvenog odeljenja u Sankt Peterburgu, za koju je Mihtavi rekao da se nalazi u evidenciji pošiljki, radila je logistička kompanija koju je osnovao istaknuti izraelski biznismen.

Kompanija se zvala Eurodonat, a njen vlasnik bio je poznati biznismen Oskar Donat.

Eurodonat bila je jedna od brojnih kompanija koje je zvanično registrovao Komitet za spoljne ekonomske odnose Sankt Peterburga, a Sobčak je u junu 1991. godine imenovao Putina da vodi upravo taj komitet.

Prema tadašnjim novinskim izveštajima, Donatov carinski centar bilo je krajnje odredište na koje je trebalo da stigne kontejner sa pomenutim kokainom skrivenim u konzervama govedine.

Sergej Jakovljev, jedan od Čerkezovljevih kolega rekao je u novembru 1993. godine za Jerusalem post da je Donat nastavio da putuje u Rusiju i nakon zaplene kokaina i da je o tome dao zvaničnu izjavu.

- Donat je priznao da poznaje dvojicu osumnjičenih koji su kasnije uhapšeni, od kojih je jedan osuđen u Izraelu, ali je negirao svaku vezu sa drogom - rekao je Jakovljev.

Međutim, u septembru 1993. godine Donat je uhapšen u Izraelu pod sumnjom da je organizovao šverc kokaina u Rusiji i sud u Tel Avivu odredio mu je pritvor.

Dok je izraelski sud na kraju osudio Mihtavija i još četiri osobe zbog krijumčarenja kokaina, optužbe protiv Donata su na kraju odbačene zbog nedostatka dokaza.

Optužbe protiv Dmitrija Seljuka, jedinog osumnjičenog kojeg su uhapsile ruske vlasti, takođe su odbačene. Seljuk, koji je od tada postao poznati fudbalski agent, bio je jedan od osumnjičenih za koje je Donat priznao da ih poznaje.

- Nikad nisam bio u vezi s njim i ne poznajem ga, to sam samo pročitao u novinama - rekao je Mihtavi.

On je dodao da je detalje o zapleni kokaina čuo od prijatelja, dok se krio u Holandiji, nekoliko meseci pre nego što je uhapšen.

Novinari su pokušali da dobiju komentar od Seljuka, ali im je on telefonskim putem dao kratak komentar.

- Ne želim da komentarišem tu glupost - rekao je on.

(Telegraf.rs)