Potresne ispovesti ljudi koje su kao dečake zlostavljali sveštenici: "Otkopčao bi me i ljubio tamo dole"

Svaki put kada Bautista (nije pravo ime, prim. aut.) prođe kraj Jezuitske škole u Barseloni, oseća kako mu se želudac okreće.

Bivši učenik ove škole kaže kako nijedna nedelja, u proteklih 50 godina, nije prošla a da se ne seti kako ga je brat Emilio Benedeti zvao u svoju kancelariju gde ga je seksualno zlostavljao, ili ga vodio u letnji kamp, gde je nasilje bilo još gore, piše El Pais.

Preporučujemo

Nije se Bautista jedini žalio. Novinari su istragu o Benedetiju počeli 2018. godine i od tada su prikupili svedočenja nekoliko žrtava. Benedetija najmanje 13 maloletnika optužuje da ih je zlostavljao u školi u periodu od 1969. do 1973. godine.

Bivši učenik Alehandro de Gregorio potvrđuje da je prisustvovao nemilim scenama.

- Neke đake je terao da subotom popodne dolaze u školu, da im nešto objasni. Svi bismo se tresli, jer smo znali šta će da se desi. Mene nikad nije pozvao, ali svi koje jeste rekli su istu stvar. Uzeo bi knjigu iz anatomije i objašnjavao bi reproduktivni sistem, a onda bi sebe dodirivao - priča Alehandro.

Tokom letnjeg raspusta između školske 1969. i 1970. godine, De Gregorio je putovao u Salardu na Pirinejima, da bi pohađao časove engleskog, kurs koji su organizovali Jezuiti, a Benedeti bi držao časove.

- Svaku noć prišao bi da pipka određenu decu. Svi smo to znali. Nisam hteo da ostanem tamo i zvao sam roditelje da ih zamolim da se vratim, govoreći da moram da učim. Kada sam stigao kući rekao sam im sve. Potom sam saznao da su išli u školu da se žale, ali sveštenici ništa nisu uradili - kaže on.

Nekoliko godina kasnije, Benedeti je prebačen u školu Joan Peleri u Barseloni gde je bio do 1985, a u periodu od 1983. do 1985. godine istovremeno je radio u Nacionalnoj školi Majorke.

U Brisel je otišao 1985, gde je sve do 1998. radio na "Foyer Catholique Européen" i "Arbeitstelle der Jesuiten im Bistum Aachen".

Potom se vratio u Kataloniju, gde je živeo sve do smrti 2019. godine. Za to vreme sarađivao je sa nekoliko institucija i organizacija.

Ne zna se tačan broj žrtava

Nije Benedeti jedini koji se sumnjiči za zlostavljanje. Čak 130 članova reda Isusa optuženi su da su zlostavljali maloletnike proteklih decenija. Dokazi za više od polovine dostavljeni su prošle godine Vatikanu i nadležnim crkvenim institucijama u Španiji u junu prošle godine.

Postoje indicije da je broj žrtava mnogo veći.

Družba Isusova je bila jedna od prvih koje su sprovele internu istragu o slučajevima pedofilije počinjene unutar njenih zidova. Računovodstvo reda, u dva izveštaja objavljena početkom 2021. i sredinom 2022. godine, navodi 84 žrtve koje su pretrpele zlostavljanje od 68 jezuita i četiri laika koji su radili za red. Međutim, osim davanja ovih brojki, odbili su da prijave relevantne podatke o svakom slučaju, kao što su inicijali optuženog ili mesto gde su se događaji odigrali.

Iz reda su objasnili da se slučajevi istražuju.

Najstariji slučaj datira od 1927. godine, a najskoriji od 2012. godine. Treba naznačiti da je od prvog slučaja više od 8.780 jezuita prošlo kroz kongregaciju.

Većina žrtava tvrdi da su se zlostavljanja događala u centrima za nastavu, tačnije u 25 centara u 19 provincija. U ovom trenutku red drži 68 centara širom Španije.

U nekima centrima ima nekoliko optuženih, kao što je škola Sant Ignasi de Sarria, gde je Benedeti predavao. Tamo je još šest jezuita: Hoze Soler, otac Kabanah, Pere Sala, Žozep Antoni Gari, Antoni Roige i Luis To. Ova poslednja dvojica su bili sveštenici kod kojih su Gregorijevi roditelji otišli ​​da upozore na Benedetijevo ponašanje.

Patnja zbog zlostavljanja pomešana je sa frustracijom koju Bautista i De Gregorio osećaju kada pomisle da ostali jezuitski profesori nisu uradili ništa pred onim što je, prema onome što tvrde, "bila javna tajna".

Što se tiče slučajeva škole Saria, jezuiti Katalonije su izvestili da je To 1992. godine osuđen na dve godine zatvora zbog zlostavljanja maloletnika i da ga je te godine poslat u Boliviju, gde je boravio do smrti. Pere Sala je smenjen 2019. godine, nakon što su dve žrtve podnele kanonsku tužbu i tužbu građanskim sudovima. Iste godine, red je takođe preduzeo mere predostrožnosti kod Roigea i otvorio crkveni postupak. Gari je napustio red 1971. godine, iako institucija priznaje da su postojale "glasine" da je zlostavljao maloletne osobe tokom 1960-ih, kako je izvestio El Periodico de Catalunia 2019.

Što se tiče Benedetija, red je objasnio da je pokrenut proces nakon što ih je El Pais krajem 2018. obavestio da istražuje ovaj slučaj, ali da je zatvoren nakon smrti optuženog u februaru 2019. Za Bautistu je ovaj odgovor nedovoljan.

- Nemam više noćne more, ali ih se sećam do šokantnih detalja. Ono što je škola Sant Ignasi u Barseloni uradila, ne samo meni već i mnogim drugima, trebalo bi da bude dovoljno da se ta ustanova zauvek zatvori - kaže on.

Još jedna priča o zlostavljanju je priča Hozea Luisa Blanka. Sa 15 godina počeo je da radi u sedištu Španske federacije veronauke (FERE) u Madridu. Bila je 1960. i Blanko je radio u popodnevnoj smeni, od 16 časova, kada u kancelarijama nije bilo mnogo ljudi.

Među njegovim svakodnevnim obavezama bilo je i dostavljanje pošte. Svakog popodneva je, kaže, odlazio u kancelariju tadašnjeg direktora federacije, jezuite Luisa Fernandeza, kako bi mogao da naznači kome treba da uruči prepisku. Tokom prvih meseci nije bilo čudnog ponašanja.

Posle sedam meseci, tvrdi Blanko, jeuzit je "prešao granicu".

- Sedeo je u svojoj stolici, a ja da do njega, čekajući da mi preda pošiljke. Tada je rukom prešao preko mojih prepona. Kada je video da se protivim prestao je - priseća se.

Međutim, narednog puta nije prestao. Blanko tvrdi da je Fernandez zaključao vrata, da je seo u stolicu i privukao ga sebi.

- Otkopčao mi je pantalone i počeo je da se trlja i da me ljubi tamo dole - tvrdi Blanko i dodaje da ga je otac Fernandez od tog dana zlostavljao svakodnevno naredne dve godine.

- Kada je sve bilo gotovo rekao mi je da ništa ne govorim, da me mnogo voli, dao mi je vino za pričest i slatkiše - priča Blanko.

Žrtva, koja danas ima 77 godina, kaže da se požalila glavnom svešteniku, ali da mu je zaprećeno da će biti izbačen ako nekom kaže šta se dogodilo.

Tada je rekao da mu nije preostalo ništa drugo, nego da napusti to mesto. Roditeljima je rekao da više ne želi da radi u toj kancelariji, ali im nije objasnio zašto. Otac je bio besan na njega, čak ga je terao da ide da se izvini ocu Fernandezu što ga napušta!

Da stvar bude gora, Fernandez mu je ljubazno rekao da su mu "vrata uvek otvorena, ako poželi da se vrati".

Kada je Dijego Montijel imao šest godina, sredinom 1970-ih, njegova majka je čistila jezuitsku školu San Hoze u Malagi. Dečak i njegova tri godine starija sestra, svakog popodneva su išli sa majkom u školu. Dok je ona čistila, kaže Montijel, odlazio je sam sa ocem Mondeharom. Sada ima 53 godine i kaže da se savršeno seća kancelarije u koju ga je jezuita odveo: ulazak u školu sa desne strane. Bila je velika, sa stolom ispred prozora.

- Fioke su mi privukle pažnju, neke od njih su imale brave i kada je ostao sam sa mnom dao mi je ključeve da ih otvorim. U njima su bili slatkiši - priča Dijego.

Nažalost, nisu slatkiši jedino što mu je ostalo u sećanju. I dalje se živo seća šta mu je sveštenik radio dok su bili samil. Kako se trljao o njega, dok je ovaj crtao za stolom i tragovi sasušene pljuvačke koje bi dečak imao po sebi kada sveštenik završi sa njim.

Montijel kaže da tada nije ni bio svestan šta mu se dešava.

- Terao bi me da idem u toalet zajedno sa njim. U isto vreme bismo vršili nuždu. Par puta me je terao da mu diram penis. Narednih 13 godina sam piškio u krevet, a da nisam znao zašto. Zlostavljanje je trajalo tri godine - priča Dijego.

Nikom nije smeo da kaže šta mu se događa, jer je bio u panici.

- Moja mama ga je idealizovala. Za nju je bio bog. Bio je nedodirljiv i veoma voljen u zajednici. Sećam se da sam 1992. morao da idem sa majkom na njegovu sahranu - kaže Montiel.

- Otac Mondejar je bio prva osoba koja je ukrala moje dostojanstvo, moju nevinost. Sve mi je ukrao - priča žrtva za El Pais.

(Telegraf.rs)