Šest meseci sukoba u Ukrajini: Slabi podrška Kijevu, a evo šta čeka svet u trećoj fazi rata

Posle nekoliko meseci gomilanja trupa i brojnih negiranja da se planira bilo kakav sukob, ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara saopštio da je pokrenuo specijalnu vojnu operaciju zbog "demilitarizacije i denacifikacije" Ukrajine. Na današnji dan pre šest meseci počeo je sukob u Ukrajini, kome se i posle toliko vremena još uvek ne nazire kraj.

Sukob je doveo do sankcijama protiv Rusije, zahtevima za članstvo u NATO Švedske i Finske i rast cena goriva i hrane u zemljama hiljadama kilometara od konfliktne zone. Ljudi koji su imali sreće da žive u delu zemlje koji nisu pogođeni napadima, bili su primorani da napuste svoje domove i pobegnu.

Blickrig verzija sukoba u Ukrajini propala je već u prvoj nedelji, a umesto njega počeo je sporiji rat do iscrpljenosti koji se vodi na jugu zemlje. Iako situacija nije ništa manje strašna, demokratskim vladama će možda u narednom periodu biti teže da ubede svoje stanovništvo u to, dok se budu borili sa rastom cena energenata i hrane, koji je najavljen za naredni period.

Iako se čini da je mesec sa najvećim brojem civilnih žrtvi iza nas, podaci pokazuju da na stotine ljudi svakog meseca strada u ovim sukobima, a veliki broj njih je povređen.

Milioni izbeglica iz Ukrajine nalaze se širom Evrope

Pre nego što je počeo sukob u Ukrajini procenjeno je da bi u slučaju eskalacije situacije iz države moglo da pobegne između milion i pet miliona ljudi.

Iako su se u početku ove brojke mnogima činile kao veoma visoke, prema podacima UNHCR-a od početka sukoba do sada Ukrajinu je napustilo 6,7 miliona ljudi, uglavnom žena i dece.

U ovom periodu zabeleženo je oko 11 miliona prelazaka ukrajinske granice i 4,7 miliona povratka na teritoriju Ukrajine.

Globalna podrška Ukrajini polako bledi

Užasi o kojima su strani, ali i domaći mediji izveštavali svakodnevno od početka sukoba zaokupirali su krajem februara i početkom marta svetsku javnost. U mnogim državama pored domaćih počele su da se viore i ukrajinske zastave u znak podrške.

Vlade zapadnih država poslale su Ukrajini više milijardi dolara humanitarne i vojne pomoći, a velliki broj njih uveo je i sankcije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, visokim državnim zvaničnicima i pristalicama Putinovog režima, među kojima su se posebno istakli brojni oligarsi kojima je zaplenjena imovima.

Iako se činilo da će sankcije pomoći u zaustavljanju krvoprolića to se na žalost nije dogodilo.

Mnogi analitičari ističu da će podrška i interesovanje ljudi za sukobe početi da jenjava, kako se rat bude odugovlačio. Ovo će, kažu stručnjaci, biti posebno izraženo kada se države budu borile sa rastom cena, koji se najavljuje za jesen i zimu.

U anketi koja je u maju sprovedena u deset evropskih zemalja 42 odsto ispitanika smatra da njihove Vlade posvećuju previše pažnje sukobima u Ukrajini u odnosu da probleme u njihovoj zemlji.

Putin pobeđuje u energetskoj bitki?

Izgledi sa energetskih tržišta su prilično sumorni. Havijer Blas piše da, bez obzira koji indikator koristite, Putin navodno pobeđuje u energetskoj bitki. Rusija i dalje zarađuje stotine miliona dolara svakog dana od prodaje nafte koji koristi za finansiranje vojske koja se bori u Ukrajini. To znači da Rusija može da priušti da se odrekne prihoda od prodaje prirodnog gasa i da izvrši još veći pritisak na Berlin, Pariz i London, koji se spremaju za ogromno povećanje cena energenata i nestašice hrane.

Referentna cena električne energije u Nemačkoj za godinu dana unapred skočila je u poslednjih šest meseci na najviši nivo i za sada nema znakova usporavanja.

Nemačka je uradila dobar posao u popunjavanju svojih zaliha gasa, a cilj od 95 odsto popunjenosti do novembra sada izgleda ostvariv.

Ali stručnjak Džulijan Li kaže da rizik od hladne, mračne zime sa nestankom struje ostaje veoma realan za mnoge države na evropskom kontinentu. To je zato što je fizička dostupnost samo jedan deo velike i složene jednačine, drugi je cena, a to postaje teško, piše Washington post.

Kosovo već nameće isključenja struje nakon što je njegovom distributeru ponestalo novca za uvoz struje iz Albanije. Tokom narednih šest meseci, verovatno ćemo videti da će više država slediti njihov primer, a Velika Britanija već planira restrikcije struje u januaru.

Švajcarska je i dalje neutralna i to je dobra stvar

Stav demokratskog sveta protiv sukoba u Ukrajini postavlja nezgodno pitanje o jednoj određenoj zemlji - Švajcarskoj.

Neutralnost je vekovima bila deo švajcarskog nacionalnog identiteta, ali može li ona zaista nastaviti da ostane neutralna?

Stručnjak Andreas Klut kaže da mora.

Na kraju krajeva, u jednom trenutku će morati da dođe do mira izemeđu zaraćenih strana, a za to je neophodno zaista neutralno okruženje.

Ženevsko jezero je trenutno najbolja opcija koju imamo, smatraju stručnjaci.

Šta nas očekuje u narednih šest meseci?

Kada sagledamo sve ove činjenice, ne možemo a da se ne zapitamo šta nas očekuje u narednom periodu.

Što se tiče ratovanja, analitičar Hal Brends je još ranije ovog meseca rekao da rat sada ulazi u odlučujuću treću fazu.

Da rezimiramo, prva faza je bila ruski neuspeli blickrig, a druga faza je bila nastojanje Moskve da zauzme celu oblast Donbasa duž granice sa Rusijom.

Treća faza će, smatraju stručnjaci, uključivati ukrajinsku kontraofanzivu na jugu. Ako uspe da povrati dovoljno teritorije, vreme će biti na njenoj strani.

Putin je, u međuvremenu, već pola godine bio toliko fokusiran na sadašnjosti da je zaboravio na budućnost. Ono što niko ne može da mu ospori je činjenica da je do sada uspeo da zadrži očiglednu podršku javnosti.

U suštini, to je zato što Rusi ne očekuju da će platiti cenu za ovaj sukob, smatraju politikolozi. Zemlja se suočava sa raznim problemima, posebno nakon što su mnoge svetske multinacionalne kompanije zatvorile svoja predstavništva u toj državi.

Može se sa sigurnošću reći da je poslednjih šest meseci promenilo mnoge živote, ali i svetski poredak nemerljivo.

Jedino što se sa sigurnošću može reći je da nas u narednih šest meseci očekuje isto to.

(Telegraf.rs)