Tigraj je trenutno najgore mesto na svetu: Zašto je tamo kriza koju porede sa katastrofom?

Tedros Adhanom Gebrejesus, direktor SZO, pre nekoliko dana je humanitarno krizu u Tigraju u Etiopiji nazvao "najvećom katastrofom na planeti zemlji". Pitajući zašto Međunarodna zajednica ne posvećuje dovoljno pažnje ovom problemu, Gebrejesus jre kao da je "možda razlog boja kože tamošnjih građana".

- Nigde u svetu šest miliona ljudi nije odsečeno od osnovnih usluga, od svog novca, od telekomunikacione mreže... Nije uskraćeno za hranu i lekove - rekao je on.

Svetski program za hranu je 19. avgusta saopštio da je konflikt u Etiopiji, koji je počeo u novembru 2020. godine, ostavio polovinu stanovništva Tigraja bez dovoljno hrane, kako humanitarne organizacije imaju problema da priđu ruralnim krajevima.

Etiopija je druga najmnogoljudnija zemlja u Africi i graniči se sa Eritrejom, Džibutijem, Sudanom, Somalijom i Kenijom. Zemlja je podeljena u deset regiona u skladu sa etničkim grupama. Oromo je najveća etnička grupa u zemlji, za njima sledi Amhara, i oni čine više od 60 odsto stanovništva zemlje koja broji 115 miliona stanovnika. Stanovnici Tigraja čine svega 6 do 7 odsto stanovnika, i oni su manjina.

Godine 1975. u Etiopiji je uspostavljen "Derg", marksistička vojna diktatura koju je podržavao Sovjetski Savez predvođen Mengistu Haile Mariamom i vladao je zemljom do 1991. godine, kada je zbačen.

Tigrajski narodno oslobađajući front (TPLF) formiran je kao mala etno-nacionalistička paravojna formacija i 70-ih i bazu ima na planinama Tigraja. Vremenom su porasli u opasnu silu, koja je igrala centralnu ulogu u borbi protiv diktature i predvodili su vladajuću koaliciju stranaka u zemlji — Etiopski narodni revolucionarni demokratski front (EPRDF) — skoro tri decenije.

Masakr u pravoslavnom manastiru u planinama: Verovali da su bezbedni u crkvi, onda je stigla vojska

Gerila TPLF-a smatrana je za ratne heroje u Adis Abebi kada je diktatura pala 1991. godine. Tadašnji lider Meles Zenavi postao je predsednik, a potom i premijer, i nadgledao je tranziciju zemlje od vojne vladavine na sistem etničkog federalizma - što je značilo da dok je vladajuća koalicija EPRDF držala vlast u Centru, regionalne stranke su imale određena ovlašćenja u etničkim provincijama.

Pod vodstvom Zenavija, Etiopija je prošla kroz ekonomsku transformaciju, ojačala je veze sa SAD i postala jedna od najvećih primaoca humanitarne pomoći. Takođe je uživala relativni mir među etničkim grupama, iako su se na granici sa Eritrejom vodile žestoke borbe.

Iako je većina članova pripadala tigrajskoj zajednici, TPLF je navodno imao značajan uticaj u koaliciji i u celoj zemlji.

Nakon smrti Zenavija 2012. godine, počela je da oseća netrpeljivost među etničkim grupama u Etiopiji.

EPRDF je u godinama svoje vladavine postajao sve autoritarniji i netolerantniji prema neslaganju, navodi se u dokumentu Istraživačke službe američkog Kongresa.

Nakon što su pobedili na izborima 2015. godine, koalicija se suočila sa otporom i nemirima koje su pokrenuli Oromos i Amhras i nemiri su trajali dve godine, što je dovelo do izbora novog lidera - sadašnjeg premijera Etiopije Abija Ahmeda.

Etnički Oromo je Ahmeda dočekao kao reformatora, koji je u prvoj godini vladavine okončao dugogodišnja neprijateljstva i rat sa susednom Eritrejom, ukinuo vanredno stanje, dao amnestiju hiljadama političkih zatvorenika, ukinuo ograničenja za medije, smenio vojne i civilne vođe koji su se suočili sa optužbama za korupciju i druga krivična dela. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 2019. za svoje napore u uspostavljanju mira.

Šta je dovelo do konflikta koji i danas traje?

Stvari su počele da se menjaju u narednim godinama Ahmedove vladavine.

Krajem 2019, bivši obaveštajac i softverski inženjer raspustio je koaliciju EPRDF da bi stvorio novu - Partiju prosperiteta, čime je praktično okončana vladavina TPLF-a u Adis Abebi.

Izrazio je svoju ambicioznu viziju prepravljanja ravnoteže snaga u zemlji, formiranja sveobuhvatnog etiopskog identiteta i proširenja političkog predstavljanja na do sada isključene etničke grupe kao što je Oromo, najveća ali politički marginalizovana grupa u zemlji.

Međutim, ranije uspavano etničko i zajedničko nasilje raslo je tokom njegove vladavine, što je dovelo do raseljavanja. Ujedinjene nacije su saopštile da je etničko nasilje u zemlji poraslo na "alarmantan nivo" i da raste etnička netolerancija zbog stigmatizacije određenih grupa.

Neke od njegovih reformi sledile su određeni obrazac - politički zatvorenici koje je oslobodio bili su zatvoreni od strane TPLF režima, odeća koju je legalizovao bila je zabranjena od strane TPLF-a, a oficiri koje je otpustio bili su stari čuvari TPLF-a.

Udružio se sa Eritrejom, zakletim neprijateljem TPLF-a koji se graniči sa severnim regionom Tigraj. TPLF je takođe posmatrao stvaranje nove stranke kao pokazatelj potencijalnog prelaska sa etničkog federalizma na unitarni partijski sistem.

Veze između vlade i TPLF-a su se pogoršale kada je doneta odluka o odlaganju izbora u septembru 2020. godine, koristeći pandemiju kao izgovor. TPLF je održao zasebne izbore u Tigraju, a centralnu vladu nazvao je nelegalnom.

U novembru iste godine, TPLF je izveo napad u Tigraju, ističući da je to odmazda saveznim trupama koje je Ahmed poslao za napad na granice Tigraja.

Nakon ovoga je Ahmed proglasio rat Tigraju i tako je počeo trenutni sukob.

Njegova vlada je proglasila TPLF za terorističku organizaciju. Udružujući snage sa drugim etničkim paravojnim grupala i eritrejskim trupama, Ahmed je uspeo da zauzme veći deo Tigraja i da preuzme kontrolu u prestonici Mekele. Potom je 28. novembra 2020. objavio da su "glavne vojne operacije završene".

Međutim, to nije okončalo rat. TPLFm, i dalje veoma uticajacan, pregrupisao se u severnim planinskim predelima i udružio je snage sa narodnom vojskom Oromoa, što je dovelo do povlačenja vladinih snaga iz Tigraja i upada u komšijske regione Amhara, Afar i Oromio.

Koliko je teška humanitarna kriza?

Tigraj i okolni regioni se suočavaju sa gladovanjem, nemogućnošću lečenja, nemaju pristup novcu pošto su banke zatvorene, a suočavaju se sa etničkim i fizičkim nasiljem, kao i sa racijama koje sprovode zaraćene strane.

Vlada je proglasila prekid vatre kako bi se izvršila dostava humanitarne pomoći ali - sa nadom da će to srušiti TPLF u junu prošle godine - uveli su boladu Tigraju, isključili su električnu energiju, odsekli ih sa telekomunikacione mreže, od bankarskih usluga i ukinuli su komercijalni prevoz.

Ovo je, prema saopštenjima agencija za humanitarnu pomoć, onemogućilo dostavljanje humanitarne pomoći i pružanje lekarske pomoći građanima Tigraja.

Ujedinjene nacije nazvale su do "de fakto blokadom humanitarne pomoći". Navodi se da je samo 15 odsto neophodne novčane pomoći stiglo na Tigraj od jula 2021. godine.

UN navodi i da su Ahmedove trupe, eritrejski i etnički vojni saveznici, kao i TPLF, počinili ozbiljne zloupotrebe, uključujući široko rasprostranjeno seksualno nasilje, vansudska i masovna ubistva, prisilno raseljavanje, dodajući da se neki od njih mogu kategorisati kao ratni zločini i zločini protiv čovečnosti. Napominje se i da su humanitarne agencije zabeležile slučajeve silovanja i izgladnjivanja kao oružje rata.

UN su prošle godine procenile da je za preko 90 odsto ljudi u Tigraju potrebna hitna pomoć u hrani - ukupno 5,2 miliona. Procenjuje se da se 400.000 i 900.000 ljudi suočava sa gladovanjem u Tigraju.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog programa za hranu, čak i kada je isporuka pomoći delimično nastavljena nakon što je vlada proglasila jednostrani prekid vatre u martu, kriza gladi je strašna u Tigraju.

- Glad se produbila, stope neuhranjenosti su naglo porasle, a situacija će se pogoršati kako ljudi ulaze u vrhunac sezone gladi do ovogodišnje žetve u oktobru - navodi agencija. UN su takođe saopštile da je više od 9,4 miliona ljudi u hitnoj potrebi za hranom i drugom pomoći.

Komesar za izbeglice pri UN rekao je julu da je humanitarna kriza širom severne Etiopije veoma zabrinjavajuća, i da je više od 2,6 miliona ljudi interno raseljeno.

U međuvremenu, medicinski časopis Lancet je u svom izdanju iz juna 2022. naveo da se smatra da je skoro pola miliona dece u Tigraju neuhranjeno.

Stopa vakcinacije protiv poliomijelitisa i HIV-a drastično je opala, a polovina Tigraja sada možda nema pristup čistoj vodi. U članku se navodi da su bolnice širom Tigraja vandalizovane i opljačkane. Procenjuje se da 77 odsto državnih zdravstvenih ustanova više ne može da funkcioniše, a 13 odsto je delimično oštećeno. Zdravstveni radnici godinu dana nisu dobili platu.

U aprilu ove godine, Human Rights Watch i Amnesty International su u zajedničkom izveštaju naveli da se Tigrajanci u Etiopiji suočavaju sa nemilosrdnom kampanjom etničkog čišćenja od strane snaga bezbednosti iz susednog regiona Amhare. Guardian je 19. avgusta objavio da glad u Tigraju primorava žene da se bave prostitucijom.

SZO je ove nedelje, skrećući pažnju na krizu, zatražila pomoć od 123,7 miliona dolara za pomoć rastućoj neuhranjenosti u regionu.

(Telegraf.rs)