Evropska institucija koja posluje u "mafijaškom stilu" mora da opravda postojanje: Skandali se samo ređaju

Jedna institucija Evropske unije već godinama trpi udarce - optužuju je za uznemiravanje osoblja, prekomernu potrošnju, nemilosrdnost u "mafijaškom stilu" i, iskreno, irelevantnost - ali ta institucija neće pasti.

Institucija koju formalno nazivaju Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) je jedna od najstarijih u EU, osnovana je 1958. godine kao forum za sindikate, poslodavce i grupe civilnog društva da daju savete birokratama koje stvaraju jedinstveno evropsko tržište u nastajanju.

Preporučujemo

Ali, više od pola veka kasnije, EESC "šepa" jer već gotovo deceniju prima udarce sa svih strana. Zaposleni su se žalili da uznemiravanje ostaje nerešeno, Evropski parlament dovodi u pitanje potrošnju ove institucije, a mnogi se pitaju da li njeni saveti uopšte nude vrednost institucijama EU koje sada odvojeno razgovaraju sa članovima EESC.

Sada EESC čeka nova blamaža. Krajem septembra komitet za kontrolu budžeta trebalo bi da glasa da li će odobriti budžet ove institucije, koji je iznosio 150 miliona evra 2021. godine, pre nego što zahtev prosledi parlamentu. Poslanici su su ranije uskratili odobrenje budžeta EESC-a za 2020. godinu, ali i u godini pre, a sve govori da će to isto učiniti i ove godine.

I dok parlament ne može nužno da spreči EESC da dobije svoj novac, može da uputi instituciji još jednu javnu zamerku dok insistira na daljim istragama i promenama.

Ali sama činjenica da Parlament ne može u potpunosti da ugasi EESC je deo problema, rekli su kritički nastrojeni poslanici Evropskog Parlamenta.

- Nešto nije kako treba - rekao je poslanik Tomaš Zdečovski, potpredsednik komiteta i član grupe Evropske narodne partije ističući da "zombi komitet" košta EU desetine miliona evra.

- Ne vidim razlog zašto bismo održali u životu komitete čija je važnost marginalna - ističe on.

Već godinama mnogi pozivaju na gašenje ove institucije, a za to vreme, ona se itekako trudi da pruži razlog da opstane.

Predsednik EESC-a Krista Šveng rekla je za Politico da je organizacija "bitna", ističući da je njen "uticaj često strateške prirode", i teško "kvantifikovati je, s obzirom na to da je organizacija u suštini 'mreža mreža'".

Institucija, prema rečima Švengove, je ojačala svoj kodeks ponašanja i usvojila politiku "nulte tolerancije" na uznemiravanje - što je ključna briga za Parlament.

Kako je rekla, svako kašnjenje u rešavanju pritužbi na uznemiravanje je samo za bolju pomoć osoblju.

- Istina je da je proces trajao, ali za to je uvek postojao razlog, prevashodno potraga za najboljim rešenjima za žrtve, čak i preko zakonskih obaveza - tvrdi ona.

Zaposleni nezadovoljni

Tokom godina, EESC je nudio razmišljanja o svemu, od spasavanja pčela, preko "upravljanja svemirskim saobraćajem" do "geopolitičkog uticaja energetske tranzicije". Njegovi izveštaji su napravljeni uz doprinos nekoliko stotina neplaćenih "članova" EESC, koji predstavljaju civilno društvo, sindikate i grupe poslodavaca iz cele Evrope.

Sam EESC takođe ima 700 stalnih članova osoblja koji podržavaju članove EESC i njihov proces.

Ali barem od 2014. godine, pažnju EESC-a privlači ponašanje i potrošnja na radnom mestu, a ne njegov stvarni rad.

- To nema dodatnu vrednost - rekao je jedan bivši član osoblja EESC-a koji je otišao nakon što je rešio slučaj uznemiravanja.

- I Evropska komisija i Parlament danas su direktno povezani sa civilnim društvom i imaju konsultacije - primetio je bivši službenik.

- Mišljenja EESC-a su skupa, retko su pravovremena i sa njihovom metodologijom konsenzusa nemaju šta da dodaju - objašnjava.

Komitet je izdao 131 neobavezujuće "mišljenje" 2020. godine - u godini u kojoj je njegov budžet iznosio 142,5 miliona evra.

Još jedan bivši član osoblja rekao je za Politico da su EESC druge institucije smatrale šalom i da je postao organizacija u "mafijaškom stilu" koja nagrađuje lojalnost unapređenjima i kažnjava osoblje koje je uložilo osnovne žalbe.

Optužbe o toksičnim radnim mestima

U odluci Parlamenta da ne objavi budžet EESC ranije ove godine, poslanici Evropskog parlamenta pozvali su na eksternu istragu o postupanju EESC u nekoliko pritužbi na uznemiravanje koje su podstakle istrage u 2018. i 2019. godini od strane Kancelarije EU za borbu protiv prevara, poznate kao OLAF.

Jedna od četiri žene koje su se žalile na njihovo postupanje u EESC rekla je za Politico da to pitanje i dalje ostaje nerešeno uprkos zahtevima za "nefinansijsku nadoknadu", uključujući istragu o osnovnim uzrocima sistemskog lošeg upravljanja EESC.

Parlament je takođe naveo da su dvoje ljudi koji su uključeni u žalbe i dalje nezadovoljni svojom odštetom.

Jedna tačka spora je da je Jacek Kravczik, meta istrage EESC o maltretiranju na radnom mestu, još uvek član EESC. Šveng, predsednica EESC, rekla je da ne može da ga smeni jer su članovi politički imenovani pod kontrolom članica EU.

Kravczik je nekada bio vodeći kandidat za sledećeg predsednika EESC, ali je rukovodstvo institucije zatražilo da povuče prijavu nakon što je istraga o njegovom ponašanju otkrila izveštaje o tome da je vikao, omalovažavao i zlonamerno kritikovao zaposlene, što je izazivalo probleme sa mentalnim zdravljem.

Kravczik, koji je negirao bilo kakvu nepravdu, tvrdio je da je bio meta orkestrirane kampanje kojom se potkopava njegova predsednička kandidatura EESC. Belgijski tužioci su na kraju pokrenuli krivičnu istragu o njegovom ponašanju.

Ipak, Kravczik ostaje jedan od zvaničnih članova EESC. On nije odgovorio na brojne napore da se do njega dođe preko Leviatana, poljske poslovne i poslodavačke organizacije koju predstavlja kao potpredsednik.

Generalni sekretar EESC Đanluka Bruneti, koji je bio direktor ljudskih resursa ove institucije u vreme pritužbi na maltretiranje, rekao je za Politico da je organizacija reagovala "brzo" i u skladu sa propisima EU.

Ipak, Brunetijevo unapređenje u generalnog sekretara naljutilo je kritičare EESC. Zdehovski, potpredsednik parlamentarnog odbora za budžet, nazvao je unapređenje "upitnim", imajući u vidu troškove kompenzacije i štetu po ugled na koju je EESC postupao po žalbama.

- Očekivao sam odgovarajuću istragu o celoj stvari, a ne guranje pod tepih - rekao je on.

Bruneti je odbio tu tvrdnju, opisujući zapošljavanje generalnog sekretara kao "podjednako otvoreno za interne i eksterne kandidate", napominjući da je to objavljeno u Službenom listu EU.

Višemilionska pandemijska dnevnica

Parlament je takođe izrazio zabrinutost u vezi sa potrošnjom EESC tokom pandemije kada je prethodno odbio da objavi budžet institucije.

EESC je kroz istoriju svojim članovima davao dnevnice za dane kada prisustvuju sastancima EESC. Sredstva se mogu koristiti za hranu, prenoćište i lokalni prevoz (međugradsko putovanje se naplaćuje posebno). Kontroverzno je to što je EESC odlučio da i dalje ponudi smanjenu dnevnicu za svojih 329 članova tokom pandemije, iako su sastanci premešteni onlajn. Institucija je na kraju potrošila 2,3 miliona evra na dnevnice tokom pandemije 2020.

Poslanici Evropskog parlamenta su takođe označili skoro 1,5 miliona evra koje je EESC potrošio na naknade za svoje najaktivnije članove da naprave IT nadogradnju tokom pandemije - i izrazili su zabrinutost da su naknade veće od proseka podeljene kao paušalna stopa, a ne zasnovana na stvarnim troškovima.

Šveng je primetila je da su naknade članovima u skladu sa standardima EU.

- Takođe energično odbacujem neodređene i netačne tvrdnje da se osoblju nude "povlastice" - rekla je ona.

Izabel Garsija Munjoz, socijalistička poslanica Evropskog parlamenta iz Španije, sprema se da 5. septembra dostavi parlamentarnom odboru za budžet izveštaj u kojem se navodi da li je EESC napravio dovoljno poboljšanja da opravda dobijanje potpisivanja budžeta.

Evropski poslanik je rekao da je u instituciji postignut "konkretan napredak", ali da ima posla koji ostaje.

- Odbor treba da poveća i unapredi saradnju sa Skupštinom, kao i da svoju važnu ulogu, a time i svoja mišljenja, učini još vidljivijom - rekla je ona.

(Telegraf.rs)