Ovom evropskom zemljom više od mesec dana besne požari: Kako se vlasti bore protiv toplotnog talasa?

Štednja vode, hladovina, boravak u klimatizovanima prostorima, samo su neki od načina borbe protiv letnjih vrućina. Vlasti Španije pokušavaju da hitnim merama ublaže efekte klimatskih promena. Kako to funkcioniše?

Tokom jula ove godine, u Španiji su, prema navodima tamošnjeg Ministarstva za ekološku transformaciju (Miteco), registrovane najviše temperature od 1961. U nekoliko gradova živa u termometru pela se i na više od 44 stepeni. Prosečna temperatura je porasla u periodu između 1981. i 2010. godine za 2,7 stepeni, i to na 25,6 stepeni Celzijusa.

Preporučujemo

Španska TV-stanica RTVE prenosi da su u nekim gradovima u toj zemlji zbog toga napravljeni takozvani "klimatski zaštitni prostori", klimatizovane zone u kojima se temperatura spušta na 26 stepeni. To su na primer biblioteke, sportski centri, muzeji i škole. Cilj je pre svega da se pomogne starijim osobama, porodicama sa malom decom, novorođenčadi i hroničnim bolesnicima.

Šumski požari

U Evropi je tokom ovog leta u požarima uništeno 660.000 hektara. Najveća uništena površina se, prema navodima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS) nalazi upravo u Španiji – 265.000 hektara.

Kako bi se šumski požari iduće godine bar donekle zadržali pod kontrolom, španska vlada je 1. avgusta dekretom obavezala okruge da svake godine do 31. oktobra pripreme planove za gašenje požara, ali i za prevenciju za godinu koja sledi. Dekret je stupio na snagu odmah, a to znači da okružne vlasti imaju još nešto manje od tri meseca za detaljnu evidenciju na primer broja vatrogasnih vozila, broja vatrogasaca, vrste opreme kojom raspolažu ili za konkretne navode o posebno ugroženim područjima i očekivanim kritičnim fazama u kojima je rizik od požara naročito visok.

Za područje koje je najviše ugroženo šumskim požarima, planinski lanac Sijera de la Kulebra u pokrajini Zamora na severozapadu Španije, Ministarstvo za ekološku transformaciju već je angažovalo četiri firme koje bi se trebalo da se bave pošumljavanjem. Ukupni troškovi projekta iznose oko dva miliona evra.

Rezerve vode

Ministarstvo takođe je objavio da su zalihe vode u Španiji na istorijski niskom nivou, i to zbog dugog perioda suše i velikih vrućina. Najnovije informacije o tome objavljuju se jednom mesečno, a na dan 9. avgusta zalihe su iznosile 21.730 kubika, što je otprilike 39 odsto ukupnih kapaciteta.

Opštine na teritoriji čitave Španije, ali i okruzi kao što su Galicija, Katalonija i Andaluzija, zato su već usvojile određene mere s ciljem da se smanji potrošnja vode. Između ostaloga, ograničava se snabdevanje u noćnim satima, isključuju se tuševi na plažama, zabranjeno je zalivanje zelenih površina, pranje automobila i punjenje bazena, piše DW.

Akumulaciono jezero u blizini Malage gotovo je presušilo

Porast temperature mora

Sredozemno more pretvara se u evropske Karibe. Prema navodima španskog Instituta za mediteransko istraživanje životne sredine (Ceam), prosečna temperature morske vode u periodu između 1982. i 2021. se povećala za 1,32 stepena Celzijusa.

- Od osamdesetih godina temperatura morske vode na sredozemnoj obali porasla je dva puta više od temperature vazduha - izjavio je za list "El Pais" Horhe Olkina, direktor Klimatske laboratorije na Univerzitetu u Alikanteu.

Od 20. jula temperatura morske vode na španskoj obali Mediterana kreće se između 28 i 29 stepeni.

- Vrele vazdušne mase iz Sahare gomilaju se na površini morske vode i tako je sve brže zagrevaju. Temperatura vazduha u Sredozemlju je od 1908. porasla za 0,7 stepeni Celzijusa, a temperatura mora za 1,4 stepena - kaže Olkina

Jedna od posledica toga jeste da temperature sve manje padaju tokom noći, vazduh jednostavno ne može da rashladi svež povetarac sa mora. Osim toga, porast temperature morske vode dovodi i do sve većeg broja olujnih nevremena.

Kao zaštitnu meru, Olkina se zalaže da se promeni zakon o izgradnji nekretnina u blizini obale. I turizam, kaže, mora pod hitno da se prilagoditi sve ekstremnijim temperaturama. U gradovima bi, dodaje, trebalo da bude više hladovine, sa fasade i krovove trebalo bi ozeleneti.

U proleće 2021. godine parlament u Madridu usvojio je "Zakon o klimatskim promenama i energetskoj tranziciji". Uz pomoć tog zakona, Španija bi do 2050. godine trebalo da postigne klimatsku neutralnost. Među ciljevima je porast udela obnovljivih energija u proizvodnji električne energije na 42 odsto do 2030, odnosno izbacivanje iz saobraćaja motora s unutrašnjim sagorevanjem do 2040.

(Telegraf.rs)