Situacija u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi "van kontrole": Da li smo blizu nove katastrofe u Ukrajini?

Ukrajinska obaveštajna agencija upozorila je na moguće probleme u okupiranoj nuklearnoj elektrani Zaporožje na jugu Ukrajine, dok je gradonačelnik potvrdio da je bilo novih napada. 

Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), rekao je da je situacija u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi van kontrole.

Preporučujemo

- Nasilje tokom rata u Ukrajini povlači sa sobom veoma realan rizik od nuklearne katastrofe - navodi se u izveštaju nadzornog odbora Ujedinjenih nacija.

Dok su Rusija i Ukrajina okrivljavale jedna drugu, optužujući drugu stranu za "nuklearni terorizam", Grosi je pozvao na "najveću suzdržanost" oko ove lokacije.

Stručnjaci, u međuvremenu, upozoravaju da bi elektrana koja je obuhvaćena sukobom mogla da dovede do nuklearne nesreće slične onoj u Fukušimi u Japanu 2011. godine.

Šta se desilo u subotu?

Gradonačelnik Enerhodara u egzilu Dmitro Orlov rekao je da su mu civili rekli za novo navodno rusko granatiranje u pravcu gradske industrijske zone i fabrike u Zaporožju. Nije jasno da li su granate pogodile tlo fabrike.

Lokalni zvaničnik Vladimir Rogov napisao je na Telegramu da ukrajinske snage navodno granatiraju fabriku.

- Prema izjavama svedoka, u gradu se ponovo čuju eksplozije - rekao je tada Rogov i dodao da su granate pale u blizini elektrane, ne precizirajući da li su pogodile teritoriju elektrane.

Ukrajinska vojna obaveštajna agencija saopštila je da Rusija priprema nove "provokacije" u fabrici, rekavši da su ruske trupe postavile samohodnu haubicu Pion izvan obližnjeg grada i stavile na nju ukrajinsku zastavu.

Pre nedelju dana, granatiranje u blizini Enerhodara pogodilo je visokonaponski dalekovod koji se napaja preko obližnje nuklearne elektrane, preneo je Rojters.

Iako su zvaničnici potvrdili da zbog toga nije došlo do curenja radioaktivnog otpada, operateri su iz bezbednosnih razloga isključili jedan od reaktora na lokaciji.

Sledećeg dana, ukrajinski nuklearni operater Energoatom rekao je da su ruske rakete oštetile tri monitora radijacije u postrojenju za skladištenje istrošenog nuklearnog goriva. Jedan radnik je navodno povređen.

Ruska novinska agencija Interfaks saopštila je da su ukrajinske snage ispalile granate i da su pogodile samo jednu od upravnih zgrada.

Sudbina nuklearke od početka sukoba u Ukrajini

Bilo je nekoliko izveštaja o napadima na elektranu od početka sukoba u Ukrajini. U ranim jutarnjim satima 4. marta, projektil je navodno pogodio zgradu za obuku i zapalio je.

Foto: Tanjug/AP

Ukrajinska državna služba za vanredne situacije ubrzo je izvestila da su operateri isključili jedan od nuklearnih reaktora iz predostrožnosti, ali je nivo radijacije bio normalan i nijedna ključna infrastruktura nije oštećena.

U Zaporožju postoji šest nuklearnih reaktora, što je čini najvećom nuklearnom elektranom u Evropi. Ima kapacitet od šest gigavata, što je dovoljno energije za napajanje četiri miliona domova i nalazi se u blizini reke Dnjepar u jugozapadnoj Ukrajini.

Stručnjaci veruju da su samo tri reaktora bila u upotrebi od početka sukoba, a ukrajinsko osoblje i dalje radi tamo, ali pod prinudom.

Reaktor je srce svake nuklearne elektrane. Ovde kontrolisane nuklearne reakcije stvaraju dovoljno toplote da se voda pretvori u paru, koja se zatim koristi za stvaranje energije. Postoje dva tipa reaktora, oni sa ključalom vodom i oni sa vodom pod pritiskom.

Zaporožju postoje ovi sa vodom pod pritiskom, koji su mnogo bezbedniji od onih koji se koriste u Černobilju, gde je katastrofa 1986. godine dovela do velikog curenja radijacije, kada je izbila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva.

Profesorka Kler Korkhil sa Univerziteta u Šefildu, rekla je za Sky news da posle katastrofe u Černobilu svet nije naučio mnogo lekcija.

Nuklearna elektrana u Černobilju Foto: Tanjug/AP

- Jedan od glavnih lekcija koje treba da naučimo je da reaktori budu smešteni u ogromne kontejnere od armiranog betona. U tom slučaju čak i da se na njih sruši avion reaktori ne bi bili oštećeni - rekla je ona.

Reaktori takođe imaju ugrađenu protivpožarnu zaštitu i ako ne dođe do napajanja električnom energijom, imaju rezervne generatore na dizel koji mogu da traju oko tri dana.

Svaki udarac uklanja vitalnu bezbednosnu odbranu

Kada je granatiranje u petak pogodilo dalekovod do elektrane, reaktor je isključen iz bezbednosne mere.

- Što više projektila ispalite u pravcu nuklearne elektrane, veći je rizik od nuklearne nesreće. Ako je napajanje električnom energijom oštećeno, ali su dizel generatori u funkciji, to daje dovoljno vremena da se reaktor stavi u hladno stanje. U suštini isključite reaktor i učinite ga bezbednim pre nego što dođe do topljenja. Ali ako su dovod struje i rezervni generatori oštećeni, onda je verovatnoća nesreće veoma velika - kaže profesorka.

Ona dodaje da je nesreća u Fukušimi proširila radioaktivni materijal na stotine kilometara daleko, tako da bi isto moglo da se dogodi i u Zaporožju.

U zavisnosti od veličine curenja, to bi moglo da  dovede do evakuacije velikog broja ljudi, a i njihovo zdravlje bi bilo ozbiljno ugroženo.

- Ako svi nuklearni reaktori u elektrani moraju da se zaustave, milioni ljudi koji se već bore ostali bi bez struje - smatra profesorka.

(Telegraf.rs)