"Nekada imamo za hranu, nekada ne": Polovina Avganistanaca jedva ima 1 obrok dnevno, cene drastično skočile

U podne Šakila Rahmati kreće u dugu šetnju od svoje kuće u brdima iznad Kabula. Usput joj se druge žene tiho pridružuju putovanju. Do centra grada će im trebati tri sata, ali ono što ih svaki dan pokreće je glad koju osećaju oni i njihova porodica.

Njihovo kirajnje odredište je pekara, jedna od mnogih u Kabulu u kojoj su se kasno popodne okupile ženekoje strpljivo čekaju mušterije koje bi im dale malo hleba.

Preporučujemo

- Ponekad imamo hranu, ponekad ne, Situacija je loša već tri godine, ali ova prošla godina je bila najgora do sada. Moj muž je pokušao da ode u Iran da radi, ali je deportovan - kaže Šakila za CNN.

Prema izveštaju UN, skoro polovina zemlje suočava se sa akutnom glađu. Prema izveštaju Međunarodnog komiteta spasavanja koji je objavljen u maju, 43 odsto stanovništva u Avganistanu živi sa manje od jednog obroka dnevno, a 90 odsto anketiranih Avganistanaca navodi hranu kao svoju primarnu potrebu.

To je otrežnjujuća statistika koja je obuhvatila period od poslednjih godinu dana  pod vlašću talibana, sa nacijom izolovanom i sve više osiromašenom.

Pošto su SAD i njeni saveznici napustili zemlju, uveli su sankcije, zamrznuli devet milijardi dolara sredstava Centralne banke i zaustavili stranu pomoć koja je nekada činila skoro 80 odsto godišnjeg budžeta Avganistana.

Izvan ministarstva spoljnih poslova, veliki mural, jedan od retkih napisanih na engleskom, trubi o zvaničnom stavu talibanske vlade:

- Islamski emirat Avganistan želi pozitivne i mirne odnose sa svetom - piše na muralu.

Ipak, posle godinu dana vladavine, talibane nije priznala nijedna država na svetu, a međunarodna finansijska sredstva su još uvek uglavnom zamrznuta. Jedno od glavnih pitanja zapadnih zemalja bila je marginalizacija manjina i žena od strane nove vlade, što uključuje de facto zabranu obrazovanja za devojčice.

Ponovljena obećanja talibana da će dozvoliti devojčicama da se vrate u školu tek treba da budu ispoštovana. Krajem juna, talibanski vrhovni vođa Haibatulah Akhundzada odustao je od međunarodnog pritiska, rekavši da će Avganistan doneti svoja pravila.

-  Ostaje činjenica da SAD pokušavaju da pronađu moralna opravdanja za kolektivno kažnjavanje Avganistanaca, zamrzavanjem imovine i uvođenjem sankcija Avganistanu u celin -  rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Abdul Kahar Balki za CNN.

Humanitarna pomoć samo kupuje vreme

Usred straha od potpune gladi prošle zime, SAD su preko Svetske banke, oslobodile preko milijardu dolara pomoći.

- To je primer oblasti u kojoj ćemo želeti da nastavimo da vodimo dijalog sa talibanima. Razgovaraćemo sa njima o pristupu humanitarnoj pomoći, o merama za koje verujemo da mogu da unaprede makroekonomsku stabilnost zemlje - rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta u izjavi za CNN.

Ali sve veći broj humanitarnih radnika i ekonomista smatra da to nije dovoljno i da kontinuirano zamrzavanje avganistanskih sredstava ima razarajući efekat.

- Ovo je poruka koju niko ne želi da čuje. Ova politika dovodi žene u opasnost. U ime feminističke politike, vidimo da žene umiru od gladi - rekla je za CNN Viki Aken, direktorka Međunarodnog komiteta spasavanja u Avganistanu.

Prema rečima visokog zvaničnika Stejt departmenta, SAD nisu blizu dokapitalizacije avganistanske centralne banke. Iako je bilo razgovora o tom pitanju, zvaničnik je rekao da su oni i dalje duboko zabrinuti.

- Nemamo poverenja da ta institucija ima zaštitne mere i nadzor za odgovorno i sveobuhvatno upravljanje imovinom. Nepotrebno je reći da talibansko sklonište vođe Al Kaide Ajmana al-Zavahirija pojačava duboku zabrinutost koju smo dugo imali u vezi sa preusmeravanjem sredstava terorističkim grupama - rekli su.

Talibani odbijaju da priznaju da je al-Zavahiri, koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice ranije ovog meseca , čak bio u glavnom gradu, što dodatno komplikuje sve napore da se normalizuju odnosi sa talibanima.

Na pijacama u Kabulu tezge su pune svežeg voća i druge robe. Problem je, kažu prodavci, što većina ljudin može priuštiti.

- Cena brašna se udvostručila. Cena jestivog ulja se više nego udvostručila - kaže jedan prodavac.

Nekoliko metara dalje, dečak prebira po kontejneru, skupljajući plastični otpad za preprodaju.

- Humanitarna pomoć samo kupuje vreme. Ne razvija se, ne povećava prihode, ne otvara radna mesta - kaže Entoni Kordesman, predsednik emeritus za strategiju u dvopartijskoj istraživačkoj organizaciji, Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

(Telegraf.rs)