Da li su talibani ispunili obećanja koja su dali pre godinu dana kada su došli na vlast?

Pre godinu dana talibani su osvojili Kabul. Na prvoj konferenciji za novinare nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu, oni su iznenadili svet najavom umerene politike.

DW je proverio šta je ostalo od tih obećanja.

Prava žena u okviru normi koje propisuje islamski zakon

Portparol talibana Zabihula Mudžahid rekao je na svojoj prvoj konferenciji za štampu u avgustu 2021:

- Žene će biti vrlo aktivne u društvu, ali unutar okvira islama. U tim okvirima biće im omogućen rad i učenje - rekao je tada on.

Talibani su uveli mnoga ograničenja za žene. Prema dekretu, strogo se preporučuje da žene izlaze iz kuće samo kada je to neophodno. Žene van kuće moraju biti pokrivene od glave do pete. Ako žena ne pokrije lice i telo na javnim mestima, njen otac ili najbliži muški rođak mogli bi biti odvedeni u zatvor ili otpušteni s državnih funkcija. Žene ne smeju da putuju avionom bez muškog staratelja, koji mora biti ili suprug ili bliski muški rođak koji je prošao pubertet. I ulazak u javne parkove je ograničen - tri dana su rezervisana samo za žene, četiri daan samo za muškarce.

Eksperti kažu da ovakva ograničenja nisu obuhvaćena islamskim zakonom.

Devojčice će moći u srednju školu

Portparol Mudžahid je 21. septembra 2021. rekao da "Ministarstvo obrazovanja naporno radi kako bi stvorilo mogućnost za obrazovanje srednjoškolki što je prije moguće."

Nije pomenut vremenski okvir u kome će ovo obećanje biti izvršeno.

U martu ove godine Ministarstvo obrazovanja najavilo je otvaranje nastave za sve učenike, uključujući i devojčice. Međutim, dan kasnije, kada su učenice došle u školu, Ministarstvo je promenilo ovu odredbu, pozivajući ih da napuste školu. Kao razlog su navedeni nedostatak nastavnika i problemi sa školskim uniformama. Iz Ministarstva je poručeno da će otvoriti škole za devojčice nakon što se izradi plan u skladu s "islamskim zakonom i avganistanskom kulturom". Od tada se ništa nije promenilo.

Opšta amnestija za bivše neprijatelje

Još 17. avgusta 2021. Zabihula Mudžahid je izjavio da "želi da uveri sve sunarodnike, bilo da se radi o prevodiocima, vojnim delatnicima ili civilima, da niko od njih neće biti izložen revanšizmu." On je tada takođe dodao da su "hiljade vojnika, koji su se 20 godina nakon okupacije, borili protiv njih pomilovani.

Nakon početnog "talasa represije, odmazde i ubistava […]i "lova i potrage od vrata do vrata za navodnim kolaboratorima" u danima koji su pratili preuzimanje vlasti od strane talibana u Kabulu, činilo se da islamisti ne sprovode sveobuhvatnu osvetničku kampanju protiv svojih bivših neprijatelja.

Međutim, Misija UN (UNAMA) zableežila je najmanje 160 egzekucija bez procesa, 178 proizvoljnih hapšenja, 23 hapšenja i odvođenja u samicu i 56 slučajeva mučenja bivših vladinih i sigurnosnih službenika koje su počinile talibanske vlasti između 15. avgusta 2021. i 15. juna 2022.

Ove brojke ne uključuju desetine egezkucija, zlostavljanja i proizvoljnih hapšenja navodnih članova "Islamske države - provincije Horasan" i Fronta nacionalnog otpora Avganistana (NRF). NRF je branio dolinu Panjšir od talibanskih snaga do septembra prošle godine i još uvek pokušava vratiti ovu regiju pod svoju kontrolu.

"Prema novinarima neće biti pretnji ni odmazde"

Portparoli talibana ponovili su ovo obećanje dato organizaciji Reporteri bez granica, ističući svoju posvećenost nepristrasnom novinarstvu i slobodi medija - sve dok to ne zadire u talibanske "kulturne okvire".

Samo nekoliko dana nakon preuzimanja vlasti u Kabulu, talibanski borci ubili su rođaka novinara DW-a, za kojim su se dali u lov. U septembru 2021. Međunarodna federacija novinara (IFJ) izvestila je da je Fahim Dašti, čelnik avganistanskog Nacionalnog sindikata novinara (ANJU), ubijen u sukobu između talibana i boraca NRF-a.Organizacije za ljudska prava kažu da nemaju konkretne dokaze da su novinare ubili talibani.

Međutim, nema sumnje da se sloboda novinarstva pogoršala otkad su talibani zauzeli Kabul.

- Od preko 10.000 ljudi koji su radili u redakcijama avganistanskih medija u januaru 2021. u decembru te iste godine ih je bilo još samo 4.360 - objavili su Reporteri bez granica. Štaviše, navodi se da je 231 medijska kuća, od 543 koliko ih je radilo u ljeto 2021. nestala odnosno ugašena u samo prva tri meseca talibanske vladavine.

Istraživanje koje su sproveli ANJU i IJF pokazalo je da je 318 afganistanskih medija zatvoreno otkako su talibani preuzeli vlast. U januaru 2022. portparol talibana rekao je za DW da režim nije zatvorio nijedan medijski kanal u zemlji. Dodao je međutim da su "neki mediji prestali da rade nakon što su ostali bez sredstava". U istom je intervjuu priznao da medijsko izveštavanje u Avganistanu mora da se drži pravila koja bi se u zapadnim zemljama mogla smatrati vrlo restriktivnim.

Nema više ilegalnih droga iz Avganistana

Nakon što su talibani preuzeli vlast, Mudžahid je uveravao ne samo avganistance već i ceo svet da ta zemlja pod njihovom kontrolom neće da proizvodi narkotike. Podsetio je svet da su talibani još 2000. godine sveli proizvodnju droga na bazi maka na nulu i zamolio za međunarodnu pomoć u osiguravanju alternativnih useva.

Avganistan je odavno daleko najveći svetski proizvođač i izvoznik heroina i opijuma. Prema istraživanju UN (UNODC) iz 2020. ova zemlja je proizvela oko 85% svih nefarmaceutskih opijata u svetu.

Prema studiji Svetske banke iz 2004. proizvodnja maka u Avganistanu pala je gotovo na nulu nakon zabrane uzgoja 2000. od strane talibana. Ponovo je skočila nakon što su SAD svrgnule talibanski režim krajem 2001.

Talibani su početkom aprila 2022. zabranili uzgoj i žetvu maka. Za sada se čini da se talibani drže ovog obećanja i - kako je Mudžahid istakao - ostvaruju rezultate na terenu.

(Telegraf.rs)