Ko je napao zatvor Olenivka? Rusi tvrde da je Kijev koristio američku raketu, dokazi govore drugačije

Ujutru 29. jula, nekoliko sati nakon što je više od 50 ukrajinskih zatvorenika ubijeno u pritvorskom centru u regionu Donjecka, ruski novinar na licu mesta pokazao je ostatke rakete HIMARS američke proizvodnje.

Prema ruskoj verziji događaja, Ukrajina je ubila sopstvene vojnike napadom rakete HIMARS jer nije želela da oni priznaju ratne zločine i da obeshrabri druge da se predaju.

Visoki zvaničnik samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR), koju podržava Rusija, Eduard Basurin, tvrdi da je "nakon što su ukrajinski ratni zarobljenici počeli da govore o zločinima koje su počinili po naređenju političkih vlasti Ukrajine, došlo do napada".

Ukrajina je sa druge strane odbacila tvrdnje, a predsednik Volodimir Zelenski nazvao je napad "namernim ruskim ratnim zločinom".

Mnogi od zatvorenika u pritvorskom centru Olenivka pripadali su nazionalističkom puku Azov. Tamo su prebačeni nakon predaje u čeličani Azovstal u Mariupolju u maju.

Postavlja se pitanje da li bi Ukrajina ciljala sopstvene vojnike, od kojih su mnogi nazvani herojima zbog pružanja otpora u Azovstalu, čak i dok su spavali?

Istraga CNN-a zasnovana na analizi video zapisa i fotografija sa lica mesta, satelitskih snimaka pre i posle napada i rada forenzičara i stručnjaka za oružje zaključuje da je ruska verzija događaja vrlo verovatno izmišljena. Gotovo da nema šanse da je raketa HIMARS oštetila skladište u kome su zatvorenici bili zatvoreni, piše CNN.

Stručnjaci koje je konsultovao CNN odbacuju napad HIMARS-a na Olenivku - ali ne mogu definitivno reći šta je ubilo i ranilo toliko zatvorenika. Stručnjaci kažu da većina znakova ukazuje na intenzivnu vatru, a prema izjavama nekoliko svedoka, nije bilo zvuka nadolazeće rakete.

Olenivka, u kojoj se nalazi ovaj zatvor, nalazi se u delu Donjecka, koji je osam godina pod kontrolom proruskih snaga.

Kompleks Olenivka, nekada popravni objekat, obuhvata nekoliko zgrada ograđenih zidovima. Većina je oronula. Više od 1.000 zatvorenika nalazi se tamo od maja i zatvoreni su u pet zgrada.

A onda je krajem jula, kako dokazi sugerišu, oko 200 zatvorenika prebačeno u odvojeno skladište. Oko 23 časa, 28. jula, dokazi pokazuju da je u skladištu izbio intenzivan požar. Zgrada ima tanke zidove od betonskih blokova i krov od metala.

Na fotografijama koje su nastale nakon incidenta vidi se da zidovi i dalje stoje a veći deo krova je još netaknut. Stručnjaci kažu da bi napad HIMARS-a prouzrokovao mnogo veću štetu. Unutar skladišta postoje dokazi o intenzivnim i rasprostranjenim oštećenjima od požara, dok se u krevetima mogu videti ugljenisani leševi.

Jutro nakon eksplozije, Andrej Lazarev, koji radi za kanal Zvezda ruskog Ministarstva odbrane, pokazao je na uredno poređane fragmente, od kojih je jedan uključivao serijski broj rakete HIMARS u izuzetno dobrom stanju - uprkos intenzivnoj vatri koja je ugljenisala tela.

Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov nastavio je u istom tonu, rekavši da je zatvor pogodila američka raketa HIMARS.

HIMARS, veoma precizan raketni sistem dugog dometa, ukrajinskoj vojsci su isporučile SAD.

Prethodni udari raketa HIMARS ostavili su kratere vidljive na satelitskim snimcima, zajedno sa velikim oštećenjima.

Nekoliko stručnjaka za oružje je izjavilo za CNN da su slike i video snimci iz Olenivke nekompatibilni sa napadom HIMARS-a.

Stručnjak Kris Kob-Smit, koji je video fotografije i snimke nakon incidenta, rekao je da zgrada, skladište sa tankim zidovima i metalnim krovom, ne bi ostala čitava nakon napada ove rakete.

- Na tim snimcima nigde nema kratera, kreveti se nisu pomerili, stubovi su neoštećeni, ali su vidljiva ogromna oštećenja od požara. Da je to bio navođeni višestruki raketni sistem, videli biste kratere, plafone i zidove razbijene, tela raznesena - rekao je Kob-Smit.

Prema njegovim rečima, postoji mali ili nikakvi znaci značajnih oštećenja od eksplozije bilo na strukturi ili na telima.

- Čini se da je velika šteta prouzrokovana velikim i intenzivnim požarom. Čini se da je veći deo oštećenja na krovu prouzrokovan njegovim upadanjem, a ne uticajem putanje municije ili efekta eksplozije - rekao je Kob-Smit.

On je takođe primetio da "ostaci HIMARS-a nisu fotografisani na licu mesta, što je čudno".

- Osnovni element svake istrage bilo bi prikupljanje vizuelnih dokaza o ostacima municije tamo gde su pronađeni - rekao je on.

I američki zvaničnici takođe su odbacili tvrdnju da je korišćena raketa HIMARS.

Više analitičara je takođe izjavilo za CNN da za Ukrajinu ne bi imalo smisla da koristi raketu HIMARS da je htela da pogodi zgradu. Lokacija je udaljena nekih 15 kilometara od linije fronta; HIMARS je skupo oružje koje se koristi za ciljanje većeg dometa.

Dolazeća raketa, svakako kao što je HIMARS, bi se čula. Ali nekoliko izveštaja kaže da takve buke nije bilo.

Ina Zatolaka, majka jednog od zatvorenika u Olenivki, rekla je da vojnici "nisu čuli udar rakete".

Nije jasno da li je njen sin i dalje živ. Ona je u kontaktu sa drugim majkama, koje su se čule sa svojim sinovima nakon napada.

- Oni su neko vreme proveli u Azovstalu i znaju kako zvuči. Naši sinovi kažu da nisu čuli ni kada je udarila raketa. Nisu čuli eksploziju. Izgleda kao da je došlo do požara - rekla je ona.

Stručnjaci su za CNN rekli da dostupni dokazi ukazuju na iznenadni i intenzivan požar u zgradi. Oni napominju da prema zvaničnicima DPR-a nijedan stražar nije povređen.

Ukrajinski zvaničnici veruju da je žestoku vatru u skladištu izazvalo termobarično oružje. Iz Kancelarije glavnog tužioca, koje konsultuje međunarodne stručnjake, kažu za CNN da do sada objavljene ocene "razumno opovrgavaju verziju Rusa da su naše Oružane snage izvele raketni napad na mesto držanja zatvorenika i potvrđuju našu verziju o upotrebi termobaričnog oružja".

Termobarično oružje je u suštini vakuum bomba, koja usisava sav kiseonik iz vazduha i vrlo brzo stvara veoma visoku toplotu. Ruske snage su navodno već koristile takvo oružje u sukobu u Ukrajini. Jedno od njih, RPO-A Shmel, oslobađa isparljivi eksplozivni oblak koji se sagoreva u vazduhu i stvara vatrenu loptu visoke toplotne energije na površini od nekoliko kvadratnih metara. U suštini ubija pod visokim pritiskom - izaziva unutrašnje krvarenje i rupture unutrašnjih organa.

CNN ne može da potvrdi procenu Ukrajine.

Znakovi kretanja

Samo nekoliko dana pre napada, dokazi pokazuju da su ruski stražari, koji su sredinom maja preuzeli komandu nad centrom Olenivka, premestili desetine ukrajinskih zarobljenika u skladište u "industrijskoj zoni" kompleksa iz glavnih blokova ćelija.

Ne zna se zašto, ali glavni blokovi su bili pretrpani. Supruga ratnog zarobljenika rekla je za CNN da su dva dana pre napada neki borci Azova prebačeni u skladište - "upravo oni koji su bili opasni i pokušali da se pobune", rekla je ona.

Ministarstvo odbrane Rusije je 31. jula, tri dana nakon napada, saopštilo da je "u interesu sprovođenja objektivne istrage zvanično pozvalo stručnjake iz UN i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta".

Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara, rekao je za CNN u izjavi od utorka da su UN "primile zahteve obe strane da sprovedu istragu o tom pitanju" i da "razmatraju da li postoje uslovi koji bi omogućili UN da sprovedu takvu istragu".

Ukrajinski zvaničnici tvrde da su Rusi takođe odlučili da izvedu napad kako bi prikrili mučenje zarobljenika u Olenivki. Mihail Podoljak, visoki zvaničnik u kancelariji Zelenskog, rekao je dan nakon napada d Rusi žele da "sakriju dokaze o razmerama rastućih ruskih ratnih zločina i mučenja".

Dvojica ukrajinskih zvaničnika izjavila su za CNN da se napad na Olenivku dogodio baš kada su očekivali razmenu zarobljenika sa Rusijom. Napad se dogodio "uoči razmene zatvorenika", rekao je jedan ukrajinski zvaničnik koji je tražio da ostane anoniman.

Bivši zatvorenici: Premlaćivanja, zlostavljanja, uslovi života užasni

Osobe koje su puštene iz Olenivke, uključujući humanitarne radnike koji su tamo držani, kažu da su premlaćivanja i zlostavljanje bili uobičajeni i da su uslovi života užasni.

Ana Voroševa, humanitarna radnica kojoj je dozvoljeno da napusti Olenivku početkom jula, rekla je da je nedostatak higijene značio da su se mnogi pritvorenici razboleli. Ćelije dizajnirane za 10 ljudi sadržavale su više od 50 i postojala je akutna nestašica vode za piće, rekla je ona.

- Najstrašnije je bilo to što ste stalno mogli da čujete zvukove premlaćivanja muškaraca, njihove molbe da prestanu sa ovom torturom - rekla je ona.

Vozač koji je pušten na slobodu, Kostiantin Veličko, nije želeo da iznosi detalje o tome šta se dogodilo zbog onih koji su i dalje zadržani.

- Morali smo da vidimo šta ovi ljudi rade ratnim zarobljenicima. Videli smo to svojim očima - rekao je on.

Pritvorski centar u Olenivki odsečen je od spoljašnjeg sveta od kraja maja. Sa svakim danom, nada da se stekne uvid u ono što se tamo zaista dešavalo, i pre i posle užasne smrti više od 50 ratnih zarobljenika, postepeno bledi.

(Telegraf.rs)