Amnesty International: Taktika Ukrajine ugrozila civile

Ukrajinske snage ugrozile su civile uspostavljanjem baza i operativnim sistemima naoružanja u naseljenim područjima, uključujući škole i bolnice, dok su se borili protiv ruske invazije koja je počela u februaru, navodi Amnesty International u svom saopštenju.

"Takva taktika krši međunarodno humanitarno pravo i ugrožava civile, jer civilne objekte pretvara u vojne mete. Ruski udari koji su usledili u naseljenim područjima ubili su civile i uništili civilnu infrastrukturu", ističe se u saopštenju.

Preporučujemo

- Amnesty International je dokumentovao obrazac po kojem su ukrajinske snage doveli civile u opasnost i kršili zakone ratovanja kada su vršili operacije u naseljenim područjima - rekao je Agnes Kalamard, generalni sekretar Amnesty Internationala.

On je istakao da odbrambena pozicija ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava.

"Nije svaki ruski napad koji je dokumentovao Amnesty International sledio ovaj obrazac. Na nekim drugim lokacijama na kojima je Amnesty zaključio da je Rusija počinila ratne zločine, uključujući i neke oblasti grada Harkova, organizacija nije pronašla dokaze o ukrajinskim snagama lociranim u civilnim oblastima koje su protivzakonito gađali Rusi", dodaje se u saopštenju.

Istraživači organizacije su u periodu od aprila do jula proveli nekoliko nedelja ispitujući ruske napade u Harkovu, Donbasu i regionu Nikolajeva.

- Organizacija je pregledala napadnuta mesta, ispitala preživele, očevice, rođake žrtava napada, i izvršila daljinsku detekciju i analizu oružja. Tokom tih istraga, pronađeni su dokazi da su ukrajinske snage gađale iz veoma naseljenih područja i da su i sami bili u civilnim zgradama u 19 gradova i sela u ovim regionima. Organizacija je analizirala satelitske snimke kako bi dodatno potvrdila neke od ovih incidenata - ističe se.

Kako navodi Amnesty International većina stambenih područja gde su se vojnici locirali bile su kilometrima udaljeni od fronta.

- Dostupne su bile održive alternative koje ne bi ugrozile civile, kao što su vojne baze ili guste šumovite oblasti u blizini, ili druge strukture dalje od stambenih područja. U slučajevima koje je dokumentovao, Amnesty International nije svestan da je ukrajinska vojska, koja se nalazila u civilnim strukturama u stambenim oblastima, tražila ili pomagala civile da se evakuišu, što je propust da se preduzmu sve izvodljive mere predostrožnosti za zaštitu civila - dodaje se u saopštenju.

Izvedena gađanja iz naseljenih područja

Amnesty navodi da su preživeli i očevici ruskih napada u Donbasu, Harkovu i regionu Nikolajeva rekli istraživačima da je ukrajinska vojska vršila operacije u blizini njihovih domova u vreme napada, izlažući područja kontra-vatri ruskih snaga. Istraživači Amnesty International-a bili su svedoci takvog ponašanja na brojnim lokacijama.

Međunarodno humanitarno pravo zahteva od svih strana u konfliktu da izbegavaju lociranje, u najvećoj mogućoj meri, vojnih ciljeva unutar ili blizu gusto naseljenih područja. Druge obaveze zaštite civila od efekata napada uključuju uklanjanje civila iz blizine vojnih ciljeva i davanje efektivnog upozorenja o napadima koji mogu uticati na civilno stanovništvo.

- Vojska je bila smeštena u kući pored naše i moj sin je često nosio hranu vojnicima. Molila sam ga više puta da se drži podalje, jer sam strahovala za njegovu bezbednost. Tog popodneva, kada se napad dogodio, moj sin je bio u našem dvorištu, a ja u kući. Stradao je na mestu. Njegovo telo bilo je unakaženo. Naša kuća je delimično uništena - rekla je majka muškarca (50), koji je stradaoa u raketnom napadu 10. juna na selo južno od Nikolajeva.

Amnesty International je pronašao vojnu opremu i uniforme u kući do njene.

Nikola, koji živi u bloku u Lisičansku u Donbasu, koji su Rusi redovno gađali, i ubili najmanje jednu osobu rekao je da mu nije jasno "zašto naša vojska puca iz gradova, a ne sa polja".

Drugi stanovnik je rekao da "definitivno postoji vojne aktivnosti u komšiluku".

- Čujemo "izlaznu", a potom "dolaznu" vatru" - rekao je on.

Timovi Amnesty International-a su videli kako vojnici koriste stambene zgrade koje se nalaze na 20 metara od ulaza u podzemno sklonište, koje su koristili stanari i gde je stradao jedan stariji čovek.

U jednom gradu u Donbasu 6. maja, ruske snage su koristile široko zabranjenu kasetnu municiju nad susedstvom uglavnom jednospratnih ili dvospratnih kuća u kojima su ukrajinske snage upravljale artiljerijom. Šrapneli su oštetili zidove kuće u kojoj Ana (70) živi sa sinom i 95-godišnjom majkom.

- Šrapneli su proleteli kroz vrata. Bio sam unutra. Ukrajinska artiljerija je bila blizu mog polja... Vojnici su bili iza polja, iza kuće... Videla sam ih kako ulaze i izlaze... otkad je počeo rat... Majka mi je paralizovana, pa nisam mogla da pobegnem - rekla je Ana.

Početkom jula, radnik na farmi je povređen kada su ruske snage napale poljoprivredno skladište u oblasti Nikolajeva. Nekoliko sati nakon napada, istraživači Amnesty Internationala bili su svedoci prisustva ukrajinskog vojnog osoblja i vozila u zoni skladištenja žitarica, a svedoci su potvrdili da je vojska koristila skladište, koje se nalazi preko puta farme na kojoj žive i rade civili.

Dok su istraživači ispitivali štetu na stambenim i javnim zgradama u Harkovu i selima u Donbasu i istočno od Nikolajeva, čuli su pucnjavu sa ukrajinskih vojnih položaja u blizini.

U Bahmutu je nekoliko stanovnika reklo da je ukrajinska vojska koristila zgradu udaljenu jedva 20 metara preko puta višespratnice. Ruska raketa je 18. maja pogodila prednji deo zgrade, delimično uništivši pet stanova i oštetivši obližnje zgrade.

Katerina, meštanka koja je preživela napad rekla je da nije bila svesna šta se dogodilo.

- Bilo je razbijenih prozora i puno prašine u mojoj kući… Ostala sam ovde jer moja majka nije htela da ode. Ima zdravstvenih problema - rekla je ona.

Trojica stanovnika izjavila su da su ukrajinske snage pre napada koristile zgradu preko puta bombardovane zgrade i da su dva vojna kamiona bila parkirana ispred druge kuće koja je oštećena kada je projektil pogodio.

Istraživači su pronašli znakove vojnog prisustva u zgradi i van nje, uključujući vreće sa peskom i crne plastične folije koje su prekrivale prozore, kao i novu opremu za prvu pomoć, proizvedenu u SAD.

- Nemamo prava da kažemo nešto o tome šta vojska radi, ali mi plaćamo cenu - rekao je za Amnesty jedan stanovnik čija je kuća takođe oštećena u napadu.

Vojne baze u bolnicama

Istraživači Amnesty Internationala bili su svedoci kako ukrajinske snage koriste bolnice kao de fakto vojne baze na pet lokacija. U dva grada, desetine vojnika se odmaralo i jelo u bolnicama. U drugom gradu vojnici su pucali iz blizine bolnice.

U ruskom vazdušnom napadu 28. aprila povređena su dva radnika u medicinskoj laboratoriji u predgrađu Harkova nakon što su ukrajinske snage postavile bazu u kompleksu.

Korišćenje bolnica u vojne svrhe je jasno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Vojne baze u školama

Ukrajinska vojska je rutinski postavljala baze u školama u gradovima i selima Donbasa i u oblasti Nikolajeva. Škole su privremeno zatvorene za učenike od početka sukoba, ali su se u većini slučajeva zgrade nalazile u blizini civilnih naselja.

U 22 od 29 posećenih škola, istraživači su ili pronašli vojnike koji koriste prostorije ili su pronašli dokaze o trenutnim ili prethodnim vojnim aktivnostima – uključujući prisustvo vojne opreme, municije, paketa vojnih obroka i vojna vozila.

Ruske snage su napale mnoge škole koje koriste ukrajinske snage. U najmanje tri grada, nakon ruskog bombardovanja škola, ukrajinski vojnici su se preselili u druge škole u ​​blizini, dovodeći okolna naselja u opasnost od sličnih napada.

U gradu istočno od Odese, Amnesty je bio svedok da su ukrajinski vojnici koristili civilna područja za smeštaj i kao mesta za pristajanje, uključujući baziranje oklopnih vozila ispod drveća u stambenim naseljima i korišćenje dve škole koje se nalaze u gusto naseljenim stambenim oblastima.

(Telegraf.rs)