Životinje koje se prodaju na pijaci u Vuhanu pokrenule kovid pandemiju? Nove studije stigle do istog zaključka

Svetska zdravstvena organizacija je u junu preporučila da naučnici nastave da istražuju sva moguća porekla pandemije kovid-19, uključujući i curenje iz laboratorije. Dve novo objavljenje studije preduzele su potpuno različite pristupe, ali su stigle do istog zaključka: pijaca morskih plodova Huanan u Vuhanu je najverovatnije epicentar korona virusa.

Studije su objavljene na internetu u februaru, ali su sada podvrgnute stručnoj recenziji i objavljene su u utorak u časopisu Science.

U jednoj, naučnici iz celog sveta koristili su alate za mapiranje i izveštaje na društvenim mrežama da bi izvršili prostornu analizu i analizu životne sredine. Oni sugerišu da iako su "tačne okolnosti ostale nejasne", virus je verovatno bio prisutan u živim životinjama prodatim na pijaci krajem 2019. Životinje su držane blizu i lako su mogle da razmene klice.

Međutim, studija ne utvrđuje koje su životinje možda bile bolesne.

Istraživači su utvrdili da su najraniji slučajevi kovid-19 bili koncentrisani na pijaci među prodavcima koji su prodavali ove žive životinje ili ljudima koji su tamo kupovali. Oni veruju da su u životinjama kružila dva odvojena virusa koji su se prelili na ljude, prenosi CNN.

- Svih osam slučajeva kovida-19 otkrivenih pre 20. decembra bilo je sa zapadne strane pijace, gde su se takođe prodavale vrste sisara - navodi se u studiji. Blizina pet tezgi na kojima su se prodavale žive ili nedavno iskasapljene životinje predviđala je slučajeve ljudi.

- Grupiranje je veoma, veoma specifično - rekao je u utorak koautor studije Kristijan Andersen, profesor na Odeljenju za imunologiju i mikrobiologiju u Scripps Research.

"Izvanredan" obrazac koji je proizašao iz mapiranja ovih slučajeva bio je vrlo jasan, rekao je drugi koautor, Majkl Vorobi, šef odeljenja za ekologiju i evolucionu biologiju na Univerzitetu u Arizoni.

Istraživači su mapirali najranije slučajeve koji nisu imali veze sa pijacom, primetio je Vorobi, a ti ljudi su živeli ili radili u njenoj neposrednoj blizini.

- Ovo je indikacija da je virus počeo da se širi među ljudima koji su radili na pijaci, ali je potom počeo da se širi u okolnu lokalnu zajednicu dok su prodavci ulazili u lokalne prodavnice, zarazili ljudi koji su radili u tim prodavnicama - rekao je Vorobi.

Druga studija ima molekularni pristup i čini se da određuje kada su prve infekcije koronavirusom prešle sa životinja na ljude.

Najranija verzija korona virusa, pokazuje ovo istraživanje, verovatno je došla u različitim oblicima koje naučnici nazivaju A i B. Linije su bile rezultat najmanje dva događaja prenošenja na ljude.

Istraživači sugerišu da se prvi prenos sa životinje na ljude verovatno dogodio oko 18. novembra 2019. godine, i da je došla iz roda B. Pronašli su tip B samo kod ljudi koji su imali direktan kontakt sa pijacom Huanan.

Autori veruju da je rod A unet u ljude od životinje u roku od nekoliko nedelja ili čak dana od infekcije iz roda B. Tip A je pronađen u uzorcima ljudi koji su živeli ili boravili blizu pijace.

- Ovi nalazi ukazuju na to da je malo verovatno da je SARS-CoV-2 široko cirkulisao među ljudima pre novembra 2019. i da definišu uski prozor između vremena kada je SARS-CoV-2 prvi put prešao na ljude i kada su prijavljeni prvi slučajevi kovid-19. Kao i kod drugih koronavirusa, pojava SARS-CoV-2 verovatno je rezultat višestrukih zoonoza - kaže se u studiji.

Verovatnoća da će se takav virus pojaviti iz dva različita događaja je mala, priznao je koautor Džoel Verthejm, vanredni profesor medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.

Andersen je rekao da studije ne pobijaju definitivno teoriju curenja u laboratoriji, ali su izuzetno ubedljive, toliko da je promenio svoje mišljenje o poreklu virusa.

- I sam sam bio prilično ubeđen u curenje iz laboratorije, sve dok nismo pažljivo zaronili u ovo i pogledali mnogo bliže. Na osnovu podataka i analiza koje sam uradio tokom poslednje decenije o mnogim drugim virusima, uverio sam sebe da zapravo podaci ukazuju na ovu konkretnu pijacu - rekao je on.

Da bi se smanjile šanse za buduće pandemije, istraživači se nadaju da mogu tačno da utvrde koja se životinja možda prvo zarazila i kako.

- Sirovi sastojci za virus zoonoza sa pandemijskim potencijalom još uvek vrebaju u divljini - rekao je Verthejm.

On veruje da svet treba da uradi mnogo bolji posao u nadzoru i praćenju životinja i drugih potencijalnih pretnji po zdravlje ljudi.

Andersen je rekao da, iako ne možemo da sprečimo epidemije, saradnja između svetskih naučnika može biti ključna za razliku između bolesti sa malim uticajem i one koja ubija milione.

- Veliko pitanje koje treba da se zapitamo je - sledeći put kada se to dogodi, jer će se dogoditi - kako da pređemo na rano otkrivanje te epidemije i sprečavanje te epidemije kako ne bi postala pandemija? - rekao je on.

(Telegraf.rs)