Ovo je 20 zemalja u kojima najbrže opada broj stanovnika: Na listi se nalazi i Srbija, evo na kom mestu

Od sredine 1900-ih, globalna populacija je pratila strmu uzlaznu putanju, a većina ovog rasta zabeležena je u Kini i Indiji. Međutim, na suprotnom kraju spektra nalaze se brojne zemlje u kojima dolazi do pada broja stanovnika. Među njima je i Srbija.

Iako je najveći rast u poslednjim decenijama zabeležen u Kini i Indiji, stručnjaci očekuju da će se sledeći talas rasta dogoditi u Africi. Od 2019. godine, na primer, jedna žena u proseku u Nigeru rodi više od šest dece.

Preporučujemo

Sa druge strane nalaze se zemlje koje gube veliki broj stanovnika.

Zemlje u kojima najbrže opada broj populacije 

Visual Capitalist donosi listu od 20 zemalja koje su rangirane prema stopi opadanja stanovništva, na osnovu projektovane stope promene između 2020. i 2050. i korišćenjem podataka Ujedinjenih nacija.

U prvih 10 zemalja nalazi se i Srbija, koja zauzima 5. mesto. Procenjuje se da će naša zemlja izgubiti 18,9 posto populacije između 2020. i 2050. godine.

Na prvom mestu se nalazi Bugarska, koja će u tom periodu izgubiti 22,5 posto populacije. Na drugom mestu je Litvanija (22,1%), na trećem Letonija (21,6%), a na četvrtom Ukrajina (19,5%).

Ispod Srbije se nalazi Bosna i Hercegovina (šesto mesto), za koju se procenjuje da će izgubiti 18,2 posto populacije u tom periodu. Na sedmom mestu je Hrvatska (18%), na osmom Moldavija (16,7%), na devetom Japan (16,3%), a na 10. je Albanija (15,8%).

Na 11. mestu je Rumunija (15,5%), na 12. Grčka (13,4%), a na 13. mestu je Estonija (12,7%).

Slede Mađarska na 14. mestu (12,3%), Poljska na 15. mestu (12%), Gruzija na 16. mestu (11,8%), a na 17. mestu je Portugal (10,9%).

Severna Makedonija je 18. na spisku (10,9%), Kuba je 19. (10,3%), a na 20. mestu je Italija (10,1%).

Mnoge od ovih zemalja nalaze se u istočnoj Evropi ili blizu nje, a za to postoji nekoliko razloga, dodaje portal.

Prvo pitanje je stopa nataliteta, koja je prema Petersonovom institutu za međunarodnu ekonomiju (PIIE) opala od raspada Sovjetskog Saveza. Širom regiona, prosečan broj dece po ženi pao je sa 2,1 u 1988. na 1,2 do 1998. godine.

Stopa nataliteta je u međuvremenu malo porasla, ali nedovoljno da prevaziđe smrti i emigraciju, što se odnosi na stanovnike koji napuštaju svoju zemlju da bi živeli negde drugde.

Istočna Evropa je doživela nekoliko talasa emigracije nakon proširenja granica Evropske unije 2004. i 2007. PIIE izveštava da je do 2016. godine 6,3 miliona istočnih Evropljana živelo u drugim državama EU.

Dva izuzetka

Postoje dva geografska odstupanja u ovom skupu podataka koji se nalaze sa obe strane Evrope.

Japan

Prvi je Japan, gde je stopa nataliteta kontinuirano opadala od 1970. godine. Međutim, tek 2010. ukupna populacija zemlje počela je da se smanjuje.

Foto: Tanjug/AP

U 2021. godini u Japanu je rođeno 811.604 beba, dok je 1,44 miliona ljudi umrlo. Kao rezultat niske stope nataliteta, ova ostrvska država takođe ima najvišu prosečnu starost na svetu sa 49 godina.

Kuba

Druga zemlja je Kuba, i ona je jedina koja nije locirana na istočnoj hemisferi. Stopa nataliteta na Kubi od 1,7 deteta po ženi je najniža u regionu Latinske Amerike. Primera radi, u Meksiku je 2,2, u Paragvaju 2,5 a u Gvatemali 3,0.

Imigracija na Kubu je takođe neverovatno niska u poređenju sa njenim susednim zemljama. Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, imigranti čine samo 0,1% njenog ukupnog stanovništva.

(Telegraf.rs)