Pet meseci od početka ruske operacije u Ukrajini: Ovo su 5 bitnih stvari koje treba znati

Ruski predsednik Vladimir Putin je, prema rečima pojedinih stručnjaka, očekivao brzu pobedu u Ukrajini, ali se ona pretvorila u višemesečnu borbu. Ukrajinske snage punih pet meseci odbijaju ruske napade, koji su se sada fokusirali na istočne i južne delove zemlje.

Dok su zapadne nacije osudile Putinovu specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, optužile Rusiju za ratne zločine i uveli nekoliko runda sankcija, ukrajinske snage učestvuju u intenzivnim borbama na teritorijama Luganska i Donjecka.

Preporučujemo

U nedelju, 24. jula bilo je tačno pet meseci od početka specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini, a ovo su najbitnije stvari koje u ovom trenutku treba znati o sukobu.

Herson, Mariupolj - ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom

Nakon što su napori da zauzmu prestonicu Kijev zaustavljeni, Kremlj je fokus prebacio na bogat, industrijski region Donbasa, koji čine Lugansk i Donjeck.

Ruske snage su postigle uspehe u južnoj i istočnoj Ukrajini, uključujući Lugansk, nakon što su se ukrajinske trupe povukle iz Severodonjecka.

Grad Mariupolj je takođe pao pod rusku kontrolu pošto je Ukrajina evakuisala svoje poslednje vojnike nakon nedelja borbi između Rusa i Ukrajinaca koji su branili čeličanu Azovstal u opkoljenom gradu. Kremlj je evakuaciju nazvao masovnom predajom.

Dok je Rusija postizala uspehe u okupiranju ukrajinskih teritorija, Kremlj je suočio sa odlukom Kremlj da ili ojača svoju kontrolu nad regionom Donbasa ili odbrani kontranapade na južnoj hersonskoj teritoriji Ukrajine, prema proceni rata od strane britanske odbrambene vojske.

Međutim, prema Bajdenovoj administraciji, čini se da Rusija ide ka aneksiji ukrajinskih regiona koje okupira.

Zelenski otpustio vrhovne zvaničnike jer su "radili protiv države"

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je izvršne naredbe o razrešenju načelnika Službe državne bezbednosti Ivana Bakanova i državne tužiteljke Irine Venediktove, zbog, kako je naveo, brojnih slučajeva saradnje zaposlenih u njihovim službama sa Rusijom.

Zelenski je u odvojenoj objavi na platformi Telegram naveo da je više od 60 zvaničnika iz kancelarije tužioca i Službe za državnu bezbednost radilo protiv Ukrajine na teritorijama koje je okupirala Rusija.

Dodao je da je u službama na čejem su čelu bili Bakanov i Venediktova registrovan 651 slučaj izdaje i saradnje sa neprijateljem.

SAD su dale više od 7 milijardi pomoći Ukrajini

SAD su odobrile više od sedam milijardi vojne, humanitarne i bezbednosne pomoći Ukrajini od 24. februara, pored pomoći koje su EU i druge NATO zemlje već poslale.

Nedavno su SAD izdvojile dodatnih 2,2 milijarde dolara u bezbednosnoj pomoći, dok je Ministarstvo odbrane odobrilo 15. povlačenje opreme iz svojih zaliha za slanje u Ukrajinu od avgusta 2021, što uključuje preko 6.500 protivoklopnih sistema Džavelin, 1.400 protivavionskih sistema Stinger i 126 haubica, prema Ministarstvu odbrane.

Zapadne nacije uvele dodatne sankcije Rusiji

Zapadne nacije, uključujući SAD, nastavile su sa uvođenjem oštrih sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, uključujući širok spektar mera usmerenih na sposobnost Rusije da finansira svoje ratne napore.

U najnovijem potezu SAD i njihovih saveznika, lideri G-7 su se obavezali da zabrane rusko zlato. Američki saveznici takođe su se obavezali da će zabraniti uvoz ruske nafte, posle SAD.

Lideri Evropske unije ispunili su svoje obećanje da će zabraniti rusko zlato i nakit - drugi najznačajniji izvoz zemlje nakon energenata - u sedmoj rundi sankcija Rusiji. EU je ranije uvela sankcije ruskoj energetici, zabranivši uvoz uglja i ciljajući njen unosan prihod od energije. Uvoz uglja iznosi oko 4,4 milijarde dolara godišnje za Rusiju.

Sankcije su još uvedene Putinovoj bivšoj ženi i odraslim ćerkama.

Ukrajina i Rusija potpisale sporazum za izvoz žitarica

Ukrajina i Rusija su sa Turskom i UN potpisale odvojene sporazume kako bi se dozvolio izvoz ukrajinskog žita, kao i ruskog žita i đubriva zaglavljenih u crnomorskim lukama od početka sukoba.

Isporuke žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda zaustavljene su od početka sukoba jer su pomorske blokade sprečile Ukrajinu da izveze 22 miliona tona žitarica, ugrožavajući bezbednost hrane širom sveta, jer je Ukrajina među najvećim izvoznicima pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja.

Sporazumom se uspostavljaju odredbe za bezbedan prolaz brodova i stvaranje kontrolnog centra u Istanbulu u kome će raditi kolektivna grupa zvaničnika UN, Turske, Rusije i Ukrajine. Brodovi će takođe biti podvrgnuti inspekcijama kako bi se potvrdilo da nema oružja.

(Telegraf.rs)